Srbija i Balkan
Republika Srpska bez imovine je samo ljuska: Pritisak za ukidanje Srpske će rasti
Ustavom BiH određeno je da državna imovina spada u nadležnost entiteta, a među nabrojanim pitanjima koja spadaju u nadležnost institucija BiH ne nalazi se nijedno koje ukazuje na nadležnost nad "državnom imovinom", kaže profesor Ustavnog prava Siniša Karan
Imovina koja se nalazi na području Republike Srpske, bila pokretna ili nepokretna, pripada Republici Srpskoj. I samo Srpska može njome da raspolaže.
Ovo piše u Dejtonskom sporazumu, ali bez obzira na jasne odrednice, uporno traju pokušaji da se od RS oduzme ono što joj pripada i konstantno se ponavlja priča o državnoj imovini BiH, iako se ona u čuvenom dokumentu iz 1995, kojim je zaustavljen rat, i ne spominje.
Naopaka ideja o otimanju imovine potekla je od Kancelarije visokog predstavnika u BiH, podržao ju je Ustavni sud, a sve sa ciljem da se Srpskoj "vežu ruke", oduzme finansijska sposobnost, otme imovina kao jedno od glavnih obeležja državnosti i nezavisnosti i tako trasira put za njeno ukidanje i svođenje na ljušturu. U praksi bi to značilo da sva prirodna bogatstva - šume, reke, rudnici, putevi čija je vrednost neprocenjiva, pripadnu Sarajevu i ono bi njima gazdovalo - prodavalo, davalo koncesije, određivalo gde može šta da se gradi...
Ova tema dodatno je podgrejana posle održavanja Svesrpskog sabora na kojem je doneta Deklaracija koja predviđa jedinstvo Srba i insistira na sprovođenju izvornog teksta "Dejtona", a ne proizvoljnim tumačenjima. A jedno od takvih je i podvala Ambasade SAD na čijem je čelu Majkl Marfi, koja u priču o imovini uvodi Sporazum o sukcesiji iz 2001. godine, koji se odnosi na način uređenja jugoslovenske imovine i nema nikakve veza za pravilima kome šta pripada unutar BiH.
Priču o "državnoj imovini BiH" zakuvao je još 2005. tadašnji visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun, koji je nametnuo Zakon o zabrani raspolaganja, kako je tada napisao, "državnom imovinom BiH". Ešdaun je poručio da ova odluka važi dok se ne usvoji Zakon o raspolaganju državnom imovinom BiH na nivou BiH, a kojim bi se utvrdilo koja imovina pripada entitetima a koja centralnoj vlasti. Ovaj zakon nikada nije usvojen u institucijama BiH.
Profesor Ustavnog prava Siniša Karan objasnio je za "Novosti" da je Republika Srpska, u proces stvaranja novonastale državne zajednice BiH, unela svoj ukupni državnopravni kapacitet, ali i kapacitet svoje imovine, tako da BiH na teritoriji Republike Srpske ima na raspolaganju samo onoliko imovine koliko joj Srpska ustupi.
"Ustav BiH ni na koji način ne upućuje na to šta se smatra 'državnom imovinom'. Reč 'državna imovina' se ne pominje uopšte, ni tim ni bilo kojim drugim nazivom", istakao je Karan.
On je ukazao na ključnu odrednicu definisanu Ustavom BiH koja govori da državna imovina spada u nadležnost entiteta – generalna klauzula ili presumpcija nadležnosti u korist entiteta, kao ključno obeležje federalnog principa podele nadležnosti u svakoj složenoj državi u svetu, pa tako i u BiH. Pojasnio je da se među nabrojanim pitanjima koje spadaju u nadležnost institucija BiH ne nalazi nijedno koje ukazuje na nadležnost nad "državnom imovinom".
"Pošto ovlašćenje nad 'državnom imovinom' nije Ustavom izričito dato institucijama na nivou BiH, u skladu sa članom 3, nadležnost nad državnom imovinom pripada entitetima i naglašavam – institucije BiH mogle bi eventualno imati u vlasništvu imovinu koja se koristi prevashodno za funkcije i ovlašćenja koja Ustav izričito daje nivou BiH, ali po ovlašćenju entiteta", istakao je Karan.
U prilog ovoj tvrdnji, navodi profesor, idu i neki drugi aneksi Dejtonskog sporazuma.
"Aneks 9 je sporazum RS i Federacije BiH o osnivanju javnog transportnog preduzeća radi organizovanja i rada saobraćajnih kapaciteta kao što su putevi, železničke pruge i luke, na njihovu obostranu korist. Aneks 8 uređuje formiranje zajedničke međuentitetske komisije za očuvanje nacionalnih spomenika, čiji je mandat utvrđivanje kao nacionalnog spomenika, pokretne i nepokretne imovine od velikog značaja za grupu ljudi sa zajedničkim kulturnim, istorijskim, verskim i etničkim nasleđem, kao što su spomenici arhitekture, umetnosti ili istorije, arheološka nalazišta, grupe građevina i groblja", navodi Karan.
On dodaje da isti Aneks 8 kaže: Entitet na čijoj teritoriji se imovina nalazi: (a) nastojaće da preduzme odgovarajuće pravne, naučne, tehničke, administrativne i finansijske mere potrebne radi zaštite, konzerviranja, prezentacije i sanacije imovine i (b) suzdržaće se od bilo kakvih namernih mera koje bi mogle oštetiti imovinu.
"Dakle, jasno predviđa da entiteti imaju isključivu nadležnost nad pitanjima koja se tiču imovine. Ne može se dozvoliti neustavna transformacija ustavne strukture BiH niti prenos nadležnosti koji vodi ka jednom cilju – unitarnoj BiH. Taj eksperiment neće uspeti jer rade protiv Ustava i Dejtonskog sporazuma! BiH nema svoju imovinu, imovina pripada entitetima, sva prirodna i javna dobra koja se nalaze na teritoriji entiteta isključivo njima i pripadaju", zaključuje Karan.
