Dug precima i potomcima: U čemu je značaj Svesrpskog sabora i zašto više ništa neće biti isto?
Nakon što se razišao dim od vatrometa, zatvoreni saobraćaj u centru grada ponovo normalizovan, a gosti iz Republike Sprske, Crne Gore, Severne Makedonije i svuda gde ima Srba otišli iz Beograda, postavlja se pitanje šta je ostalo nakon prvog svesrpskog okupljanja.
Potpisan je niz sporazuma između institucija u Banjaluci i Beogradu, a najznačajniji dokument je deklaracija Srbije i Republike Srpske.
Šta je predstavljalo ovo okupljanje, zašto je ono važno i koje će biti posledice potpisane deklaracije?
Srbi su prvi put rešili da institucionalizuju svoj otpor prema pokušajima da se srpsko nacionalno pitanje ugrozi na ovim prostorima, ocenjuje diplomata Zoran Milivojević navodeći da je to za njega najvažniji utisak nakon Svesrpskog sabora.
"To je zakucano deklaracijom koja je najviši nivo objedinjavanja srpskog interesa i interesa Srba u novijoj istoriji, što do sada nismo imali na ovakav način posebno nakon devedesetih godina", kaže Milivojević za RT Balkan.
Potpisana deklaracija ima kapitalno, istorijsko značenje, trajnu vrednost, obavezuje i ne može se ukinuti ili dovesti u pitanje, ocenjuje naš sagovornik dodajući da je u njoj sadržano sve što čini srpsko nacionalno biće, od srpskog jezika, ćiriličnog pisma, Srpske pravoslavne crkve do srpskog nacionalnog pitanja.
Milivojević ukazuje na to da se deklaracija poziva na međunarodna dokumenta koja su osnov opstanka Srba i zaštita interesa, od Povelje UN, Rezolucije 1244 i izvornog Dejtonskog sporazuma.
"U deklaraciji je odrednica koju malo ko zapaža, a to je da se Kosovo i Metohija mora tako zvati, a ne Kosovo", ukazuje Milivojević dodajući da se deklaracija obazire i na negiranje žrtava što takođe prestavlja ugrožavanje identiteta.
Kako kaže, deklaracija je osnov za buduće postupanje i uvođenje u život svega potpisanog.
"To je naš dug i prema precima i prema potomcima", poručuje Milivojević.
Vučić je rekao da nema govora da Beograd napusti Banjaluku u bilo kom trenutku i u slučaju da se dovede u pitanje status srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, podseća Milivojević odgovarajući na pitanje o tome zašto je izostala javna i jasna poruka podrške Beograda predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku za organizovanje referenduma o nezavisnost.
"Nema razlike između Dodika i Beograda u stavu šta je interes srpskog naroda, već u pristupu kako to realizovati", kaže Milivojević.
U deklaraciji se insistira da se vrate nadležnosti Republici Srpskoj, ukazuje Milivojević.
"Ovo je važna poruka i svetu da srpski narod sebe vidi jedinstveno i da ima nameru i volju da to čuva, da svoj identitet i integritet na ovim prostorima štiti do kraja, kao i da postoji spremnost da se svakome pruži otpor ko u to takne na ovaj ili onaj način. Takođe, poruka je i da nema odricanja ni od Kosova i Metohije, Republike Srpske, ni srpskog naroda u okruženju. To je jasna poruka i Zapad s tim mora da računa", poručuje Milivojević.