Srbija i Balkan
Drecun: Stalnim pritiscima Priština nastoji da potpuno onemogući život Srbima na KiM
Imajući u vidu sve ono što je Kurti uradio, može se konstatovati da je sever Kosmeta pretvoren u neku vrstu logora za srpski narod, ocenio je Drecun
Svim jednostranim merama koje se uperene protiv srpskog naroda Priština nastoji da u potpunosti onemogući normalan život Srbima i time ih natera da odu sa Kosova i Metohije, posebno sa severa, izjavio je poslanik u Skupštini Srbije Milovan Drecun.
On je istakao da zabrana upotrebe dinara na KiM – neredovno snabdevanje hranom, lekovima, zabrana ulaska robe iz centralne Srbije na Kosmeru, teror koji se svakodnevno sprovodi, imovinska i bezbednosna nesigurnost kod Srba – stvara osećaj da nemaju nikakvu perpsektivu na KiM, posebno kod mladih ljudi.
"Fokus privremenih institucija samouprave kada je u pitanje teror nad Srbima, je sada usmeren na mladu generaciju da im se u startu pokaže da nisu dobrodošli na KiM i da ne mogu tu da grade svoju budućnost. To jeste dugoročna politika koju Priština sprovodi sa ciljem da ili u potpunosti etnički očisti KiM, ili da se broj Srba svede na šezdesetak hiljada, jer kažu ako bi bilo toliko Srba onda bi bilo iluzorno očekivati da se formira ZSO", ocenio je Drecun za Tanjug.
On smatra da onemogućavanje normalnih uslova života Srbima predstavlja najsnažniji pritisak na Beograd, jer, kako je naveo, premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti želi da tim pritiskom na srpski narod natera Beograd da napravi političke ustupke u onom delu koji Prištine najviše traži – de fakto priznanje tzv. Kosova i neprotivljenje članstvu Prištine u međunarodnim organizacijama.
"To potvrđuje i poslednja Kurtijeva izjava kada je rekao da je njihov ključni spoljnopolitički cilj članstvo tzv. Kosova u EU, a da je 'vojna sudbina NATO'. Oni očigledno imaju dobro razrađenu strategiju kako da ih realizuju, a sve im zavisi od toga da li će od Beograda izdejstvovati te političke ustupke i prihvatanje francusko-nemačkog predloga", izjavio je on.
Drecun kaže da se ne mogu odvojiti politički ciljevi od onoga što Kurti preduzima kao kaznene mere protiv srpskog naroda, i dodaje da se, imajući u vidu sve ono što je Kurti uradio, može konstatovati da je sever Kosmeta pretvoren u neku vrstu logora za srpski narod.
On se osvrnuo na izjave američkih ambasadora u Beogradu i Prištini u kojima s jedne strane Kristofer Hil kaže da se od Srbije neće tražiti de jure priznanje tzv. Kosova za ulazak u EU, već normalni odnosi Beograda i Prištini, dok s druge strane Džefri Hovenijer kaže da zaključak dijaloga Beograda i Prištine mora biti uzajamno priznanje "Kosova" i Srbije.
"Razmimoilaženje stavova američkih ambasadora u Beogradu i Prištini, kao i izjave zvaničnika iz Stejt departmenta pokazuju da nema jedinstvenog stava u američkoj administraciji, iako svi oni smatraju tzv. Kosovo državom", ocenio je Drecun.
Prema njegovim rečima, ambasador Hil je samo preneo zvanični stav EU, dok je ambasador Hovenijer izneo stavove koji nisu toliko otvoreni u delu američke administracije koja smatra da Beograd treba naterati da preko francusko-nemačkog predloga prizna lažnu državu Kosovo i da to treba da bude isporučeno kao uslov Beogradu za članstvo u EU.
"O tome je nemačka ambasadorka nama govorila u Skupštini nedavno. Kada sam je pitao o tom stavu, ona je rekla da se francusko-nemačkim predlogom ne traži de jure priznanje od strane Srbije, da će to biti u drugoj fazi. Cilj je isti da li u prvoj fazi u de fakto, pa u drugoj de jure, ali to je konačni cilj i to je Hovenijer i rekao", ocenio je Drecun.
Iako postoje oni koji u američkoj administraciji žele da uslove Srbiju članstvom u EU da se odrekne KiM ako želi da bude članica, Drecun ističe da postoje i oni poput ambasadora Hila koji su mnogo oprezniji, mnogo bolje razumeju poziciju Srbije i koji nastoje da uvaže deo njenih nacionalnih interesa, zbog čega smatra da bi zvanična državna komunikacija Srbije sa Hilom trebalo da bude dinamičnije i otvorenija jer je preko njega moguće konstruktivnije raditi na poboljšanju bilateralnih odnosa.
