Smeđa sluz oterala kupače sa slovenačke obale, a na hrvatskoj bela pena

Šetače i prve kupače na slovenačkom primorju ovih dana je neprijatno iznenadilo izuzetno prljavo more.

Za malerozne turiste koji su došli iz daleka i papreno plaćaju smeštaj i sve druge dažbine, more u kome se nije moguće okupati, pa čak ga ni gledati – gore je od najgore noćne more. Na površini vode i naročito u priobalnom pojasu, na plažama, uz rivu, u lukama – uočljivi su "tepisi" žuto-smeđih mrlja, često neprijatnog mirisa.

Mnogi misle da to cveta more, odvažniji (ili očajniji?) su probali čak i da se okupaju tako što su plivali ka otvorenom moru kroz podeblji sloj ljigavog mulja, ali su i oni ubrzo odustali, iako iz Morske stanice Piran tvrde da "nije sasvim tačno da je more procvetalo".

Stručnjaci iz slovenačkog Nacionalnog instituta za biologiju objasnili su javnosti o kakvoj se pojavi radi: "Nije daleko od istine da more cveta, jer je pojava žutih mrlja zaista rezultat cvetanja, ali ne morskih, već kopnenih biljaka, uglavnom četinara kao što su bor, smreka, čempres"...

Da je polen stigao u takvim količinama do mora krive su vremenske (ne)prilike, jer je Sloveniju zadesilo izuzetno kišno proleće, pa su  morske pritoke sav taj biološki materijal doterale duboko kako u Piranski tako i Tršćanski zaliv.

I to baš na početku leta i letnje turističke sezone!

Proteklih dana je ta pojava isprva primećena u dubljim slojevima vode, a onda su se i na površini mora pojavile želatinaste prevlake. Iako zdravstvene vlasti uveravaju stanovništvo da sluz ne predstavlja pretnju po zdravlje kupača, izlaganje ipak - ne preporučuju.

Sve to baca u očaj i turističke poslenike, jer ljigavu morsku "dobrodošlicu" može da rastera samo veoma jaka bura, a prognoze za sada ne obećavaju ništa slično, bar ne u skorije vreme, možda čak ni u sledećih mesec dana...

"A posle sluzi će nagrnuti meduze, pa avgustovska nevremena i pijavice, i od kupanja opet ništa", mračno je zaključila meštanka Portoroža, razočarana što uprkos tropskim vrućinama ne može da se rashladi kako je navikla, na lokalnoj plaži.

Zato su bile plaže na slovenačkom primorju protekle sedmice više-manje puste.

Slovenački mediji prenose da nije nastradao samo slovenački deo severnog Jadrana, nego i hrvatski deo, naročito Istra. Tamo je u međuvremenu vetar braonkasto-žutu sluz koja se nakupila uz plaže duž hrvatskog primorja, uzduž obale Umaga, ponegde pretvorio u gustu belu penu. Jeste lepša za oko, ali za kupanje nije...

Nacionalni institut za biologiju umiruje stanovništvo da sluz nije otrovna jer nastaje delovanjem fitoplanktona koji pod određenim uslovima u vodu luči veliku količinu proizvedene organske materije.

Morska biološka stanica Piran je za RTV Slovenija saopštila da će proći nekoliko sedmica dok mikroorganizmi ne uspeju da razgrade sluz. Zato se sada svi nadaju da će je ipak oduvati jača bura, iako je vremenska prognoza ne predviđa.

Pored amorfne želatinozne mase, sluz obuhvata širok spektar živih i neživih čestica koje se u njoj hvataju, uključujući fitoplankton, zooplankton i njihove izlučevine, larve i jaja drugih životinja, razne čestice skeleta ili ostale ostatke raznih biljnih i životinjskih ćelija, bakterija, polena, cista i mineralnih čestica iz morskih sedimenata i kopnenog porekla.

I ribari zbog svega toga muku muče, žale se jer im se sluz uvlači u oruđa i mreže, zato od ribolova nema ništa, plus što ju je teško sprati.

