Srbija i Balkan
Slovenija u geopolitičkom zemljotresu novog saziva Evropskog parlamenta: Ko je sve "proglasio pobedu"
Najgore je prošla koaliciona "Levica", koja je uprkos svim naporima – ostala bez ijednog poslanika. A "napori", i to na poslednji dan uoči predizborne tišine, bili su bezmalo groteskni
Geopolitički zemljotres koji je po objavljivanju izbornih rezultata za novi saziv Evropskog parlamenta pogodio Evropsku uniju, sa vodećim državama Nemačkom i Francuskom, nije zaobišao ni manje članice EU, pre svega Sloveniju. Jedan od tamošnjih analitičara je cinično zaključio da aktuelna slovenačka vlada ima šta da slavi, jer je uspeh domaće desnice ujedno uspeh vladajuće ekipe premijera Roberta Goloba.
Uspeh desnice, koju predvodi SDS Janeza Janše, nije bio neočekivan, ali je i za samog Janšu bilo iznenađenje da je njegova partija prvi put uspela da osvoji čak četiri (od devet raspoloživih) poslaničkih mesta, koliko Sloveniji pripada u EP. Ankete javnog mnjenja su proteklih dana optimistično najavljivale najviše tri poslanika za SDS, tako da nije iznenađenje što je šef SDS preporučio premijeru Golobu da se ugleda na francuskog predsednika Emanuela Makrona ili krene putem belgijskog premijera koji je podneo ostavku.
Činjenica je da je Janšina SDS osvojila 30,65 odsto glasova, gotovo 10 odsto više nego vladajući Pokret Sloboda Roberta Goloba, ali uprkos tome, Janšini mokri snovi o ostavci sadašnjeg premijera nemaju realnih šansi za uspeh.
Prvo, Golob neće ponoviti grešku nekadašnjeg premijera Marjana Šarca koji je naprasno, nepripremljen na pandemiju kovida 19, podneo ostavku marta 2020, posle čega su nastupile dve godine "Janšine strahovlade", kako su vlast prvog čoveka desnice okarakterisali demonstranti koji su dve godine, svakog petka, protestvovali pod prozorima parlamenta.
Golobova ostavka i vanredni parlamentarni izbori bi u ovom trenutku, kada više od tri četvrtine biračkog tela nije zadovoljno radom aktuelne vlade – na kormilo države gotovo sigurno ponovo vinuli Janeza Janšu. Ali, Golob ima druge planove – uporno tvrdi da su mu za ispunjenje svih predizbornih obećanja potrebna "najmanje dva mandata" na mestu premijera. Dakle – do 2030. godine.
Drugo, i Golob je proglasio pobedu, ako ništa drugo, jer je na izbore izašlo više birača nego ikad (kad su evropski izbori u pitanju), a uz to su prošla i sva četiri referenduma sprovedena paralelno sa izborima za EP.
Desnica se ljuto protivila raspisivanju referenduma na isti dan, jer je znala da je to manevar vladajuće koalicije, koju čine socijaldemokrati (SD), Levica i "Pokret Sloboda" (Gibanje Svoboda). Naime, Golobova koalicija se, u strahu da će na izbore izaći malo njoj privrženih birača, razočaranih politikom vlade, te da će joj desnica posledično "oteti" većinu poslaničkih mesta u EP, poslužila lukavstvom. Tako je uz izbore za evropski parlament "prilepila" i tri vruće domaće političke teme u obliku tri savetodavna referenduma.
Već su prevremeni izbori, održani između prošlog utorka i četvrtka, pokazali da se taj manevar pokazao korisnim, jer je svoje pravo da glasa iskoristilo duplo više birača nego o istoj prilici pre pet godina. Iako je i u nedelju, 9. juna, izašlo više birača "nego ikada pre kada se glasalo za EP", podaci otkrivaju da je na birališta izašlo manje od polovine (41,36 odsto). Pa ipak, Golob se prilikom "proglašenja pobede" oslonio na uspeh sva četiri referendumska pitanja, koja su bila zanimljiva pre svega za birače "levog centra", a protiv kojih se desnica na čelu sa SDS i "Novom Slovenijom" (NSi Mateja Tonina) srčano borila, čak i podnošenjem ustavnih inicijativa za ocenu njihove ustavnosti.
