Da u Srbiji sve manje studenata želi da se školuje za nastavni kadar, jasno je svakom ko "baci pogled" na broj prijavljenih kandidata za upis u školsku 2024/2025 godinu. Nedovoljna primanja, sve više nasilja nad prosvetnim radnicima i generalno loši uslovi u prosveti, doveli su do toga da Srbiji godinama unazad nedostaju nastavnici srpskog, matematike, geografije, fizike, istorije, biologije itd.
Međutim, koga god da pitate - niko pouzdano ne može da kaže koliko je tačno nastavnika manje.
Za razliku od prošle godine, kada je Opštu fiziku na Fizičkom fakultetu upisala samo jedna osoba, ove 2024, situacija se malo promenila - za isti smer se javilo pet osoba u prvom upisnom roku.
Prilike, međutim, nisu ništa bolje ni na Hemijskom fakultetu - gde se za smer Nastavne hemije prijavio samo jedan učenik.
Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta za RT Balkan potvrdio je da je samo jedna osoba kao prvu želju za upis na fakultet stavila Nastavnu hemiju.
"Ne verujem da ćemo popuniti i bilo koji drugi studijski program, a sumnjam da će se i više od tog jednog upisati za buduće nastavnike geografije. Pitanje da li će i taj jedan. Mi ćemo ipak održavati taj smer iako je na našu štetu, jer je očigledno da smo odgovorniji od države", navodi Roglić.
Dekan pojašnjava koliko to tačno košta fakultet.
"Troškvi akreditovanja, izdavanje dozvola i samovrednovanja su 500.000 dinara za period akreditacije. Mi smo za studente obavezni da angažujemo profesore za tzv. PPM predmete. Metodiku sami organizujemo na fakultetu, a za psihologiju i pedagogiju angažujemo profesore sa strane. Njihove plate su 25.000 dinara mesečno, puta četiri meseca koliko drže nastavu, za dva nastavnika to je 200.000 dinara. To sve pada na fakultet. Angažujemo i asistente koji rade sa tim jednim studentom, a država nas finansira po uredbi, tako što sabere sve studente. Naš predlog je bio da se nastavnički smerovi vrednuju kao zasebna grupa bez obzira na broj upisanih kandidata", objašnjava profesor.
On je podsetio na platformu za spas prosvete koju je početkom prošle godine resornom ministarstvu, Rektoratu i Senatu prosledilo osam dekana Filološkog, Matematičkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog, Geografskog i Fakulteta za fizičku hemiju, koji su je i izradili.
"Sve smo rekli u našoj platformi - ukratko smo uputili na problem zarade, statusa prosvetnih radnika i ne reagovanja države. Ponudili smo neka moguća rešenja, ne smatrajući da su ona najbolja, očekivali smo dijalog sa ministarstvom, ali nisu reagovali. Obavili smo jedan razgovor sa ministarkom u decembru, kada je obećano da će napraviti prvi korak, a to je da nam kažu koliko nastavnika tačno nedostaje po regionima, ali ni to nismo dobili", podvukao je Roglić i naglasio:
"Ako hoćete da uništite jednu zemlju, uništite joj obrazovanje. Ako želimo da budemo 'šrafciger država', da se bavimo tim poslovima, o tome država odlučuje, fakulteti tu ne mogu ništa".
Ivan Belča, dekan Fizičkog fakulteta, zadovoljan je što nisu nastavili da padaju po popularnosti.
"Za razliku od prošle godine, kada se samo na smer Opšta fizika prijavila jedna, sada imamo pet osoba. Čekamo dalje, pa ćemo da vidimo kako će izgledati drugi upisni rok. Čudilo me da se prijavilo i toliko, verovatno su vežbali i borilačke veštine, šta će", ironično navodi dekan Belča, aludirajući na povećan nivo nasilja nad osobljem škole.
Povodom, kako kaže, "zaboravljene platforme", apsolutno ništa nisu dobili.
"Nemamo analizu. Ako država ne želi da uradi svoj posao, a oni su dužni da provere status, koje su potrebe u prosveti, jedino je trebalo da pošalju dopis školama i da dobiju odgovor, međutim, to se njih izgleda ne tiče", ističe dekan Fizičkog fakulteta.
Dok većina fakulteta Univerziteta u Beogradu uglavnom ima i smerove koji beleže veću zainteresovanost kandidata od broja planiranih mesta na budžetu i samofinansiranju, Filozofski fakultet time ne može da se pohvali.
Osim psihologije, za koju se na 116 mesta javilo pet puta više kandidata, sve druge studijske grupe su ostale nepopunjene.
Na Klasične nauke konkurisalo je pet učenika za 30 planiranih mesta, Etnologiju i antropologiju 15/55, Arheologiju 21/62, Istoriju umetnosti 22/90, Andragogiju 31/30, Filozofiju 42/70, Pedagogiju 44/60, Sociologiju 55/100 i Istoriju 64/110.
Danijel Sinani, dekan Filozofskog fakulteta za naš portal kaže da to nije ništa spektakularno i da se dešava svake godine.
"Na nekom odeljenju bude iznenađenja, ali se to kasnije sve popuni sa kandidatima koji ne upišu psihologiju. Antropologija je druga ili treća želja na svakom spisku, pa se i to popuni kasnije. Na Istoriji i Sociologiji je slabije bilo prošle godine, sada je bolja situacija. Ali, ništa ne možemo da znamo pre prijemnog ispita, kada sledi rangiranje, kada vide gde su, donesu dokumenta. Ovo je sve nacrt šta može da se očekuje, možda ostane neko prazno mesto na Istoriji i Istoriji umetnosti", kaže Sinani.
S obzirom na to da je i on bio potpisnik platforme, kaže da je zabrinut zbog obrazovnog sistema.
"Ništa nismo dobili osim usmeno izražene dobre volje da se nešto uradi u tom pitanju, ali konkretnih poteza još uvek nema. Ne bismo pokretali platformu da ne brinemo, poslednji trenutak je prošao odavno, trebaće nam godine da oporavimo školski sistem", zaključuje dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Iva Draškić, dekan Filološkog fakulteta u Beogradu samo je kratko prokomentarisala za naš sajt da je srpski jezik na istom nivou kao i prošle godine.
"Nešto manje od 100 kandidata za 250 slobodna mesta", kazala je ona.
Inače, veći je broj mesta od broja prijavljenih i na Geografskom, Fizičkoj hemiji, Filološkom fakultetu (sva tri smera za srpski jezik, književnost i komparaciju), Šumarskom itd.
Ako je verovati medijima, poslednji zabeleženi deficiti na tržištu rada uključuju 1.000 nastavnika matematike i informatike i 500 nastavnika fizike.