U Srbiji danas najtopliji dan od početka godine: Lekari savetuju kako se zaštititi na vrućini
Pred nama je najtopliji dan od početka godine – temperatura će biti i do 38 stepeni. Lekari savetuju da se izbegava boravak napolju u najtoplijem delu dana, a do subote nas očekuju temperature i do 40 stepeni, pa se oprez preporučuje do kraja sedmice.
Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, najtoplije će biti na jugu i istoku zemlje. U Nišu se očekuje 38 stepeni, dok će u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu temperatura biti za stepen niža.
U Istočnoj i Jugoistočnoj Srbiji na snazi je crveni meteo-alarm. Iz RHMZ-a objašnjavaju da to znači da su prognozirane naročito opasne vremenske pojave, a takvog su intenziteta da mogu prouzrokovati veliku materijalnu štetu i biti veoma opasne po bezbednost ljudi i životinja. U ostatku zemlje je proglašeno narandžasto meteo-upozorenje.
Savet lekara je da se u najtoplijem delu dana ne izlazi, već da dozvolimo telu da se navikne tako što ćemo izlaziti u ranim jutarnjim i kasnim večernjim časovima.
"Svima smetaju ove temperaturne razlike. Naravno, mi koji se smatramo zdravima i nama treba vreme da se aklimatizujemo, tako da uvek je najbolji savet da izlazimo napolje u ranim jutarnjim časovima i kasnim večernjim, da damo svom telu šansu da se navikne. Hronični pacijenti da ne izlaze u najtoplijem delu dana, baš ako moraju i ako nemaju neke neodložne poslove neka koriste terapiju. Uvek bi trebalo da izlazimo iz kuće, da na vreme jedemo, da ponesemo flašicu vode i naravno neka užina je uvek dobra", rekla je dr Bojana Aćimović iz beogradske Hitne pomoći za RTS.
Najozbiljnije posledice sunčanica i toplotni udar
Jelena Vukotić iz DZ "Zvezdara" kaže da je savet svim građanima u ovakvim visoko ozbiljnim vremenskim prilikama da uzimaju minimalno 1,5 litar tečnosti, bez preke potrebe da ne izlaze napolje u periodu od 10 od 17 časova, pa i 18 časova, da klimatizuju prostorije za pet do sedam stepeni niže od spoljašnjih temperatura, ali ne više i da 10 do 15 minuta pre izlaska isključe klimu da bi se organizam adaptirao, pa tek onda da napuste svoje boravište.
Zbog visokih temperatura vazduha, koje će narednih dana iznositi i 40 stepeni Celzijusa, bez preke potrebe ne treba izlaziti napolje u periodu od 10-17, pa i 18 časova, treba piti najmanje 1,5 litar tečnosti, a klimatizovati prostorije za pet do sedam stepeni niže od spoljašnjih, izjavila je danas Jelena Vukotić iz DZ "Zvezdara".
Vukotić u izjavi za Tanjug podseća da su najčešće, a ujedno i najozbiljnije posledice visokih temperatura, sunčanica i toplotni udar.
"Temperature više od 30 stepeni traju kontinuirano duže od tri dana, te ih sa pravom nazivamo toplotnim talasima", rekla je dr Vukotić, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva DZ "Zvezdara".
Ona ističe da ovakvi klimatski uslovi ne odgovaraju ni potpuno zdravoj populaciji, a najugroženija su deca, trudnice, stariji građani odnosno hronični bolesnici.
"Među njima najugroženiji su najmlađi, odnosno bebe i stari građani", rekla je Vukotić.
Ona je objasnila da su mehanizmi nastanka sunčanice i toplotnog udara različiti, "zato ne predstavljaju kako mnogi pogrešno misle, isto stanje".
"Sunčanica je najčešća posledica direktnog izlaganja glave suncu, najčešće potiljka glave i vrata. Najčešće pogađa neoprezne kupače, šetače u periodu od 10 do 17 časova, starije ljude koji moraju da izađu, a ne nose šešire sa većim obodom, svetle boje", rekla je dr Vukotić.
Prema njenim rečima, simptomi sunčanice su glavobolje, malaksalost, zujanje u ušima, vrtoglavica, crvena i vlažna koža, ponekad i povišena temperatura tela, pa i osećaj mučnine, povraćanje, zatim i nesvestica, gubitak svesti i ukoliko se ne reaguje na vreme, kome pa i smrti.
"Bitno je odmah izloženog skloniti u hlad, ili odvesti u zamračenu prostoriju i davati mu gutljaj po gutljaj blago rashlađene tečnosti. Nikako kafe i alkohola. Na čelo i potiljak rashlađene obloge menjati na 5 do 10 minuta. Ukoliko je konfuzan, povraća, odmah pozvati Hitnu pomoć i ukoliko izgubi svest staviti ga na bok i pratiti ritam disanja", rekla je dr Vukotić.
Ona je objasnila da, ukoliko dođe do zastoja, treba preduzeti mere reanimacije do pristizanja ekipe Službe hitne pomoći.
"Toplotni udar za razliku od sunčanice ne nastaje direktnom izlaganjem suncu i sunčevoj toploti, već ili ličnim zagrevanjem u ovakvim vremenskim neprilikama, vežbanjem, trčanjem, radom na građevini, u pekari, radom pored mašina i peći koje emituju toplotu i posledično velikom zagrevanju organizma", rekla je dr Vukotić.
Ona je navela da su najvažniji znakovi toplotnog udara izuzetno visoka temperatura tela i preko 41 stepena Celzijusa - hipertermija, koža je izuzetno topla, crvena, ali suva i grčeva mišića, gubitka tečnosti, elektrolita tj. konvulzija.
"Ukoliko se primeti bilo koji znak toplotnog udara, ili se zna da je unesrećeni bio izložen naporu i visokoj temperaturi odmah treba pozvati Hitnu pomoć, a zatim pristupiti rashlađivanjem tela unesrećenog, ventilatorom ukoliko ga ima ili napraviti promaju, ukoliko ima svesti gutljaj po gutljaj tečnosti, stavljati hladne - ledene obloge u pregibe. Ukoliko je bez svesti uz svo rashlađivanje takođe ga okrenuti na bok u 'koma' položaj i ukoliko prestane da diše pristupiti merama reanimacije, sve dok ne stigne Hitna pomoć", rekla je dr Vukotić.
Kakvo nas leto očekuje?
Leto, kalendarski, počinje sutra, a stručnjaci već predviđaju obaranje temperaturnih rekorda.
Klimatolog Vladimir Đurđević rekao je za RTS da ovih dana očekujemo temperature koje će biti za 10 stepeni više nego što su očekivane za ovo doba godine, sa temperaturama i do 40 stepeni.
Istakao je da trenutne prognoze ne pokazuju da ćemo imati najtoplije leto, ali ćemo imati izuzetno toplo leto. To znači sa temperaturama koje su uočljivo iznad proseka i sa nekoliko toplotnih talasa.