RT analiza samita u Tirani: Zapadni Balkan u Evropi - budućnost ili velika iluzija?

Da je "evropska perspektiva" za zemlje Zapadnog Balkana samo varka Brisela, kao i da sve manje vide mogućnost, ali i potrebu da Srbija bude članica EU, rekli su stručnjaci za RT Balkan. 

Devetnaest godina nakon Samita u Solunu 2003. godine, kada je zemljama Zapadnog Balkana obećano članstvo u EU ukoliko ispune određene ekonomsko-finansijske i pravne uslove - članica je postala samo Hrvatska, a obični građani o Evropskoj uniji ne pričaju sa entuzijazmom kao ranije. 

Evropski zvaničnici u Briselu ističu da će glavna poruka sastanka u Tirani biti nedvosmislena podrška članstvu regiona u EU i poziv na ubrzanje procesa pristupanja, dakle, veoma slično kao i pre gotovo dve decenije.

"Meka moć" Brisela u stalnom je opadanju od Samita u Solunu 2003. godine. Od tada je prošlo skoro dve decenije, a EU je u stanju permanentne krize – ekonomske, finansijske, migrantske, pandemijske, energetske, sada i ratne, kaže za RT Balkan Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Zbog toga je, objašnjava, ugrožena funkcionalnost institucija same Unije.

"Glavni cilj Samita EU-Zapadni Balkan je demonstracija kontrole EU nad Balkanom u uslovima kada nema nikakve perspekstive proširenja, a Zapadu je neophodno da pošalje geopolitičku poruku Moskvi", kaže Mitić i dodaje da će taj cilj, zahvaljujući Srbiji, biti samo delimično ispunjen. 

Kuvanje "srpske žabe"

Aleksandar Mitić navodi da srpski faktor, kao dominantan u regionu, ne pristaje na politiku sankcionisanja protiv Ruske Federacije, a da će pritisaka za takve odluke svakako biti.

"Srbija od sastanka u Tirani ne može da očekuje ništa dobro. Biće to još jedna gala ceremonija pokušaja 'kuvanja srpske žabe'. Pritisci oko uvođenja sankcija Rusiji i prihvatanja takozvanog 'nemačko-francuskog' plana za prećutno puštanje niz vodu Kosova i Metohije će svakako biti mnogo dominantniji u odnosu na obećane benefite poput smanjenja cena rominga ili pomoći za prevazilaženje energetske krize. Uostalom, te krize ne bi ni bilo da je Unija imala i trunke razuma i autonomije u odnosu na politiku Vašingtona i Londona prema ukrajinskoj krizi", naglašava Mitić.

Šta građani Srbije kažu na želje i zahteve Brisela?

Prema istraživanjima Nove srpske političke misli (NSPM) objavljenim u junu ove godine, ubedljiva većina građana Srbije protivi se članstvu u EU. Nešto više od 36 odsto građana podržava ulazak u EU, dok je skoro 44 odsto protiv i to bez ikakvog dodatnog uslovljavanja, dok je, čak čak 82 odsto ispitanih protiv ulaska Srbije u Evropsku Uniju, ako je uslov za to priznanje tzv. Kosova.

Broj građana koji smatraju da ne treba uvesti sankcije Rusiji raste i takav stav u junu 2022. godine iznelo je 84 odsto građana. Čak 60 odsto građana kaže da to ne treba uraditi ni ako Evropska unija zapreti sankcijama Srbiji.

Miloš Jovanović docent Pravnog fakulteta na Katedri za međunarodno pravo i međunarodne odnose smatra da je Srbija mora mnogo trezvenije i racionalnije da posmatra EU, kao i da je saradnja sa Unijom potreba, ali članstvo ne. 

"Mi smo, prilično naivno, bez ikakvog ozbiljnijeg promišljanja,  i tada pa sve do sada, govorili o toj evropskoj prespektivi, koja u suštini ne postoji. Samit u Tirani je apsolutno beznačajan za Srbiju", kaže Miloš Jovanović. 

Saradnja sa EU DA, ali članstvo NE

Sagovornik RT Balkan kaže da se, prema retorici Brisela, EU neće širiti u narednom periodu, pa bi za proširenje EU prvo morala da sprovede reformu procedura za donošenje odluka. 

"S jedne strane kažu da se neće širiti, a sa druge strane moraju da drže tu priču o proširenju u opticaju, kako bi održali dinamiku projekta, jer EU jeste dinamički projekat. Priča o evropskom putu Srbije je velika, dvostruka iluzija. Iluzija zato što se EU neće širiti, čak i nezavisno od pitanja 'Kosova', a drugim delom zato što znamo da je to uslov za neko buduće članstvo, da priznamo secesiju dela svoje teritorije - južne srpske pokrajine. Ni sa njihove strane, ni sa naše to članstvo nije moguće. Saradnja sa EU je, naravno, potrebna, ali članstvo ne", kategoričan je Jovanović.

