Srbija i Balkan
Kina, Rusija i region u izveštaju američkog instituta: Srbi protiv NATO-a, deo drugi
Moskva i Peking žele da potkopaju transatlantske integracije na rubovima Evrope, piše u izveštaju Međunarodnog republikanskog instituta kojeg finansira američka vlada, a istaknuto mesto u tim nastojanjima ima Srbija
Kina i Rusija žele da prošire svoj uticaj na Zapadnom Balkanu kako bi delovale protiv zapadnog poretka zasnovanog na pravilima, kao i protiv proširenja Evropske unije i NATO-a, a obe koriste Srbiju kao bazu za te namere, navodi se u izveštaju Međunarodnog republikanskog instituta (IRI).
Američka organizacija, osnovana kao jedan od ključnih instituta Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), a koju direktno finansira američka vlada, bavila se malignim uticajem, kako su naveli, Rusije i Kine diljem sveta. U izveštaju pod nazivom "Kako Rusija i Kina potkopavaju demokratiju širom sveta" obrađeni su slučajevi devet zemalja, među kojima su četiri iz našeg regiona: uz Srbiju, tu su i Severna Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Što se tiče Srbije, ona je deo rusko-kineskih nastojanja da potkopa transatlantske integracije na rubovima Evrope, kako se opisuje. Doduše, nigde se ne navodi koliko je ovo lak posao, ako su namere zaista takve, budući da prema različitim istraživanjima više od 90 odsto građana Srbije ne podržava ulazak u NATO, dok je procenat onih koji podržavaju ulazak u EU pao na manje od 50 odsto.
Osim što im se, dakle, namere koje im se pripisuju poklapaju sa stavovima većine građana, konstatuje se i da Moskva i Peking "iskorišćavaju tekući spor između Srbije i susednog Kosova… obe podržavaju to što Srbija ne priznaje kosovsku nezavisnost". Valjda se, onako između redova, htelo ukazati da je strašno licemerno zloupotrebljavati podršku teritorijalnom integritetu jedne zemlje i njenom Ustavu.
Diplomatski napori Kine i Rusije idu preko vladajuće Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića, kojem povezivanje sa predsednicima Si Đinpingom i Vladimirom Putinom pomaže da održi sliku cenjenog državnika u srpskoj javnosti, navodi se u zaključku dela izveštaja koji se odnosi na Srbiju.
Tu se konstatuje i da dve zemlje svoj uticaj fokusiraju na različite sektore. Rusija igra na odbrambenu i pomoć Srbiji u naoružanju, dok se Kina predstavlja kao pokretač ekonomskog rasta koncentrišući se na informacioni, diplomatski i ekonomski uticaj.
Za razliku od SAD, kojima je na umu isključivo mir i stabilnost Zapadnog Balkana kada vojsci Kosova, koja prema međunarodnim sporazumima ne bi trebalo ni da postoji, prodaje protivtenkovske rakete "džavelin". Ili Međunarodnog monetarnog fonda koji nema na umu nikakvu ekonomsku kontrolu dok na sastanku sa srpskim zvaničnicima o finansijskim aranžmanima razgovara o "daljim planovima za privatizaciju subjekata od strateškog značaja". Kako su to izvestili mediji sa sastanka održanog u Ministarstvu privrede u oktobru prošle godine.
Navodi se da Rusija i Kina šire dezinformacije i propagandni narativ. Američkoj organizaciji naročito smeta što sadržaje "stranih autoritarnih izvora informacija" poput RT Balkan, Sputnjika i kineske agencije Sinhua, preuzimaju domaći mediji, koje označavaju kao provladine, ili bliže provučićevske. A kao dezinformacije su navedene, na primer, to da Rusija ratuje protiv NATO-a ili da Ukrajina sprovodi terorističke akcije i provokacije.
U delu izveštaja koji se bavi konkretnijim aktivnostima jedne i druge zemlje, kao maligni uticaj Kine vidi se štošta: od otvaranja instituta Konfučije za učenje kineskog jezika na srpskim fakultetima preko potpisivanja sporazuma RTS-a i Sinhue o preuzimanju medijskog sadržaja i slanja vakcina i timova lekara tokom pandemije kovida do kupovine železare i učešća u velikim infrastrukturnim projektima.
Kini je Zapadni Balkan odskočna daska da stekne uticaj u Evropi, navodi se u izveštaju. Srbija se tu izdvaja kao država u koju je Kina značajno investirala tokom protekle decenije, naročito u ključnu infrastrukturu, poput auto-puteva, železnica, rudnika, dobivši pristup značajnim transportnim čvorištima i lukama, kako se dodaje.
