Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje: Da li će društvene mreže dobiti oznake upozorenja poput cigareta?
Iako zavisnost od društvenih mreža i interneta nisu prepoznati kao dijagnoza stručnjaci su saglasne da ovaj fenomen i potencijalni javno-zdravstveni problem definitivno postoji
Da li bi upotreba društvenih mreža u Srbiji mogla da se reguliše posebnim odredbama kao u slučaju upotrebe obaveznog sedišta za decu u kolima, hrane i lekova za bebe, ograničenog pristupa kockarnicama za decu...
Ovo pitanje našlo se u fokusu nakon izjave američkog medicinskog zvaničnika, dr Vivek Murtija koji je pozvao Kongres SAD da uvede upozoravajuće oznake na društvenim mrežama, istovetnim onima sa ambalaža cigareta, na kojima se crvenom bojom i prikladnom jezivom fotografijom skreće pažnja na štetnost duvana - "ovaj proizvod izaziva zavisnost i nije preporučljiv za mlađe od 18 godina", "pušenje ubija", "pušači umiru mladi", "zaštitite decu od duvanskog dima" i druge.
Dr Murti na ovaj korak odlučio se jer, kako ističe, mreže mogu da dovedu do krize mentalnog zdravlja kod mladih.
"Vreme je da se uvede oznaka upozorenja na platformama socijalnih medija, u kojoj se navodi da su društvene mreže imaju veze sa ogromnim, štetnim posledicama po mentalno zdravlje adolescenata. Ta oznaka bi podsećala roditelje i mlade da nije dokazano da su društvene mreže bezbedne, a podaci istraživanja o duvanu pokazali su da oznake upozorenja mogu da povećaju svest i promene ponašanje", rekao je on za "Njujork tajms".
Neumoljiva statistika
Prema poslednjim rezultatima međunarodnog istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta koje je uradio Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", svaki 11. učenik, odnosno devet odsto školske dece, na društvenim mrežama dnevno provodi sedam ili više sati.
"Više od 50 odsto dece tokom čitavog dana u stalnom je kontaktu sa svojim bliskim drugovima i drugaricama korišćenjem elektronskih uređaja", naglasila je dr Jelena Gudelj Rakić.
Drugo istraživanje "Stavovi mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža" sa kraja 2020. i početka 2021. godine, pokazuje da skoro 3/5 ispitanika, tačnije 59,4 odsto njih redovno proverava neku od svojih društvenih mreža pre nego što započne dan, odnosno ustane iz kreveta, dok 32,7 odsto mladih to čini ponekad.
"Samo 7,9 odsto odgovorilo je da to nikada ne praktikuje. Mladi najviše koriste Instagram (više od 80 odsto anketiranih) društvenu mrežu za komunikaciju Vocap (66,1 odsto), Jutub (62,4 odsto) i na kraju Fejsbuk", navodi se u rezultatima, i napominje da je TikTok sve popularniji kod generacije Zed.
Anketa "Krovne organizacije mladih Srbije" sprovedena 2023. godine pokazala je da više od trećine ispitanika, između 15 i 29 godina, ima simptome anksioznosti, a čak polovina umerene ili teške depresije.
Psiholog Ana Mirković, jedna od autorki projekta, skrenula je pažnju na to da je praktično 50 odsto anketiranih priznalo da ima neki psihički problem.
Akutni psihijatar Igor Pantić i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu za RT Balkan kaže da zavisnost od društvenih mreža i interneta nisu sami po sebi psihijatrijska dijagnoza.
"Nije prepoznato od strane međunarodnih klasifikacija bolesti kao zvanična F dijagnoza, ali moje kolege su saglasne da zavisnost od mreža kao fenomen i potencijalni javno-zdravstveni problem definitivno postoji", kaže psihijatar koji se u naučnom radu bavio ovom problematikom.
Neki od potencijalnih dijagnostičkih kriterijuma da je došlo do hemijske ili bihejvioralne zavisnosti je gubitak kontrole, ali i zanemarivanje obaveza i depresivnost.
"Taj gubitak kontrole je ono što naviku razlikuje od zavisnosti. Kada mi kažemo sami sebi 'samo ću pet minuta', a onda skrolujemo nekoliko sati. Takođe, količina vremena koja se utroši na internet može biti u korelaciji sa depresivnošću. Iako se ne može tvrditi da društvene mreže uzrokuje depresiju, jer se ne zna šta je uzrok a šta posledica prekomerne (zlo)upotrebe interneta", podvlači naš sagovornik.
Dr Pantić kaže da će šteta biti veća ako dete počne ranije da koristi kompjuter.
"Dete do druge godine uopšte ne treba da bude ispred ekrana, a kasnije bi ga trebalo ograničiti na sat-dva, pogotovo kada primetimo da negativno utiče na detetove obrasce ponašanje, emocije, performanse u školi i kod kuće", primećuje on.
Katarina Jonev Ćiraković, stručnjak za bezbednost dece na internetu, za RT Balkan navodi da je inicijativa iz SAD sumnjiva, pre svega jer smatra da ne bi imala efekta kod nas, ali i globalno.
"Tako je i sa cigaretama, Srbija je prva po pušenju u svetu, ne vidim da markica upozorenja menja bilo šta na bolje", naglašava naša sagovornica.
Prema njenim rečima, treba raditi na tehničkim merama zaštite, a za to su, kako kaže, nadležni vlasnici društvenih mreža.
"Na njima je kao nosiocima odgovornosti da donesu i mere koje ne bi dovodile do mentalnih poremećaja kod dece, bolumije, anemije, agresivnog ponašanja, rasprostranjenih antivrednosti, zloupotreba alkohola, seksualnih eksploatacija i drugo", kaže Jonev i dodaje da je na roditeljima sa druge strane da decu nauče empatiji, kritičkom razmišljanju i samopoštovanju kako se ne bi identifikovali sa onim što je neprihvatljivo i opasno.
