Srbija i Balkan
Strogo poverljivo: Šta su Britanci radili u Srebrenici u julu 1995?
Izveštaj Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju o odgovornosti Holandskog bataljona Unprofora za ulazak srpskih snaga u Srebrenicu prožet je referencama na pripadnike SAS i SBS čija su misija i aktivnosti ostali nepoznati čak i njihovim NATO saveznicima
Glasanje o rezoluciji o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama pružilo je priliku za ponovni osvrt na tragične događaje iz jula 1995, ali i za proveru (ne)istinitosti narativa uspostavljenog u godinama koje su usledile.
Tako je bilo prilike da se skrene pažnja na istraživanje američkog obaveštajca Džona R. Šindlera, profesora za pitanja nacionalne bezbednosti na Američkom vojnom koledžu za mornaricu, koji tvrdi da je značajan deo muslimanskih žrtava poginuo u borbama, kako međusobnim, tako i sa Vojskom Republike Srpske (VRS).
Takođe je do javnosti došla informacija da je kvalifikacija o "genocidu" za zločine u Srebrenici zasnovana na osporenoj presudi koju je pisala sudija Patriša Vold, saradnica Džordža Soroša koja je na službi u Hagu provela taman onoliko vremena koliko je bilo potrebno da se donese presuda generalu Radislavu Krstiću. Takođe, ona je bila lojalan vojnik nekoliko američkih administracija počevši od Džimija Kartera, kandidat Bila Klintona za sudiju Vrhovnog suda SAD, a Barak Obama joj je dodelio jednu od najvećih američkih počasti – Predsedničku medalju za slobodu.
Ono što, međutim, ostaje misterija, jesu zadaci i aktivnosti britanskih operativaca iz Specijalne vazdušne službe (SAS) koji su, iako je široj javnosti to gotovo nepoznato, bili prisutni u Srebrenici pre i za vreme tragedije. A o njima se, iscrpno, premda neodređeno, piše u izveštaju koji je Holandski institut za ratnu dokumentaciju (NIOD) sastavio o odgovornosti Holandskog bataljona Unprofora za ulazak srpskih snaga u Srebrenicu, za čiju su bezbednost upravo ovi vojnici bili zaduženi.
Da London zna nešto što (skoro) niko drugi ne zna o događajima u Srebrenici ukazuju i pojedini dokumenti britanskog Ministarstva odbrane sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, a na koje je pažnju skrenuo novinar Kit Klarenberg za portal "Grejzon". U dokumentu koji je objavio ovaj portal navodi se da je "određenim britanskim državljanima" dozvoljeno da budu saslušani u okviru istrage Ujedinjenih nacija o Srebrenici, ali se, takođe, napominje da je pozadina događaja u Srebrenici "obaveštajne prirode".
Nakon što je holandski NIOD zatražio uvid u britanske obaveštajne podatke, koji su predvideli napad na Srebrenicu pre nego što se on desio, britanska vlada je odlučila da ne deli svoje podatke sa drugima, uključujući i NATO saveznike. Dokumenti MO takođe tvrde da istraga UN predstavlja "podjednak rizik" kao istraga NIOD-a, dok se ispitanici savetuju da, ukoliko budu upitani o postojanju britanskih obaveštajnih podataka o Srebrenici, prosto kažu da nisu ovlašćeni da o tome govore.
Strah "da bi Britanci mogli izazvati Treći svetski rat"
U izveštaju NIOD-a objavljenom 2002. godine se na više mesta pominje "britanska jedinica koja tajno dejstvuje" u Srebrenici.
Tri Britanca u štabu Holandskog bataljona predstavljali su se kao "posmatrači zajedničke komisije" (JCO), ali se u izveštaju NIOD-a navodi da su to "zapravo bile jedinice Specijalne vazdušne službe (SAS) i Specijalne pomorske službe (SBS)" koje su sprovodile "izviđačke misije" i "specijalne zadatke" po naređenju generala Majkla Rouza, tadašnjeg komandanta britanskih snaga u okviru mirovne misije UN u BiH.
Odnos britanskih operativaca sa Holandskim bataljonom "nije bio dobar", citira NIOD jednog holandskog vojnika i dodaje da je postojao utisak "kao da se osoblje bataljona plašilo Britanaca i da bi mogli da izazovu treći svetski rat".
Holandski bataljon očigledno nije znao mnogo o aktivnostima Britanaca, čije su operacije u Srebrenici bile toliko tajne da čak ni holandski Centar za upravljanje kriznim situacijama odbrane, koji je nadgledao operacije u BiH, "nije znao za njihovo prisustvo u enklavi".
Šta su britanski specijalci radili u Srebrenici?
U izveštaju se navodi da su britanski operativci u enklavi delovali od 1994. godine. Prvu dvojicu od trojice Britanaca je general Rouz poslao u Srebrenicu da odmene svoje kolege 18. marta 1995, dok im se 17. maja pridružio "treći britanski vojnik".
Operativci SAS-a su takođe dejstvovali u delovima Srebrenice koje su nadgledale skandinavske mirovne snage, a koje nisu bile ovlašćene da izdaju naređenja svojim britanskim kolegama, niti su znale o njihovim aktivnostima.
Norveški pukovnik koji je komandovao bataljonom je rekao da su se Britanci slobodno kretali širom istočne Bosne, a da su "povremeno upadali u okršaje".
U jednom delu izveštaja se navodi da je jedan od sasovaca "tečno govorio srpsko-hrvatski".