Dakle, ako je suditi po nalazima izveštaja, Kina je tako u našoj zemlji postala najprepoznatljivija po investicijama u infrastrukturu, podjednako kao što je Zapad najprepoznatljiviji po investicijama u nevladine organizacije. I valjda se tu krije odgovor o popularnosti jednih i drugih.
Što se tiče Rusije, ona je "privezala" Srbiju za sebe "mitovima" o velikom bratu i tradicionalnim istorijskim vezama, a srpskom rukovodstvu teško je da odbije zahteve Rusije jer "ekstremni nacionalisti u Srbiji prkošenje ruskoj volji smatraju jednakim odbacivanju volje srpskog naroda". Prema istraživanju Nove srpske političke misli urađenom ovog proleća za RT Balkan, "ekstremnih nacionalista" u Srbiji ima 84 odsto – što je procenat građana koji se protive uvođenju sankcija Rusiji.
Srbija je energetski zavisna od Moskve i zato mora da joj se potčinjava, navodi se u izveštaju američkog instituta gde se pominje i privatizacija NIS-a. Beogradu se, dakle, zamera što još nije osetio blagodati odustajanja od jeftinijih ruskih energenata zarad energetske nezavisnosti u vidu kupovine američkog LNG-a i "odbrane evropskih vrednosti".
Uz to, Moskva je najveći snabdevač Srbije naoružanjem i borbenim avionima, što izaziva brigu kod NATO ili pro-NATO suseda Srbije. To je i bila poenta, trebalo bi dodati, zato se ova sredstva i zovu "sredstva odvraćanja". IRI-ju još smeta i što srpski mediji mnogo više izveštavaju o zajedničkim srpsko-ruskim vojnim vežbama i pokazuju mnogo veće interesovanje za njih, dok zajedničke vežbe sa NATO snagama u okviru Partnerstva za mir prolaze nezapaženo.
Što se tiče dela izveštaja koji se odnosi na BiH, odmah na početku jasno se stavlja do znanja ko su "dobri momci". Tamo piše da svoj uticaj u BiH ostvaruju "liberalne demokratije i institucije kao što su SAD, NATO, EU i Velika Britanija, kao i autoritarne države poput Kine, Rusije, Turske i nekih zalivskih zemalja".
I ovde se Kina i Rusija optužuju da potkopavaju evroatlantske integracije zemlje, koriste podele između konstitutivnih naroda da raspiruju sukobe. Kina hoće ekonomski da porobi BiH, kroz infrastrukturne projekte i kredite, naravno, dok Rusija podstiče secesionizam predsednika republike Srpske Milorada Dodika.
"Rusija je otvoreno protiv napora BiH da postane članica NATO-a i koristi agresivnu kampanju dezinformacija da potkopa godine truda Zapada da BiH izgradi u funkcionalnu demokratiju", piše IRI.
Svakom iole upućenom u političke prilike u BiH jasno je da se ne bi trebalo hvaliti "godinama truda Zapada" da od BiH napravi funkcionalnu demokratiju. Kao što je jasno i da se taj trud uglavnom svodio na pokušaje centralizovanja vlasti u BiH.
Posebno je zanimljivo (ili paranoično) što se u izveštaju IRI-ja Rusija optužuje ne samo za uticaj na srpske zvaničnike, već i na bošnjačke i hrvatske. Tako se članstvo hrvatskog zvaničnika Dragana Čovića u moskovskoj Međunarodnoj inženjerskoj akademiji tumači kao potpadanje pod "maligni" ruski uticaj, a Rusiji se zamera i što "iskorišćava" svoju muslimansku versku zajednicu da uspostavi veze sa bosanskim muslimanima. O tim "opasnim vezama" iz izveštaja saznajemo samo da je bilo susreta sa muslimanima u BiH i Srbiji na kojima se razgovaralo o mogućim investicijama i donacijama.
Upozorava se i na otvaranje Ruskog kulturnog centra u Sarajevu i Banjaluci – kao što je zasmetao i Institut Konfučije u Beogradu.
Da li to onda znači da bi po logici američkog IRI-ja trebalo ozbiljno da se zabrinemo zbog Britanskog saveta, Geteovog instituta ili Francuskog kulturnog centra koji decenijama unazad postoje u Beogradu?