Uprkos svim naporima opozicije da minira referendume, pozivajući se na "hrišćansku osvešćenost" konzervativnog dela biračkog tela i uticaj Katoličke crkve, birači su pozitivno odgovorili na sva četiri referendumska pitanja, počev od "prava na eutanaziju" odnosno "pomoć pri dobrovoljnom okončanju života" (54,84 odsto za, dok je 45,16 posto izašlih birača bilo protiv), preko pitanja "o uvođenju preferentnog glasa za izbore poslanika za slovenački parlament” (70,83 odsto za, a 29,17 posto protiv) do pitanja "o uzgoju i preradi konoplje u medicinske svrhe" (66,65 odsto za, 33,35 posto protiv) i "o uzgoju i posedovanju konoplje za ograničenu ličnu upotrebu" (51,55 odsto za, 48,45 posto protiv).
Treba znati da je u Sloveniji zapravo već dozvoljeno korišćenje konoplje u medicinske svrhe, a one koji su se poradovali da pozitivan odgovor na sva ova pitanja znači da će na sunčanoj strani Alpa ubuduće moći bez straha od sankcija da gaje "travu", ili završe svoj život uz asistenciju medicinara, treba podsetiti da je vlada sve referendume lukavo nazvala "savetodavnim", što su u izbornoj (za EP) euforiji isticali i prvaci opozicije. Opozicija se snažno protivi i "preferentnom glasu" na izborima (mogućnost da glasač uz ime izabrane liste zaokruži i ime kandidata koji je njegov favorit), jer bi na taj način iz parlamenta mogli da ispadnu neki od njenih članova koji vedre i oblače u slovenačkoj politici već više od tri decenije, počev od Janeza Janše i njegovih partijskih satrapa.
Golobova vlada sada mora da odluči hoće li volju birača, izraženu na referendumima, pretočiti u zakone koji će promene uvesti u svakodnevni život, što takođe neće biti lak posao, jer za pojedine od njih mora da skupi 60 glasova u 90-članskom parlamentu, što je u sadašnjem odnosu snaga nemoguća misija.
A što se tiče premijera Goloba, i njegova "pobeda" je začinjena prstohvatom gorčine, jer, iako je "Sloboda" osvojila dva evroposlanika, oboje zapravo potiču iz partije LMŠ (Lista Marjana Šarca) koja više ne postoji jer na izborima aprila 2022. nije uspela da preskoči parlamentarni prag. Posle izbora je Šarec doneo Golobu u miraz svoje članstvo i partijsku infrastrukturu, a zauzvrat dobio mesto ministra vojnog. I sada je Šarec ispao najveće iznenađenje ovogodišnjih izbora za EP: upravo zahvaljujući preferentnim glasovima, "prešišao" je svu konkurenciju iz "Slobode" i osvojio sedište u Evropskom parlamentu. Isto je uspelo i njegovoj koleginici iz nekadašnje LMŠ, nekadašnjoj novinarki komercijalne televizije Ireni Jovevoj. Tako je "Sloboda" (a zapravo izdanci nepostojeće LMŠ) dobila dva poslanika u EP, iako na izborima nije prošao niko od autentičnih i funkcija gladnih članova Golobove stranke.
Još gore je prošla stranka SD, bar ono što je ostalo posle brodoloma njene nekadašnje šefice Tanje Fajon. SD je tek u poslednjoj fazi brojanja glasova uspela da pretekne vanparlamentarnu SLS i "ubaci" jednog poslanika u EP.
