Srbija i Balkan
Sporazum o izgradnji memorijalnih centara jasenovačkim žrtvama: Srpski Jad Vašem na obali Save
Kada je reč o kulturi sećanja, proučavanju srpskih žrtava i istoriji stradanja srpskog naroda, veoma je važno osloniti se na pozitivna iskustva Izraela, smatra istoričar Aleksandar Raković
Komentarišući odluku o izgradnji memorijalnih centara u Donjoj Gradini i Beogradu na obali Save, posvećenih jasenovačkim žrtvama, što je ozvaničeno na Svesrpskom saboru u Beogradu, istoričar dr Aleksandar Raković je istakao da je veoma važno s tim u vezi osloniti se na iskustva Izraela, odnosno metodologiju Jad Vašema, memorijalnog centra za jevrejske žrtve holokausta.
"Kada je reč o kulturi sećanja, proučavanju srpskih žrtava i istoriji stradanja srpskog naroda, veoma je važno osloniti se na pozitivna iskustva Izraela. Metodologija Jad Vašema treba da se primeni i u Srbiji, jer se on i slični centri na Zapadu smatraju demokratskim tekovinama, pa nema razloga da se i srpski memorijal ne smatra naučnom i demokratskom tekovinom", rekao je Raković za "Večernje novosti".
Dodaje i da će vest o izgradnji memorijala sigurno pobuditi negativne reakcije kod onih koji negiraju sprsko stradanje.
"Nema sumnje da će se povodom memorijala oglasiti takozvani drugosrbijanci koji odriču Srbima pravo na žrtve jer imaju problem sa sopstvenim identitetom. Ko ima jasan identitet, taj potpuno razume o čemu je reč", precizirao je Raković.
Razlog zašto tek sada, posle 79 godina od završetka Drugog svetskog rata, srpske žrtve NDH genocida, u kojem je Jasenovac bio najveća fabrika smrti, dobijaju memorijalni centar treba tražiti i u Jugoslaviji Josipa Broza Tita, gde je decenijama bilo zabranjeno pomenuti da su Srbi u NDH istrebljivani samo zato što su bili Srbi.
U vreme Brozovog režima malo srpskih istoričara bavilo se temama srpskih stradanja u NDH.
"Postojala je prećutna i neformalna 'podela rada' u SFRJ, temama o NDH, odnosima sa Italijom, Austrijom i Nemačkom bavili su se pretežno hrvatski istoričari, koji su pisali onako kako se moglo, a da odgovara hrvatskim nacionalnim interesima", zaključuje istoričar dr Goran Miloradović.