Sluzasti makroagregati su najrazličitijih boja, oblika i veličina (zato su neki od gostiju u Istri i Piranskom zalivu isprva pomislili da se radi o fekalijama), a njihov "raspored" duž obale zavisi od različitih faktora. Sluz obično počinje da se akumulira u dubljim slojevima mora, a tek potom i na površini. Vetrovi i površinske struje ih nose ka obali, gde se zgušnjavaju, uglavnom u zatvorenim predelima, zalivima, na plažama.

Džabe morski biolozi pokušavaju namernicima da "približe" blagodeti sluzi tvrdnjama da "ne predstavlja pretnju po zdravlje", ali činjenica da su u njoj zarobljeni mnogi organizmi, koji mogu biti i patogeni, mnoge je odvratila od ideje da zarone, pa šta bude.

Po principu "nek’ i komšiji crkne krava", slovenački i hrvatski turistički zvaničnici pronalaze malo utehe u izjavi Nacionalnog instituta za biologiju da ovog puta "fenomen sluzi" nije primećen samo uz slovenačke primorske gradove, već i u čitavom Tršćanskom zalivu i šire na severnom Jadranu.

Iako pojava sluzi nije česta – poslednji put je zabeležena, doduše u nešto skromnijem obimu, 2018. godine, prvi zapisi o njoj na severnom Jadranu datiraju još iz 1729. godine.

Slovenačke i hrvatske društvene mreže preplavljene su fotografijama koje su objavili ne samo piranska morska stanica i Akvarijum Piran, nego i utučeni turisti jer Jadransko more na svom severu u ovom trenutku, okovano u gust mulj, ne izgleda ni malo privlačno, uz komentare: "Sunce zove, a more baš i ne!"

Ova prirodna katastrofa je vrh ledenog brega koji preti da našteti ovogodišnjoj turističkoj berbi, još posebno jer su se o njoj raspisali i nemački mediji, slično kao i mariborski Večer koji izveštava da je "kupače umesto čistog mora dočekala - sluz".

Ako znamo da Slovenija raspolaže sa svega 43 kilometra i 157 metara dugom obalom Jadranskog mora i da još uvek nije rešena međa između Hrvatske i Slovenije u Piranskom zalivu (za Hrvate je to Savudrijska vala), onda je jasno zašto vesti o “sluzi” zauzimaju prve minute večernjeg dnevnika u elektronskim, kao i naslovnice štampanih medija. Ali ni to nije sve – stručnjaci su nedavno upozorili stanovništvo na još jednu manu domaće obale – to su litice. Nedaleko od Kopra i Izole su divne plaže koje su se svile ispod visokih litica, sa kojih tu i  tamo otpadaju stene teške i preko pet kilograma. Nije šala – to je opasno na smrt. Otuda su preporučili posetiocima da, dok se sunčaju na obali, koriste ne samo visok faktor krema za sunčanje, nego i – zaštitni šlem na glavi.

Šta je cvetanje mora?

Slovenački Nacionalni institut za biologiju je objavio kratak "vodič" o sluzi u kome detaljno objašnjava da je "reč o masovnom razmnožavanju planktonskih algi do nekoliko miliona ćelija po litru morske vode, što je rezultat povoljnih uslova, kao što su dovoljno visoke koncentracije hranljivih materija u vodi i dovoljno sunčeve svetlosti".

Takvo cvetanje, dalje navode, može da oboji vodu u crvenu, zelenu, smeđu... u zavisnosti od dominantne boje koja se nalazi u ćelijama.

"Cvetanje je prirodna pojava koja je u principu dobrodošla. Drugi organizmi se naime hrane fitoplanktonom i osnova su morskih prehrambenih lanaca. Glavni problem sa prekomernim cvetanjem je to što može da dovede do nedostatka kiseonika tokom razgradnje, a i neke vrste fitoplanktona su toksične ili na drugi način štetne, što posebno može da našteti i organizmima koji se veštački uzgajaju kao što su školjke i ribe", objašnjava Nacionalni institut.