Srbija i Balkan
Doviđenja za "Mirdita, dobar dan": Odakle milioni za provokacije Srba?
Najviši državni zvaničnici pozivaju na otkazivanje festivala, koji posredno prima novac i od srpskih poreskih obveznika
Organizatori festivala "Mirdita, dobar dan" ove godine dobili su od predstavnika najviše vlasti u Srbiji izričito, ali i dalje nezvanično "doviđenja", budući da je kap koja je prelila čašu očigledno bilo to što je manifestacija koja propagira nezavisnost Kosova i Metohije zakazana na dan jednog od najznačajnijih srpskih praznika – Vidovdan.
Nekoliko ministara u Vladi Srbije tražilo je zabranu festivala. Predsednik Privremenog organa Beograda Aleksandar Šapić poručio je da gradska uprava neće dati nijednu dozvolu, dok je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić pozvao organizatore da otkažu manifestaciju, navodeći da nije pravo vreme za njeno održavanje.
Festival u čijem je fokusu promocija nezavisnosti južne srpske pokrajine, pod plaštom kulturne saradnje Srbije i takozvanog Kosova, održava se od 2014. godine i teško je zapravo i reći da je ikada i bilo "dobro" vreme za njegove programe, pa je tako, gotovo svake godine, izazivao burne proteste javnosti.
Ni najava da će festivalski program, posle burnih reakcija, biti pomeren na 27. i 29. jun, nije umirila javnost, koja nije mogla da prenebregne činjenicu da su organizatori manifestacije, imajući na raspolaganju 365 dana u godini, izabrali da festival o nezavisnosti takozvanog Kosova, organizuju baš na Vidovdan. Ovakav postupak protumačen je kao otvorena provokacija u cilju izazivanja besa i revolta javnosti, koja je, eto, poprilično osetljiva na narušavanje teritorijalnog integriteta sopstvene zemlje.
"Žele da ih zabrane, da mogu da kukumaču"
"Glavni organizator je Inicijativa mladih koja je i organizator Parade ponosa u Beogradu i odatle znam da kad se Parada ponosa zakazuje, uvek se otvori crkveni kalendar i gleda se da se slučajno ne poklopi sa crvenim slovom. Tako da oni sigurno proveravaju kada je koji praznik. To što su 'Mirdita, dobar dan' stavili na Vidovdan, nije greška – već je namerno. Išli su upravo ka tome da se događaj zabrani, kako bi mogli da svuda okolo kukumaču kako je Srbija fašistička zemlja, da bi im dali još koji dinarčić za projekte", ističe aktivista i direktor "Merlinka festivala" Predrag Azdejković u razgovoru za RT Balkan.
U festival "Mirdita, dobar dan" je, prema njegovim rečima, "ubrizgano ko zna koliko stotina hiljada evra, najviše od Evropske unije", a nemaju nikakve rezultate iako tvrde da su im ciljevi normalizacija odnosa Beograda i Prištine i pomirenje.
"Kad se taj festival održava u Prištini, tamo vode umetnike iz Beograda koji će reći da je Kosovo nezavisno , a kad dođu u Beograd vode umetnike koji će reći isto to. Kad naši umetnici odu sa predstavom u Mitrovicu i ne daju im da uđu na Kosmet svi ćute", zaključuje Azdejković.
Srbi i Rokfeler
Kao finansijer festivala "Mirdita, dobar dan", na prvu loptu pominju se Rokfeler fondacija i Ministarstvo kulture, omladine i sporta tzv. Kosova, ali posredno, festival za koji neki kažu i da je antisrpski – finansira se srpskim novcem.
Jedan od partnera manifestacije su, naime, i Građanske inicijative, u čiji budžet, vidi se po listi njihovih donatora, stiže novac Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Koordinacionog tela Vlade Republike za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Bilo je, međutim, godina kada su državne institucije Srbije na kukavičje jaje nazvano "Mirdita", otvoreno odgovarale sa "dobar dan".
"Festival je 2015. godine dobio pismo podrške tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića, gde se Gradu Beogradu preporučivalo da ustupi svoje prostore njegovim događajima. Naredne godine imali smo pismo Edija Rame i Vučića, koje je čitano na njemu, a danas smo stigli do toga da je ovaj festival državni neprijatelj broj jedan", podsetila je za NIN programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, Sofija Todorović, odranije poznata po svom stavu da "Kosovo" treba da dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama.
Te 2016. godine, manifestacija je organizovana u znak sećanja na proslavljenog glumca Bekima Fehmiuja, a, između ostalog, dvojica premijera poručili su u tom pismu da je Fehmiju svojom umetnošću ostavio neizbrisiv trag i među Srbima, i među Albancima.
Na sajtu Kancelarije za Kosovo i Metohiju i dan danas stoji vest objavljena 2015. godine koja manifestaciju predstavlja kao "pokretanje susreta i kulturnih razmena srpske i kosovsko-metohijske scene, koji stvaraju tradiciju okupljanja i kontinuirane saradnje dva društva, u cilju unapređenja njihovih društvenih, političkih i kulturnih odnosa". Kao da je ikad bilo kosovsko-metohijskog, mimo srpskog društva?
Iste godine, festival je otvorio ministar kulture Ivan Tasovac, ističući kako je kultura tu da pomogne da se prevaziđu međusobno nerazumevanje "jer ne poznaje granice".
Ministarstvo kulture Srbije, ali ni Inicijativa mladih za ljudska prava, do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na upit da li je to ministarstvo, (odnosno i druge državne institucije), u prethodnim godinama, festivalu pružalo finansijsku ili bilo koju drugu vrstu podrške prilikom organizacije.
Tolerantnost Srbije na promociju nezavisnosti Prištine, s godinama je izgleda opala, tako da je trenutni ministar kulture Nikola Selaković, koji je ocenio da organizacija takozvanog festivala na Vidovdan ne predstavlja samo provokaciju, već nešto što "manifestuje uopšte odnos albanske, prištinske vrhuške prema onome što je srpska kultura".
Podsećajući da je patrijarhu Porfiriju pre više od mesec i po zabranjen ulazak na KiM, gde je krenuo u svoju kuću – u Pećku patrijaršiju, a glumcu Nenadu Jezdiću da na severu KiM odigra svoju monodramu "Knjiga o Milutinu", Selaković je naglasio da to pokazuje da kultura postaje ozbiljna žrtva terora Prištine.
Promocija secesionizma pa i terorizma
Pod etiketom "kultura" godinama se već podvaljuju separatističke i velikoalbanske ideje, pa se tako još pamti kada su 2018. godine, "umetnici" sa Kosmeta pokušali da preko administrativne linije "prošvercuju" fotografiju na kojoj je obeležje terorističke OVK.
Odluku da ovo "umetničko delo" ne pređe preko administrativne linije, doneo je 2018. godine tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, a da sliku prenese pokušala je slikarka Eliza Hodža.
Ista ta Eliza Hodža, kao i još jedan od učesnika "Mirdite", glumac i producent Fatmir Spahiju, osnovali su pre nekoliko godina kampanju "Sloboda ima ime – OVK", u čast i slavu vrhuške terorističke UČK koja je trenutno u Hagu.
Umesto da prihvate odgovornost za to što ljudi koji na njihov poziv već godinama vršljaju po Beogradu otvoreno podržavaju zločinačku organizaciju odgovornu za etničko čišćenje Srba iz južne srpske pokrajine, organizatori festivala u to vreme su za sve okrivili Balkan "duboko zatrovan nacionalizmom, etničkim isključivostima i mržnjom".
