Svesrpski sabor u Beogradu razgalio je i usrećio brojne Srbe, ne samo u Srbiji i Srpskoj, već i u regionu i dijaspori. Komentari građana koji su prisustvovali centralnoj manifestaciji na Trgu republike bili su pozitivni, čemu svedoče i reporteri RT Balkan, koji su bili na terenu. Ipak, postoji jedan deo stranih medija, ali i onih pretežno stacioniranih u Beogradu, naravno, sa (pro)zapadnim pedigreom, koji na svako pominjanje Srba i srpskog jedinstva dožive epidemijsku histeriju.
Briljirali su mediji "Junajted grupe" u svom "građanskom" stilu. U Dnevniku na TV Nova na pitanje voditelja koje je uputio reporteru sa Svesrpskog sabora da li je, "osim velikih reči i poruka, uspeo da stekne utisak suštinski čemu sve to", stigao je odgovor:
"Nisam, iako se trudim od jutros od onog molebna do večeras nisam uspeo da razumem čemu sve ovo."
Reporter očigledno nije ni pokušao da prati događaj, inače bi bar iz jednog od brojnih obraćanja zvaničnika Srbije i Srpske tog dana, uspeo da izvuče makar "čemu sve to".
Osim što su pokušali da umanje značaj Svesrpskog sabora, nisu prezali ni da unize i ismeju njegove učesnike, ali i građane Srbije i Srpske, tako su u emisiji na N1 Sabor nazivali "vašarom", a Srbiju uporedili sa Severnom Korejom.
"Profesore Korać, kada je Vučić otišao kod patrijarha na moleban pred put u Njujork vi ste rekli da sve to što se radi sa zvonjavom crkvenih zvona vama liči na srednji vek, na šta vam ovo danas liči", upitala je voditeljka, a Korać je na to odgovorio:
"Mene posebno fasciniraju 45 folklornih ansambala koji će igrati u pet popodne na Trgu republike u Beogradu. Iskreno govoreći meni to liči na Severnu Koreju."
Između ostalih, i "Danas" je okupio "samu elitu" da komentariše Svesrpski sabor. Ko će biti vodeća ličnost njihove analize sabora, negoli predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko.
Biserko, na primer, smatra da "treba imati u vidu da ovakve poruke udaljavaju Beograd od Evrope, pre svega zato što je sabornost po definiciji antidemokratska".
Dakle, "sabornost Srba" je "antidemokratska", a s druge strane, "integracija Srba u bosanski kulturni prostor" je poželjna, što Srpska pravoslavna crkva (uvek trn u oku), prema rečima Sonje Biserko, sprečava.
"Indikativno je i to da je SPC glavni stub te politike (to je naznačeno i u dva pomenuta dokumenta) jer je jedina legitimna institucija izvan granica Srbije. Dovoljno je pratiti njeno delovanje u Crnoj Gori. Deklaracija sadrži delove Povelje o srpskom kulturnom prostoru, čiji je glavni cilj sprečavanje integracije Srba u bosanski kulturni i obrazovni prostor sa idejom da se srpski narod homogenizuje u očekivanju i političke integracije", istakla je predsednica Helsinškog odbora.
Šta je tačno "bosanski kulturni prostor", ipak, nije objasnila, ali je očit pokušaj da se pripadnici srpskog naroda ponište kao konstitutivan u BiH. Prema Dejtonskom mirovnom sporazumu, koji je, ujedno, i osnov postojanja Bosne i Hercegovine, ne spominje se nikakav "bosanski narod", već Srbi, Hrvati i Bošnjaci kao konstitutivni narodi.
Smetaju sagovornicima lista "Danas" i predsednici Srbije i Republike Srpske, što su se drznuli da učine ovako nešto, a najviše im smeta, izgleda, potreba Srba za zajedničkim obeležavanjem praznika, ali i stradanja srpskog naroda, kao i najavljena rezolucija o genocidu nad Srbima u NDH, jer to "najavljuje da se odnosi sa Hrvatskom, koji su ionako na niskom nivou, neće menjati na bolje".