Izveštaj NIOD-a je škrt u opisima konkretnih delatnosti britanskih operativaca, ali se navodi primer da je postojala "specijalna operacija SAS-a koja je uključivala kola hitne pomoći, a koja su prevozila opremu za komunikaciju umesto nosila."
"Ova 'ambulantna vozila' su Bosni donirale (britanske zdravstvene vlasti) iz humanitarnih razloga, ali su se ona često iznenada pojavila na neočekivanim mestima", navodi se u izveštaju. Klarenberg napominje da korišćenje ambulantnih vozila u vojne svrhe prema Ženevskoj konvenciji predstavlja ratni zločin.
Lažno pozivanje vazdušnih udara i misteriozni kaljavi vojnik
U izveštaju NIOD se navodi da su se dvojica britanskih operativaca pojavila u lokalnom štabu vojnih posmatrača UN rano ujutru 11. jula 1995, kada je Srebrenicu zauzela Vojska Republike Srpske. Oni su se predstavili kao "tim za kontakt s avionima" koji je trebalo da identifikuje mete za NATO vazdušne udare koji bi trebalo da spreče VRS u zauzimanju te oblasti.
Dalje se navodi da ih je posrednik za vezu sa muslimanskom armijom odveo do tačke sa jasnim pogledom na Srebrenicu, odakle bi imali "izuzetan kontakt s avionima". Posrednik je rekao za NIOD da su Britanci "neprekidno bili u kontaktu s nekim".
Dodao je da je "video očigledno olakšanje na licima Britanaca" nakon oko pola sata, ali mu je razlog za njihovo olakšanje nije bio jasan. Britanci su zatim tvrdili da ne mogu da pozovu vazdušne udare zato što su se baterije u telefonima istrošile.
Kada je VRS počela paljbu na njihovu poziciju, Britanci su se sklonili u obližnje rovove. Posrednik navodi da su izgledali "bezbedno i opušteno", i da su se "pretvarali da ostvare radio kontakt, ali su ostali na mestu i nije izgledalo kao da planiraju dalju akciju".
Tokom i nakon zauzimanja Srebrenice od strane VRS, britanski operativci su redovno odsustvovali iz štaba Holandskog bataljona, ali nisu izveštavali o svojim aktivnostima. Britanci su 11. ili 12. jula "uništili svoju opremu za komunikaciju", što je navodno učinjeno kao "mera opreza", a usled čega je došlo do "prekida komunikacije" sa holandskim oficirima.
Povrh toga, u izveštaju NIOD se navodi da su "ubrzo nakon pada" Srebrenice, tadašnji prevodilac Emir Suljagić (aktuelni direktor Memorijalnog centra Srebrenica — Potočari i bivši zamenik ministra odbrane BiH) i predstavnik Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice "video jednog od britanskih vojnika... kako se vraća jedne noći potpuno ukaljan blatom,", i da su ga "kasnije videli kako pere svoje stvari".
Ostaje nepoznato šta je ovaj britanski specijalac radio na području na kome su navodno "vršene likvidacije muslimanskih zarobljenika". Nije isključeno da je bio angažovan u prikupljanju obaveštajnih podataka, no, u tom slučaju ostaju pitanja zašto javnost nije momentalno alarmirana o "pogubljenjima zarobljenika", ali i zašto britanska vlada već tri decenije ne skida oznaku tajnosti sa materijala o delovanju svojih specijalnih snaga na području Srebrenice.
U holandskom izveštaju se, inače, navodi i da je britanske specijalce nakon početka napada VRS predvodio tadašnji major Džonatan Dejvid "Džako" Pejdž, koji će kasnije biti osumnjičen za prikrivanje navodnih ratnih zločina SAS-a u Avganistanu.
Pavić: Šta Englezi kriju?
Otkrivanje obaveštajnih podataka koje London čuva i od svojih NATO saveznika je od izuzetne važnosti, pošto "Britanci i Amerikanci žele da ubede ceo svet, uključujući i našu javnost, da se sve o Srebrenici zna i da je to zatvorena priča", kaže za RT Balkan politički analitičar i narodni poslanik Aleksandar Pavić, i dodaje da se i dalje ne zna mnogo toga.
"Ni dan-danas se ne zna koji je tačan broj streljanih, niti ko je izdao naredbu, a tako se ne zna koja je tačno bila uloga britanskih specijalaca na teritoriji Srebrenice i BiH uopšte, što je jako bitno. Zašto je njima zabranjeno da o tome govore javno, zašto ni jedan od njih nije svedočio u haškim procesima vezanim za Srebrenicu?", kaže naš sagovornik.
Kako dodaje, očigledno je da Britanci "imaju nešto da kriju".
"Meni je savršeno jasno o čemu se radi; Britancima je od najveće važnosti da Srbi budu proglašeni za genocidne, da budu optuženi za genocid u Srebrenici koji se nije desio, zato što to čuva lažni narativ i o početku rata u BiH i o njegovom ishodu", navodi Pavić.
Skrivanje događaja i promovisanje aktuelnog narativa predstavljaju "njihov način da zadrže kontrolu nad ovim prostorom, uvedu stalnu tačku razdora između Srba i muslimana", napominje naš sagovornik.
"Iz mnogo razloga je za njih jako važno da se zataška koja je bila prava uloga SAS-a i SBS-a, a siguran sam da su oni učestvovali u režiji lažnog holivudskog spektakla koji se zove genocid u Srebrenici", zaključuje Pavić.