Diplomata i spoljnopolitički analitičar Zoran Milivojević smatra da je prisustvo Srbije, bez obzira na to što je EU u velikoj meri izgubila kredibilitet, značajno i neophodno, kako za Srbiju, tako i za Zapadni Balkan. 

"Ovaj samit je značajan, jer je ovo prvi samit u  jednoj od država Zapadnog Balkana, do sada su domaćin bile zemlje članice EU. Kada pogledate mesto i vreme, jasno je da je sve to u mozaiku pokušaja EU da drži dinamiku prema regionu, sa namerom da održi kredibilitet vezan za evropsku perspektivu. Mada je to istrošena fraza još od Samita u Solunu 2003. godine, a malo toga se desilo, te ona figurira samo kao obećanje", objašnjava Milivojević.

Srbija, kaže diplomata, ima centralno mesto kada je u pitanju Zapadni Balkan i zato je interes da Srbija učestvuje po svaku cenu bio izražen ovih dana.

"Svakako, Srbija treba da bude tu iz sopstvenih interesa, pre svega da bi izbegla mogućnost da bude napadnuta, a da ne može da odgovori na napade", zaključio je Milivojević.

Vučić: Ipak idem u Tiranu

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je danas da će, ipak, prisustvovati sutrašnjem samitu EU-Zapadni Balkan u Tirani, posle nekoliko dana premišljanja zbog, kako je rekao, sramotne reakcije EU na nelegitiman izbor Nenada Rašića za ministra u privremenoj prištinskoj vladi.

"Nadam se da će biti nekakve koristi od mog odlaska u Tiranu", rekao je Vučić i dodao da bi bilo velike štete ukoliko ne bi otišao na taj samit.

Samitom će predsedavati predsednik Savet EU Šarl Mišel, a prisustvovaće i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, prenosi Tanjug.

U glavni grad Albanije dolaze gotovo svi lideri EU, među njima i Emeanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, Vučić će imati i niz bilateralnih susreta sa zvaničnicima zemalja učesnica, među kojima su predsednik Vlade Kraljevine Belgije Aleksandar De Kro, kao i predsednik Vlade Kraljevine Holandije Mark Rute.

Kako Vučić najavio danas tokom samita susrešće se i sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Akcenat na dijalogu Beograda i Prištine

Učesnici samita treba da usvoje i deklaraciju kojom se potvrđuje posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU za zemlje Zapadnog Balkana i ubrzanje tog procesa.

Visoki zvaničnik EU je danas je danas u Briselu naveo da je reč postepenom članstvu u Uniji.

U nacrtu Deklaracija u koju je Tanjug imao uvid apostrofira se i dijalog između Beograda i Prištine i daje puna podrška posredovanju Žozepa Borela i Miroslava Lajčaka u dijalogu, kao i naporima da se dođe do sveobuhvatnog i zakonski obavezujućeg dogovora za normalizaciju odnosa između dve strane.

EU ponavlja da da očekuje "da svi prošli dogovori budu potpuno poštovani i primenjeni bez odlaganja".

"Mi pozivamo obe strane da se konstruktivno angažuju na rešavanje njihovih bilateralnih sporova i da se uzdrže od unilateralnih i provokativnih akcija koje bi mogle da vode u tenzije i nasilje, kao da se uzdrže od retorike koja nije pogodna za dijalog", navodi se u nacrtu dokumentu.

Takođe, dodaje se da obe strane imaju "zajedničku odgovornost za obezbeđivanje mira i stabilnosti".

Lideri EU podržavaju ideju postepene integracije regiona već u fazi pristupanja, najavljuju finansijsku pomoć od milijardu evra bespovratne pomoći za ublažavanje posledica energetske krize i naglašavaju značaj partnerstva EU i Zapadnog Balkana u svetlu specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Ovaj paket "će pomoći regionu da ublaži posledice krize i ubrza energetsku tranziciju", navodi se u tekstu deklaracije i ističe da će "500 miliona ići direktno kao hitna pomoć domaćinstvima i malim preduzećima, dok će drugih 500 miliona biti bespovratna podrška energetskoj nezavisnosti, tranziciji u unapređenju gasne i električne infrastrukture".

Lideri EU očekuju od zemalja Zapadnog Balkana da usklade spoljnu politiku sa EU, a posebno kada je reč o Ukrajini.