U sličnom maniru nastavili su i ostali sagovornici ovog lista, koji je nešto ranije objavio kompilaciju sličnih tekstova regionalnih medija, pod naslovom '"Vožd iz Laktaša u čudu gledao Vučića': Kako regionalni mediji pišu o Svesrpskom saboru".
Kada su u pitanju njihovi istomišljenici, zagrebački portal "Indeks" piše da je u Beogradu počeo "cirkus zvan Svesrpski sabor".
Iako su zvaničnici Srbije i Srpske, sa predsednicima Vučićem i Dodikom, čitav dan isticali značaj poštovanja Dejtonskog sporazuma i suživota sa susedima, to je "dobronamernim" prozapadnim medijima, nekako promaklo. Možda isto kao što je reporteru TV Nova promaklo i sve što je pratio čitav dan sa terena.
Ipak, mediji iz Federacije, koliko god želeli, nisu mogli da pronađu nijedan argument protiv, čak su istakli da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio da se u deklaraciji, koja je potpisana tokom Sabora, "ne govori o razdruživanju BiH", preneli su sarajevski "Kliks" i "Avaz".
Ipak, "Slobodna Bosna" nije odustala, kao ni američki "Radio Slobodna Evropa", koji su analizirali da je Sabor "organizovan je u trenutku pojačane retorike vlasti o 'ugroženosti srpskog naroda'". "Slobodna Bosna" i RSE očito, kao ni njihove kolege sličnog pedigrea, nisu propratili koliko se dogodilo etnički motivisanih napada na povratnike u Federaciji i Hrvatskoj, kao i Srbe na KiM, kao i verski motivisanih napada, posebno na objekte SPC u čitavom regionu gde su Srbi pravoslavci manjina.
"Svetske, a naše" medije podržao je i AP, koji piše "Srbi se okupljaju u Beogradu uz pozive na jedinstvo u nestabilnom regionu, dok Rusija daje svoju podršku". Šta je, tačno, neistinito u tome da je region nestabilan, kao i šta je loše u tome što je Rusija prijatelj srpskog naroda, koliko god se trudili - nismo uspeli da shvatimo.
AP naziva predsednika Srbije Aleksandra Vučića "sve autoritarnijim" i "populistom", iako, priznaju da je "pozvao na mir i harmoniju na Balkanu", a posebno ističu da se Milorad Dodik "često susreće" sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Nije im pravo, naravno, ni što je Vučić je izjavio da Srbija nikada neće ostaviti Srbe iz Republike Srpske na cedilu.
Kako nisu uspeli da pronađu dovoljno jake argumente zbog čega bi Svesrpski sabor smetao bilo kome, prozapadni mediji okupili su brojne sagovornike, kojima nije problem da pričaju neargumentovane teze. Tako su se u medijima našli oni čije mišljenje ne zanima ni njihove minorne organizacije i stranke, čiji poštovaoci mogu da stanu u "smart" automobil, i to bez da se guraju. Opozicioni političari iz čitave BiH ređali su se kao na traci u pomenutim medijima, naravno, sa istim ciljem - da nam svima "otvore oči".
Čini se, ipak, da je Srbima otvorilo oči glasanje za prijem takozvanog Kosova u SE, kao i glasanje o rezoluciji o Srebrenici u UN, nakon čega je Sabor i organizovan, u cilju očuvanja srpskih nacionalnih interesa.
Sabor je, dakle, najviše zasmetao onima koji bi da umanje srpske žrtve, koji ne priznaju zločine nad Srbima i koji srpsko nacionalno biće vide kao najveću pretnju. Kako to da još uvek sme da postoji jedan mali, slobodarski narod u srcu Evrope, narod koji se opire pokušajima da ga uvuku u NATO, nateraju da uvede sankcije Rusiji i odustane od svoje samostalnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta?