Srbija i Balkan
NATO sprema slamku spasa za Đukanovića? Mogao bi da postane zamenik generalnog sekretara
Iza kandidature Đukanovića stoji devet članica NATO-a, među kojima je i Turska, a u toku je priprema inicijative za kandidovanje, piše turski sajt ne navodeći izvore
Bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović kandidat je a zamenika generalnog sekretara NATO-a, pišu turski mediji pozivajući se na svoje izvore.
Kako se navodi u tekstu sajta "Firtina Haber", čelna funkcija u Alijansi će ponovo biti dodeljena "starim" članicama NATO-a, dok kandidat iz istočne Evrope ima šanse da bude zamenik generalnog sekretara.
Predstojeći samit NATO-a u Vašingtonu u julu trebalo bi da bude mesto gde će se raspravljati o novom čelniku, a izbor bi tada mogao da bude okončan, imajući u vidu da aktuelnom šefu Alijanse Jensu Stoltenbergu 1. oktobra ističe mandat.
"Skoro je izvesno da je doskorašnji liberalni premijer Holandije Mark Rute na putu da postane generalni sekretar Alijanse. Za sada 29 od 32 članice stoje iza Ruteove kandidature, svakako i najvažniji glas SAD", piše turski sajt.
U trci je i predsednik Rumunije Klaus Johanis, iako bez naročitih izgleda za uspeh. Njegova kandidatura više ima simbolički značaj, kao glas istočnoevropskih članica NATO-a koje traže da budu prihvaćene sa jednakim uticajem kao ranije članice.
"Jedno ime se odnedavno pojavljuje kao solidan aspirant na dužnost zamenika generalnog sekretara, koju je u prethodnih pet godina obavljao nekadašnji šef rumunske diplomatije Mirčea Džoana. Reč je o bivšem predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću, dugogodišnjem lideru ove balkanske zemlje i čoveku koji je odigrao presudnu ulogu u procesu pristupanja Crne Gore NATO sve do njenog punopravnog članstva 2017", navodi turski sajt.
Prema podacima ovog medija, iza kandidature Đukanovića stoji devet članica NATO-a, među kojima je i Turska, a u toku je priprema inicijative za kandidovanje.
Nezvanično, u obrazloženju se navodi da su razlozi za Đukanovićevu kandidaturu liderstvo u demokratskoj tranziciji Crne Gore ka članstvu u NATO i EU uz izgradnju tolerantnog multietničkog društva.
"Pod liderstvom Đukanovića Crna Gora ne samo da je bila jedina država bivše Jugoslavije koja je uspela bez vojnog konflikta da stekne samostalnost, već je odmah postala i najpozitivniji regionalni primer za skladne unutrašnje odnose i širenje tolerancije i pomirenja u post-konfliktnom Balkanu", piše između ostalog u obrazloženju mogućeg kandidovanja Đukanovića.
Kao korist za Alijansu od njegovog izbora za zamenika generalnog sekretara navodi se desetak tačaka, među kojima i da bi bila "vrlo važna poruka koju bi NATO poslao Đukanovićevim izborom da ne prepušta upliv ruskog uticaja u svoju članicu koja je i simbol i ključ očuvanja bezbednosti na post-konfliktnom Balkanu".
Takođe, izbor crnogorskog lidera obrazlaže se i time da bi NATO odao priznanje "žrtvi i odlučnosti za preuzimanje rizika da bi neko postao član NATO i delio njegove vrednosti".
U tom kontekstu napominje se da su Crna Gora i Đukanović tokom perioda pristupanja NATO bili izloženi veoma jakim pritiscima Rusije da odustanu od tog puta, "što je kulminiralo 2016. kada su ekstremisti pod uticajem Rusije pokušali oružani prevrat u Crnoj Gori, hapšenje i likvidaciju njenih pro-NATO lidera, uključujući i samog Đukanovića", što je pozivanje na proces navodnog državnog udara 2016, koji je napravljen po optužnici tužioca Milivoja Katnića koji se nalazi u zatvoru, kao i njegov pomoćnik na tom slučaju Saša Čađenović, dok je ključni svedok saradnik Paja Velimirović priznao da je pod pritiskom svedočio, što NATO nije naveo u svom obrazloženju.
Kao razlog za imenovanje Đukanovića navodi se i to što je Crna Gora relativno mala i svakako jedna od najmlađih članica NATO a to se u ovoj inicijativi ne uzima kao hendikep, već baš suprotno, kao kvalitet Đukanovićeve kandidature.
"To bi bila odluka kojom NATO demonstrira da je otvoren za dalje širenje, prema svim državama koje dele njegove vrednosti", navodi se u obrazloženju.
Ova vest stiže svega nekoliko nedelja nakon što su hrvatski mediji objavili da je moguće hapšenje Đukanovića, imajući u vidu da su nedavno uhapšeni njegovi bliski saradnici poput Zorana Lazovića i dugogodišnjeg specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića, ali i dolaska u Crnu Goru biznismena Duška Kneževića koji već godinama tvrdi da ima dokaze protiv Đukanovića.
