Srbija i Balkan
Pedofili ne biraju sredstva: Nude deci pomoć, pa ih hvataju u ralje
Razlog za crveni alarm svakom detetu treba da bude pitanje onlajn sagovornika: "Da li ovu prepisku čitaju tvoji roditelji?"
Jedan od slučajeva s kojim su se susreli zaposleni u Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, je i onaj kada se osnovac požalio na neznanje iz matematike igrajući onlajn igrice, kada je od člana tima dobio ponudu za pomoć.
Posle nekoliko meseci priprema za veću ocenu i polaganja male mature, dečak se napokon video sa "drugarom", da bi se ispostavilo da je reč o pedofilu.
Emina Beković, koordinator centra pri Ministarstvu informisanja i telekomunikacija kaže za "Politiku" da su za sedam godina, koliko postoje, dobili više od 40.000 poziva u pomoć ili makar savet za izlazak iz neugodne situacije.
U 550 slučajeva morala je da reaguje policija ili tužilaštvo jer su posredi bila teška krivična dela poput – pedofilije, dečje pornografije, zloupotrebe fotografija, ucena, pretnji…
"U ovom digitalnom dobu, nažalost, deca najviše slobodnog vremena provode na društvenim mrežama, odnosno na internetu. Ono što je problem jeste što su deca digitalno vešta, ali nisu digitalno pismena. Zapravo, nisu psihološki i emocionalno zrela da prepoznaju prevare, manipulacije, rizike koje im prete na internetu. S druge strane, znanje roditelja o dešavanjima na društvenim mrežama, platformama za video-igre, čet-sobama… na niskom je nivou. Naravno, niko nije sasvim bezbedan, ali moramo da smanjimo taj rizik", navodi ona.
Dodaje da je edukacija najbolji put da se tom riziku stane na put, odnosno da se dobije što više informacija o merama zaštite, kako da se reaguje kada se nađu u takvoj situaciji, kome da se obrate ako neko zloupotrebi njihove fotografije, kako stvoriti poverenje između dece i roditelja...
Istraživanje koje je rađeno prošle godine pokazalo je da se deca, kada imaju problem na internetu sa zloupotrebom, prvo požale nastavniku.
Praksa, sa druge strane, pokazuje da predatori najviše vrebaju na onim mestima na kojima je najveći broj dece – u virtuelnom svetu to su društvene mreže i platforme za igranje igrica.
"Nešto što nam je nekad izgledalo sasvim bezazleno i nešto što je u našem mentalitetu, to je sad opasno. Moramo da budemo svesni da kada jednom nešto postavimo na internet to ostaje tamo zauvek. To je ta digitalna senka, nešto što vas prati ceo život i nikad ne znate ko će čuvati vaše fotografije, ko će ih zloupotrebiti. Imali smo slučajeve da neki roditelji ne znaju da su fotografije njihove dece već četiri godine na nekom pedofilskom sajtu. A najviše se zarađuje i najprodavanije su fotografije novorođenčadi do četvrte godine. Takve fotografije pedofili najviše traže i najviše žele da plate", priča Beković.
Ona ističe da nije moguće uraditi foto-robot pedofila.
"Oni žive i u malim i u velikim gradovima, dolaze i iz srećnih i iz disfunkcionalnih porodica, više ili manje su obrazovani… Ne sede samo u osamljeni u svoja četiri zida, već mogu biti svakodnevno pred očima javnosti. Zbog pedofilije procesuirani su u Srbiji i porodični ljudi, novinari, medicinski radnici, sveštenici…", podseća ona.
Razlog za crveni alarm svakom detetu, kako naglašava, treba da bude pitanje sagovornika tokom dopisivanja: "Da li ti ovu prepisku čitaju roditelji?".
