Sezonski poslovi među mladima veoma su popularni, ali ima i radnika u zrelim godinama koji u sezoni godišnjih odmora dodatno zarađuju.
Miloš Turinski iz Infostuda kaže za RTS da poslodavci već par godina imaju veliku muku da pronađu kandidate, odnosno zainteresovane koji će se baviti upravo tim poslovima, jer veliki broj naših ljudi zapravo i odlazi put inostranstva, naročito Jadrana, kada je reč o ugostiteljstvu.
Sa druge strane, naglašava da su kandidati i malo izbirljivi, ali s razlogom, jer neki poslovi mogu biti zaista teški.
Iako je sezona za branje malina počela sa početkom juna, mnoga domaćinstva još uvek oglašavaju potrebu za radnicima, koji tradicionalno u Srbiju dolaze iz Rumunije i Bugarske.
"Plata preko 120.000 dinara. Berba počinje početkom juna. Stan i hrana obezbeđeni", navodi se na jednom od oglasa gde se radi po 12 sati dnevno, do 25 radnih dana.
Turinski dodaje da su dnevnice za sezonsko branje voća na nekim mestima poprilično dobre, ali da to nije pravilo.
"Može se desiti da vam dnevnica ne bude dovoljna, a kandidati ističu da su to zaista i teški poslovi – 10 sati se radi na otvorenom, pod suncem, zaista nije lako i nije za svakoga", navodi Turinski.
Napominje da rad u poljoprivredi nije preporučljiv za penzionere zbog svoje težine, ali da su tu poslovi čuvara i prodavca sladoleda.
Ukazuje da postoje mnogo poslova koji su zgodni za studente, jer mogu da se rade i honorarno, i pola radnog vremena.
"Dugi niz godina popularna je dostava, gde se može samostalno određivati satnica, koliko će dnevno uložiti vremena, ali shodno tome će im biti i zarada", kaže Turinski. Ta zarada se, prema izjavama stranaca iz Uzbekistana koji najčešće obavljaju poslove u dostavi, kreće od 1.000 do 2.000 evra.
Turinski navodi da su na spisku i poslovi koji su došli s pandemijom kovida, kol-centri.
"Studenti mogu da ih rade od kuće, par sati dnevno i da ih jako dobro uklope sa svojom školovanjem", kaže on, dodajući da se ovi poslovi mogu podvesti pod privremene i da mogu trajati i godinama.
Napominje da u ugostiteljstvu poslovi nisu nužno sezonski, samo je veća potražnja u letnjim mesecima, baš iz razloga velikog broja odlazaka naših radnika put Jadranskog primorja, naročito u Hrvatsku, Crnu Goru i Sloveniju.
"Od aprila, tu su pored konobara potrebni i kuvari koji su svuda deficitarni a traže se i spremačice, hostese i promoteri. Velika je potražnja, ali i mogućnost dobre zarade", kaže Turinski.
Plate konobara u Srbiji kreću se od 60.000 do 120.000 dinara, dok dnevnica za šankere i kelnere može da iznosi od 2.200 do 3.000 dinara.
U Crnoj Gori konobari mogu da zarade od 700 do 1.100 evra, uz plaćen smeštaj i hranu, a zarada se uvećava za 3.000 evra u proseku u slučaju da ovaj posao obavljate u Hrvatskoj.
Zarade kuvara na crnogorskom primirju idu i do 1.500-2.000 evra, a na hrvatskoj obali i do 3.000 evra.
U Beogradu profesionalnim kuvarima sa iskustvom nudi se od 100.000 do 150.000 dinara.
Prema rečima Turinskog, u ovom trenutku preko "Infostuda" u ponudi je više od 3.000 aktivnih oglasa za posao.
Turinski kaže da što se tiče poslova koji zahtevaju određenu stručnu spremu, kod nas još od 2015. godine traje veća potražnja za radnicima sa srednjom stručnom spremom.
Zbog nedostatka radne snage, u Srbiju su došli građevinci iz Indije i Turske, vozači iz Šri Lanke, dostavljači iz Uzbekistana, zaključuje sagovornik RTS-a.