Najgore je, međutim, prošla koaliciona "Levica", koja je uprkos svim naporima – ostala bez ijednog poslanika. A "napori", i to na poslednji dan uoči predizborne tišine, bili su bezmalo groteskni. "Levica" je naprasno otkrila da je našla shemu za gradnju 20.000 stanova za mlade porodice, a premijer Golob se bacio na otvaranje nove bolnice i obećanja reforme zdravstvenog sistema (lekari su još uvek u štrajku, već više od pola godine) te gradnje nove Infektivne klinike... Ako znamo da su rokovi za sve to daleko izvan mandata ove vlade, nije teško naslutiti "težinu" svih tih obećanja, koja ostaju na dugačkom štapu.
Najveće iznenađenje je premijeru Golobu ali i slovenačkoj javnosti u međuvremenu priuštio sam Šarec, koji je, iako je ranije tvrdio da prihvata kandidaturu za poslanika u EP samo da bi "dopunio listu Slobode", okrenuo ćurak i izjavio da namerava da napusti položaj ministra odbrane, spakuje kofere i zaputi se put Brisela i Strazbura. A kako i ne bi – to je, još naročito za slovenačke prilike, više nego udobna funkcija. Plata (ne računajući brojne druge privilegije) je čak tri do pet puta veća nego kod kuće, a odgovornost nikakva. Analiza rada Evropskog parlamenta je nedavno otkrila da od slovenačkih evroposlanika nema ni traga ni glasa među 100 najagilnijih u dosadašnjem sazivu. Ne ističu se, ubiru sve što im život na visokoj nozi evroposlanika pruža, s obzirom da ni na svoje prihode nikome ne plaćaju ni porez, a uz to im se smeši i lepa penzija, jednog dana...
Kad se sve sabere, Slovenija u EP šalje četicu poslanika koji su tokom predizborne kampanje, a i inače, zdušno ponavljali litanije o "ničim izazvanoj agresiji Rusije na Ukrajinu" i "pravu Kijeva da se brani" slovenačkim oružjem i novcem slovenačkih poreskih obveznika. Među njima se naročito ističe perjanica stranke Vesna, koja sebe predstavlja kao zelenu, a u Brisel šalje ratnog huškača i "obramboslovca" Vladimira Prebeliča, koji je stalno lice u medijima kao komentator rata u Ukrajini i srčani zagovornik NATO-a. Lično nije član te stranke. A i sve za šta se zalaže je suprotno "zelenoj agendi", ali se ispostavio kao bogom dan kandidat jer je na prethodnim predsedničkim izborima osvojio srca starije generacije, naročito dama.
Prebelič je, zanimljivo, ujedno miljenik i mlađarije, pa je po broju osvojenih glasova uspeo da pretekne čak i vladajuće socijaldemokrate (SD), što samo ukazuje na sveevropski trend da se mladi birači, još posebno muški deo populacije, sve više okreće desnici.
Tri liste, "Resnica" (Istina), "Nič Od Tega" (Ništa Od Toga) i "Dobra država", koje su bile izrazito protiv rata i rusofobije, zalažući se za diplomatske pregovore u koje bi bila uključena Rusija i mir u Evropi, uprkos predizbornim predviđanjima da će osvojiti bar jedan mandat u EP, nisu osvojile nijedan. Da su nastupile zajedno – možda bi im i uspelo…
Na kraju – ko se seća prethodnog slovenačkog "obramboslovca" (stručnjaka za odbranu) iz EP Klemena Grošelja? To je onaj preletač što je nezadovoljan ponuđenim mu mestom na izbornoj listi "Slobode" prebegao u suprotni tabor i u finišu predizborne trke pokušao da osvoji naklonost birača insinuacijama da srpski predsednik Aleksandar Vučić, kivan zbog Grošeljeve negativne ocene srpskih izbora, pokušava da mu pomrsi konce za reizbor u EP preko ljubljanskog gradonačelnika Zorana Jankovića. Ukratko – Grošelj je na izborima skroz "pukao". Rezultat koji je osvojio je na nivou statističke greške, ni pomena vredan. Ali ništa zato – na istom mestu, i sa istim idejama, odmeniće ga "klonirani Grošelj" u liku i delu Vladimira Prebeliča.
