Srbija i Balkan
Nakon konferencije u Švajcarskoj: Šta je Srbija dobila a šta izgubila učešćem na skupu o Ukrajini?
Srbija je bila jedna od 90 država koje su poslale svoje predstavnike na samit o miru u Ukrajini, koji je, kako stvari stoje služio kao još jedan poziv na pomoć Vladimiru Zelenskom
Od oko 160 pozvanih zemalja, na konferenciji o miru u Ukrajini, koja je održana u Švajcarskoj, pojavili su se predstavnici 91 države, a među njih 80 koje su potpisale završnu deklaraciju skupa našla se i Srbija.
Zaključno saopštenje odbili su da potpišu, između ostalih Brazil, Meksiko, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Indija, Jermenija, Slovačka, Tajland i Indonezija, dok Rusija nije bila čak ni pozvana.
Statistika koju je iznedrio skup u Alpima, dovoljno rečito govori o beznačajnosti konferencije koja je jedino uspela da napravi još dublji jaz između zemalja Zapada i Globalnog juga, a ništa efektniji nisu ni njeni zaključci.
U zajedničkom saopštenju potpisnici pozivaju na vraćanje kontrole nad nuklearnim elektranama i postrojenjima Ukrajini, besplatno i bezbedno kretanje komercijalnih brodova i pristup morskim lukama u Crnom i Azovskom moru, oslobađanje svih ratnih zarobljenika sa obe strane kao i na vraćanje sve "deportovane i ilegalno raseljene dece" i drugih "nezakonito zatočenih" civila u Ukrajinu.
Ako ni to nisu dovoljni signali da su učesnici skupa samo "bacili" dva dana svog života – to nam potvrđuju Ukrajinci koji već uveliko planiraju održavanje druge konferencije.
"Svrha te konferencije bila je manje mir, a više pokušaj Zapada da obezbedi neku vrstu globalne podrške svojoj politici. Konferencija je pokazala da je svet podeljen i da Kolektivni jug ne pristaje na dominaciju Zapada, što se vidi i po odnosu zemalja BRIKS-a ali i drugih važnih zemalja poput Indonezije i Meksika prema njoj", objašnjava diplomata Zoran Milivojević.
Šta je, međutim, Srbija radila na tom skupu i da li je nešto dobila, ili pak izgubila svrstavajući se u ovoj podeli karata, na zapadnu stranu stola? Da li tako nešto ima moralne posledice, odnosno posledice po odnos sa Rusijom koja se, naročito poslednjih nedelja istakla čuvajući Srbima leđa?
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da stav Srbije, Mađarske i Turske na samitu u Švajcarskoj neće pokvariti njihove odnose sa Ruskom Federacijom, ali je dodao da će Moskva "naravno, voditi računa o stavovima koje su ove zemlje zauzele".
"Srbija je na konferenciji učestvovala iz principijelnih razloga, dakle zbog onoga što je na samom početku, drugog dana rata u Ukrajini iskazala, a to je poštovanje međunarodnog prava, povelje UN, suvereniteta, i teritorijalnog integriteta. To je bio motiv Srbije da učestvuje, i Srbija će zbog svojih interesa učestvovati na svakoj konferenciji gde to bude glavna tema", ističe Milivojević u razgovoru za RT Balkan.
Naš sagovornik podseća da se Srbija i u UN pridružila osudi "ruske invazije na Ukrajinu", takođe zbog principijelnog stava o poštovanju teritorijalnog integriteta.
"Nama je važno da osudimo narušavanje teritorijalnog integriteta bilo koje zemlje. Beograd se pridružio svakoj osudi teritorijalnog integriteta. Smatramo da je to principijelan, ozbiljan i odgovoran stav države Srbije, koja nikada nije prekršila međunarodno pravo", rekao je pre dve godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić, obrazlažući podršku Beograda tom dokumentu, i podsećajući da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji.
Ni taj glas Srbije nije uspeo da ugrozi odnose Srbije sa Rusijom, kao što neće ni paraf na zaključku konferencije u Švajcarskoj, uveren je Milivojević.
"Glasanje u UN bilo je mnogo važnije od ove nazovi deklaracije, odnosno saopštenja sa stavovima koji su manje-više nebitni", zaključuje Milivojević, dodajući da su Moskvi potpuno jasni motivi učešća Srbije na ovoj konferenciji i da Rusija u potpunosti razume Beograd.
Diplomata Živadin Jovanović smatra kako svrha konferencije u Švajcarskoj nije bila pronalaženje puta do mira, već učvršćivanje bloka podrške američkoj politici prema Ukrajini.
"Kako vreme prolazi jedni su zamoreni, drugi nemaju sredstava, treći, poput Orbana i Fica odbijaju da učestvuju u tome, pa je ovo u neku ruku bila i operacija disciplinovanja. Razume se da to može teško da se kategoriše kao mirovna konferencija, jer reč je o pokušaju pravljenja računa bez krčmara, pošto Rusiju nisu pozvali", kaže Jovanović.
Suština ovog skupa je, prema njegovom mišljenju, to da je reč o još jednom pozivu na mobilizaciju nove pomoći i podrške Zelenskom.
"To je više podrška nastavljanju sukoba, a ne njegovom okončanju. Ko je tamo učestvovao i iz kojih razloga nije mi jasno, ali mislim da je najveći broj učesnika pokazao nesamostalnost i prijemčivost na pritisak Vašingtona i drugih zemalja. Na Zapadu stalno barataju sa 'demokratijom' i demokratizacijom, pa deo zemalja učesnica računa i da, pošto pripada demokratiji, automatski treba da bude tamo", ocenjuje Jovanović.
