Srbija i Balkan
Boreljov vetar u leđa Kurtiju: Ima li saglasnosti u EU za ukidanje sankcija Prištini
Poruka EU je da se neće baviti pravima Srba na KiM i da premijer privremenih prištinskih institucija ima podršku za sve što radi, i da sankcije Prištini nisu ni primenjivane, niti su imale funkciju
Aljbin Kurti dobio je vetar u leđa da i dalje svakodnevno zastrašuje i hapsi Srbe, upada u srpske škole, zabrani korišćenje dinara i onemogući dopremanje robe iz centralne Srbije na Kosovo i Metohiju. O formiranju Zajednice srpskih opština, naravno, ne mora ni da razmišlja.
Ovo bi mogao da bude zaključak nakon što je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj juče predložio zemljama članicama EU da ukinu sankcije uvedene Prištini pre godinu dana zbog situacije na severu Kosmeta.
O ovoj preporuci raspravljaju danas ambasadori zemalja članica u okviru Političkog i bezbednosnog komiteta EU, a izvori upoznati sa sastankom u Briselu navode da će rasprava pokazati raspoloženje zemalja članica i moguće sledeće korake, ali ne očekuju da se o ovom pitanju brzo postigne saglasnost.
"Nema saglasnosti da li mere protiv Prištine treba ukinuti odmah ili to učiniti postepeno. Većina zemalja članica smatra da mere treba ukinuti, više zbog balansa između dve strane u dijalogu nego zbog samog učinka Prištine", navode izvori javnog servisa.
Podsećamo, EU je u junu 2023. uvela kaznene mere Prištini nakon nasilja na severu KiM, kada su gradonačelnici albanske nacionalnosti uvedeni u opštinske zgrade, mimo preporuka o izbegavanju poteza koji mogu da izazovu tenzije.
Mere uvedene krajem juna prošle godine uključivale su izbegavanje sastanaka EU zvaničnika sa predstavnicima Prištine i obustavu sastanaka u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja.
Rascep u EU
Da se u EU nešto kuva i da nisu saglasni po pitanju Boreljovog predloga jasno je i iz izjave specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka koji je rekao da je sa glavnim pregovaračem Beograda Petrom Petkovićem razgovarao o potrebi sazivanja sastanka na nivou glavnih pregovarača.
"Kod Borelja je vidljivo da je to njegov pokušaj da nešto doprinese situaciji na KiM, jer od kada se nalazi na ovoj funkciji zapravo nije ništa učinio u pravcu rešavanja i primene sporazuma koji su potpisani između Beograda i Prištine, od Briselskog do Ohridskog. Tako da vidimo da je i u EU došlo do raskola kada je u pitanju ukidanje sankcija", kaže za RT Balkan Demo Beriša, predsednik Matice Albanaca u Srbiji i dobar poznavalac kosovskih prilika.
Naš sagovornik smatra da je to u suprotnosti već i sa Lajčakovim namerama, i da Borelj želi da ostavi utisak da je doprineo deeskalaciji situacije.
"Međutim, pitanje kako će sve to da prođe, jer postoje države koje žele da se sankcije postepeno ukinu, jer i dalje nije ispunjen nijedan uslov zbog kojih su uvedene. Nije formirana Zajednica srpskih opština već se nastavlja sa daljem zaoštravanjem odnosa: ukidanjem dinara, svakodnevnim hapšenjima, proterivanjem Srba...", navodi Beriša.
Sa njim se slaže i Aleksandar Rapajić iz NVO Centar za zastupanje demokratske kulture u Severnoj Mitrovici koji za RT Balkan kaže da već duže vreme postoje različiti tonovi koji dolaze iz različitih zemalja EU, što se, kako kaže, najviše videlo kada se glasalo za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope.
"I pored toga što se trude da predstave KiM za nezavisnu državu, u nekim trenucima morali bi da pogaze mnoge principe kojima se hvale i koji su im veoma važni. Nisu sve zemlje spremne da pogaze te principe i kod njih se javlja protivljenje načinima kako se sprovode pojedini koraci", kaže Rapajić.
Ocenjuje da odlazeća prištinska administracija nije uradila ništa značajno na Balkanu po pitanju tzv. Kosova, i sada žele da ostave čistu situaciju. Međutim, dodaje da je ovo rešavanje sitnih problema kako bi mogli da predstave nekakve rezultate.
Sve zbog Fonda EU
Međutim, ono što je najviše zbunilo javnost jesu signali koji su sve vreme bili saopštavani u smeru dodatnih pooštravanja, a, kao i uvek, ispostavilo da se EU neće baviti pravima Srba na KiM i da Aljbin Kurti ima podršku za sve što radi.
Rapajić kaže da sankcije zapravo nisu imale nikakvog smisla jer nisu ni primenjivane, iako prištinske vlasti govore o nekakvim gubicima.
"Na terenu na Kosovu nismo videli efekte sankcija, niti bilo kakvu štetu. Jedna od stavki je bila da prištinski zvaničnici neće biti pozivani na sastanke u organizaciji EU, ali smo videli da su oni i dalje pozivani. Takođe, bilo je rečeno da će projekti koje finansira EU biti stopirani, a u praksi vidimo da se sprovode, pa čak i neki novi su pokrenuti koji su sprezi sa vladom tzv. Kosova", navodi naš sagovornik.
Zaključuje da ceo "briselski proces" koji su vodili Borelj i Lajčak je u potpunosti propao, kao i da nema te snage i efekta kojima može bilo šta da se postigne.
S druge strane, Beriša smatra da ukidanje sankcija ima veze sa fondom EU koji je namenjen zemljama Zapadnog Balkana od šest milijardi evra.
EU je tada suspendovala i korišćenje pretpristupnih fondova i razmatranje projekata za Kosovo u okviru Investicionog fonda za Zapadni Balkan.
"Jedan od uslova da bi se ta sredstva koristila je da dođe do smirivanja tenzija između Prištine i Beograda, što se nije dogodilo. Ideja je bila da popuštanjem pokušaju da odobrovolje Kurtija, što sumnjam da će se desiti. On će i dalje ići u tom rigidnom i radikalnom stilu svega onoga što je radio i do sada, a to je da ispuni dva cilja – priznanje Kosova od Srbije i potpuno pražnjenje prostora KiM od Srba", kaže Beriša.
