Slobodan Zečević u "Relativizaciji": Makronovom porazu u EP doprinela ratna retorika ka Rusiji

U novoj epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović je razgovarala s prof. dr Slobodanom Zečevićem, stručnjakom za evropske integracije i evropsko pravo koji radi u Institutu za evropske studije a na temu upravo završenih izbora za Evropski parlament na kojim je trijumfovala krajnja desnica u Francuskoj i Nemačkoj.

Na samom početku Zečević ističe da iako EP kao institucija nije posebno značajan – nema izvršne nadležnosti u oblasti spoljnih poslova i bezbednosti već samo savetodavnu ulogu – ipak ima političku težinu, jer su poslanike direktno birali građani Evrope, što mu je dalo legitimitet, a rezultati zato zabrinuli vladajuće strukture.

"Rezultati su ovog puta odjeknuli kao bomba jer su potvrdili konstantan porast desnice u poslednja dva-tri izborna ciklusa. Ona je osvojila oko 30 odsto, što je odličan skor, i to bez mađarskog Fidesa koji nije u njenim poslaničkim krugovima. Dakle, rezultati izbora za EP pokazali su da su građani EU nezadovoljni imigracijom i da su ugroženi islamizacijom evropskog kontinenta", ističe prof. Zečević.

Takođe, kaže da mu je od propasti vladajućih partija u Francuskoj i Nemačkoj, posebno zelene opcije, ipak zanimljiviji fenomen jačanja desnice jer pokazuje da EU uporno ne daje odgovore na potrebe ljudi.

Desnica jača jer vladajuća elita ne odgovara na potrebe ljudi

"Kako ne odgovara godinama i godinama, onda ljudi glasaju sve više za krajnju desnicu i stalno podsećaju da nisu dobili odgovor koji su želeli od institucija EU. Francuska je još drastičniji primer. Imali su Republikansku partiju, degolističku, koja je uvek dominirala tamošnjom političkom scenom i koja je dala nekoliko predsednika, ne samo De Gola nego i Pompidua, Širaka, Sarkozija, dok danas ta partija ima sedam odsto podrške. Da mi je neko u vreme kada sam studirao na Sorboni rekao da će otac Le Pen ili njegova ćerka dobiti 32 odsto glasova, rekao bih da je to nemoguće", pojašnjava gost "Relativizacije".

Prema njegovom mišljenju u Francuskoj je već krajem 1970-ih i početkom 1980-ih bilo jasno da mora da se zaustavi imigracija, posebno islamskog sveta, jer ona menja prirodu društva.

"Francuska je počela da liči na bliskoistočne zemlje, pitanje je da li ona treba da postane segment neke druge civilizacije. Ta država je bila poznata po lakoći življenja, po dobroj hrani, vinima, ženama koje su volele da se raspravljaju s muškarcima, da budu slobodne. Ako imaš toliko islamizovanog stanovništva, ništa više ne može biti isto. Dakle, ugroženi su osnovni postulati života koji su oni imali", konstatuje prof. Zečević.

Što se tiče normalizacije ekstremne desnice, kaže da je se to desilo transferom vlasti sa Žan-Mari le Pena na ćerku Marin le Pen, koja je shvatila da je očeva prošlost prepreka za osvajanje vlasti, tako da je se odrekla, preuzela degolistički narativ i postala umerena desnica čiji je osnovni cilj da se zaustavi migracija.

Makron nikada nije bio zreo za lidera Francuske

Imajući u vidu da je predsednik Francuske Emanuel Makron, nakon poraza svoje stranke Preporod, raspustio Narodnu skupštinu i raspisao izbore, Zečević smatra da je u pitanju hazarderski postupak jer je vrlo malo vremena ostavio do istih (prvi krug 30. jun, drugi – 7. jul).

"Hazarderski je pre svega jer niko nije najavljivao mogućnost da se raspusti skupština. Uz to izbori se dešavaju uoči olimpijade, koja je sama po sebi bezbednosni izazov. Njegova kalkulacija je da verovatno može da izazove šok kod birača time što će ih zaplašiti dolaskom desnice na vlast", kaže sagovornik Ljiljane Smajlović, te dodaje da se Makron našao između dva bloka, desnog u formiranju i levog koji se već okupio, ali i ističe da sada ne postoji šansa da se svi udruže protiv desnice.

Zečević podseća da je po prognozama Le Penova vrlo blizu apsolutne većine, ali i da postoji mogućnost da niko ne dobije većinu, ili da ona osvoji tek relativnu većinu, tako da se Makron odlukom o vanrednim izborima igra s vatrom jer će se parlamentarni život u Francuskoj potencijalno veoma zakomplikovati.

"Pitanje je da li je on ikada bio zreo za mesto predsednika Francuske. Emanuel Makron je plod velikog finansijskog i medijskog uticaja na francusko društvo. Čovek bez stvarnog političkog iskustva budući da nije učestvovao na lokalnim ili paralelnim izborima, nije  imao kontakta s narodom. Ranije je bilo nemoguće da takav čovek dođe na tako važnu funkciju", objašnjava Zečević.

O političkoj krizi u EU i raspoloženju među biračima kaže da Uniju drmaju dva osnovna problema – imigracija i ekonomsko-socijalna situacija koja je direktno povezana s ratom u Ukrajini jer su pre svega Nemačka i Francuska izgubile ogromne poslove u Rusiji. Ne samo da su izgubile energente već su izgubile i rusko tržište gde su bili vrlo prisutni.

"Dakle, prvo treba da se zaustavi migracija jer izaziva nestabilnost, i da se nađe neki dogovor oko rata u Ukrajini. A ni jedno ni drugo nijedan političar u EU ne planira, ne sme ni da izgovori", kaže Zečević.

Takođe, dodaje on, unutar francuskog društva postoji strah od toga da se klizi ka direktnom sukobu s Rusijom.

"To zapravo radi Makron i to je možda doprinelo njegovom porazu na izborima. Marin le Pen je mnogo umerenija na temu konfrontacije s Rusima. Prvo to nije tradicionalna francuska politika, praktično od Napoleona nije bilo sukoba već saradnje i savezništva. Čak i Napoleonov krah i ulazak ruskih trupa u Pariz Francuzi nisu zapamtili kao nešto negativno. To što Makron do te mere provocira Rusiju ni u Francuskoj nije najjasnije", zaključuje prof. dr Slobodan Zečević.