Srbija i Balkan

Godišnjica zločina u Ratkovićima kod Srebrenice: Stojana oborili i zaklali pa pravosnažno oslobođeni

Svedok Radomir Stanojević, koji je preživeo masakr, ispričao da mu je prilikom napada ubijena nepokretna majka Desanka kojoj je bilo 70 godina i da je zapaljena zajedno sa kućom
Godišnjica zločina u Ratkovićima kod Srebrenice: Stojana oborili i zaklali pa pravosnažno oslobođeni© РТ Балкан / Зоран Шапоњић

Muslimanske snage iz Srebrenice i okolnih sela, na današnji dan, 21. juna 1992. godine, napale su srpsko selo Ratkovići, 11 kilometara jugoistočno od Srebrenice, i u selu na svirep način pobile 24 meštana.

Selo je napadnuto iz pravca okolnih, muslimanski sela Poznanovići, Dedići, Potkorijen, Osmače, Močevići i Stožersko, a u momentu napada u Ratkovićima je bilo civilno stanovništvo i tek po koji vojno sposoban meštanin.

Ratkovići su najpre u zoru opkoljeni, krenula su mučenja i ubistva nedužnih, uglavnom starijih civila, a do kraja dana popaljene su i opljačkane sve kuće u selu. Tek manji broj meštana uspeo je, zahvaljujući dobrom poznavanju terena i jutarnjoj magli, da se skloni po okolnim šikarama, jarugama, odakle su gledali kako muslimanske snage ubijaju meštane koje su pohvatali i kako pale selo.

Kako navodi Republički centar RS za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica, napadom na Ratkoviće bavilo se i pretresno veće Haškog tribunala u predmetu protiv Nasera Orića. U presudi je konstatovano da su sela Ratkovići Gornji Rakovići 21. juna 1992. godine napale grupe muslimana iz susednih sela Poznanovići i Potkorijen pod vođstvom Dževada Malkića, a da je napadače sledila masa civila.

U presudi je konstatovano "da su bosanski muslimani koji su razarali imovinu u Ratkovićima i Gornjim Ratkovićima delovali s namerom da razore te da to razaranje nije bilo rezultat borbi nego hotimičnog paljenja imovine po prestanku borbi".

U izjavama datim policiji i pravosudnim organima RS, navedeno je da je svedok Radomir Stanojević, koji je preživeo masakr, ispričao da mu je prilikom napada ubijena nepokretna majka Desanka kojoj je bilo 70 godina i da je zapaljena zajedno sa kućom. Stanojević je ispričao da mu je istog dana, prilikom napada na selo, ubijen i rođeni brat Radenko.

Svedok Božo Pavlović ispričao je da u napadnutom selu nije bilo vojske, osim što je nekoliko meštana povremeno držalo seoske straže. Sam Pavlović bio je tokom napada ranjen na dva mesta, čuo je povike napadača – "Hvataj žive, opkoli, pobij sve..." Dok je napuštao selo, video je mrtvo telo oca Milovana, kao i Zore Prodanović.

Meštani su se pod napadom povlačili iz sela u dve grupe, prva u kojoj je bio i Pavlović, bežala je u pravcu sela Magnovići i Grabovičke reke, druga je krenula ka Polimcima, odnosno ka reci Drini.

Svedok je ispričao da je kasnije saznao da su neki od civila iz druge grupe presretnuti od strane komšija muslimana i pobijeni. U toj grupi nalazio se i Živan Prodanović koji je, po saznanjima svedoka, masakriran motornom testerom. Ovaj svedok potvrdio je i da je starica Desanka Stanojević živa zapaljena u svojoj kući.

Svedok Zarija Prodanović ispričao je na saslušanju pred Osnovnim sudom u Zvorniku, navedeno je u materijalu objavljenom na portalu Republičkog centra RS za istraživanje rata, da je njegova supruga stradala pošto su napadači bacili bombu na njihovu kuću. Kada su pronašli njeno telo, bilo je izmasakrirano. Ovaj svedok video je kada su ubijeni braća Vidoje i Ranko Rankić, kasnije je saznao da je Dragomiru Maksimoviću odsečena glava, a da su Stanimir Stanojević i Desanka zapaljeni.

Dobrina Prodanović u izjavi policiji ispričala je da su Srbi u Ratkovićima pred rata "bili u dobrim odnosima sa muslimanima da problema nije bilo sve do napada u junu 1992. godine". O smrti sina Živana nije znala ništa sve dok selo nije oslobođeno i dok tela pobijenih Srba nisu doneta u Fakoviće. Od sina Živana ostali su samo lobanja i par kostiju, a Dobrina je sina prepoznala po popravljenom zubu u gornjoj vilici.

Za zločine u opštinama Bratunac i Srebrenica, pored ostalog i u selu Ratkovići, pred Haškim tribunalom bio je optužen Naser Orić, ratni komandant Srebrenice. Prema optužnici, snage pod kontrolom optuženog od 10. juna 1992. do 8. januara 1993. uništavale su zgrade, stambene objekte i drugu imovinu u brojnim srpskim selima.

Optužnicom nisu bile obuhvaćene žrtve, ubijeni Srbi, već samo razaranje imovine. Prvostepenom presudom, Orić je oglašen krivim i osuđen na dve godine zatvora, ali je drugostepenom presudom oslobođen krivice.

Za zločin u Ratkovićima bio je optužen i Izet Arifović. Po navodima optužnice, on je bio pod sumnjom da je 21. juna u Ratkovićima ubio civila Živana Prodanovića koji je ranije predao oružje i sedeo vezanih ruku. Prvostepeno, Arifović je osuđen za ovo i druga dela na deset godina zatvora, ali je tokom žalbenog postupka preminuo pa je postupak obustavljen.  

Pred Okružnim sudom u Bijeljini suđeno je i Husu Salihoviću i Ibru Jakupoviću, bivšim pripadnicima tzv. Armije BiH. Oni su bili optuženi da su naoružani došli pred kuću Stojana Stevanovića, a kada je on pokušao da pobegne, uhvatili su ga, oborili na zemlju prerezali mu nožem vrat, naneli više ubodnih rana po telu... Pravosnažno su oslobođeni uz obrazloženje da je jedini očevidac zločina, Srbin iz Ratkovića, tokom suđenja davao kontradiktorne izjave.

U Ratkovićima danas će biti služen parastos, prislužene sveće i položeno cveće kod spomen-krsta u znak sećanja na nevino pobijene meštane.

image