Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje: Gde je nestao original Dejtonskog sporazuma?
Pitanje izgubljenog originalnog međunarodnog pravnog akta ponovo je pokrenuo Čedomir Jovanović , aludirajući da ga je možda neko zaturio u torbi
Za razliku od drugih potpisnica, Srbija ne poseduje originalni dokument Dejtonskog sporazuma kojim je stavljena tačka na rat u Bosni i Hercegovini.
Original se ne nalazi na adresi Vlade Srbije, ni u Predsedništvu, kao ni u Ministarstvu spoljnih poslova, koje bi trebalo da čuva međunarodne ugovore, spise iz vojnoistorijskih arhiva, mikrofilmsku građu i druga poverljiva dokumenta.
Ovo pitanje aktuelizovao je Čedomir Jovanović u Jutarnjem programu "Hepi televizije" gostujući kod Milomira Marića, kome je odgovarajući na pitanje "kako je moguće da dokumenta nema", konstatovao:
"Nema ga nigde, mi ga nemamo, moguće je, nema! Šta se čudite, to je tako bilo, ostao u nečijoj torbi", ironično je prokomentarisao lider LDP-a.
Marić je potom spomenuo bivšeg ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića za vreme čijeg mandata je 2000. godine sporazum ratifikovan u Saveznoj skupštini.
"Jel ga Svilanović prodao, zapalio, dao Amerikancima ili ga je možda odnela poplava, požar?", u svom maniru se našalio Marić.
Međutim, da istorijski gledano ništa nije smešno, videlo se te 2000. prilikom ratifikacije, kada je Srbija iz Pariza morala da naruči kopiju Dejtonskog sporazuma, ali i nešto kasnije kada je resorno ministarstvo saopštilo da taj sporazum nikada nije ušao u njihovu zgradu u Ulici Kneza Miloša, iako je šef kabineta ministra spoljnih poslova SR Jugoslavije u vreme potpisivanja Dejtonskog sporazuma, Vlado Nadaždin, izjavio da je on lično original odneo u Ministarstvo.
Nekadašnji šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović za RT Balkan kaže da je nesporno da naša zemlja sa stanovišta istorije treba da ima u svom posedu potpisan Dejtonski sporazum.
"Originali sporazuma deponovani su u Vašingtonu i Parizu, kao i u sedištu Ujedinjenih nacija. To nije upitno, da je u svakom trenutku originalni dokument dostupan jednako svim stranama i članicama UN, pa i Srbiji. Nisu sporni ni sadržaj, njegovo postojanje i značaj, za svakog ko hoće da se ozbiljno bavi njegovim tumačenjem", naglašava naš sagovornik i dodaje da je integralna verzija sporazuma objavljena na nekoliko različitih mesta i publikacija.
Penzionisani ministar tvrdi da ne zna šta se desilo sa primerkom koji je dobila tadašnja jugoslovenska delegacija i gde je međunarodni papir zaturen, ali da su se prve priče i nagađanja pojavila posle požara u Saveznom Ministarstvu inostranih poslova 14.09.2002. godine.
"Tada su mediji objavili da je Dejtonski sporazum izgoreo. Nikada nije objavljeno šta je tačno izgorelo u arhivu Ministarstva, nije bilo nikakvog izveštaja i konkretnog epiloga", podsetio je on i dodao da treba da se ustanovi ko je kriv i odgovoran za nestanak originalnog dokumenta.
Jovanović za RT Balkan naglašava da je Dejtonskim sporazumom utvrđen princip konsenzusa da o važnim pitanjima ne može da bude preglasavanja, da je Dejtonom zagarantovana puna ravnopravnost tri konstitutivna naroda i dva entiteta, a da ovo "čeprkanje" treba da unese sumnju u borbu za poštovanje dogovora i jaku Republiku Srpsku, čuvanje ovlašćenja koje je Srpska dobila, ali i čuvanje specijalnih paralelnih odnosa između Srbije i Srpske i insistiranje na tome da srpski narod u RS treba da ima svoju vlast, izvesnost i bezbednost.
Dejtonski sporazum izrađen je 10. avgusta 1995, a potpisan 14. decembra iste godine.
Pravni akt parafirali su Slobodan Milošević, Alija Izetbegović i Franjo Tuđman u vojnoj zračnoj luci Rajt-Paterson 21. novembra 1995.
Šta se saznalo posle požara?
Do požara u na 3. spratu zgrade Saveznog ministarstva inostranih poslova, smeštenog preko puta Vlade Srbije i Generalštaba, došlo je u ranim jutarnjim satima 2002. godine.
Javnost je nagađala da su tom prilikom uništeni neki spisi, veoma važni za državu. Zvanična informacija je da je do požara došlo usled neispravnih elektroinstalacija, a nezvanična koja nikada nije potvrđena, da je vatra namerno podmetnuta od strane hrvatskih agenata koji su izvršili diverziju u odeljenju za graničnu dokumentaciju. Ona je navodno sadržala dokumenta prema bivšim jugoslovenskim susedima - Italijom, Austrijom, Grčkom i delovima prema Mađarskoj i Albaniji.
Nagađalo se tih dana da li je požar zahvatio "strogo poverljivu" arhivu u kojoj su čuvani i šifrovani telegrami, Dejtonski sporazum sa mapama, pregovarački proces oko Prevlake, Pariski mirovni ugovor iz 1948, original Trojnog pakta, Versajski mirovni ugovor iz 1918...
Na sanaciji požara angažovani su pripadnici 46. zaštitne motorizovane brigade, koja je šest meseci kasnije i ukinuta pod izgovorom reforme vojske.
