Srbija i Balkan
Venecijanska komisija prihvatila Komšićev zahtev: Sudije u Ustavnom sudu ne birati etnički
Ustavni sud BiH postao otuđeni centar moći, vlast nad vlastima, očigledan primer sudokratije, organ samovolje, ekspozitura velikobošnjačke majorističke politike, rušitelj dejtonskih dogovorenih principa i rušitelj Ustava BiH, poručio je profesor ustavnog prava Siniša Karan
Venecijanska komisija istakla je u mišljenju po zahtevu hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića (inače izabranog glasovima Bošnjaka, zbog čega se hrvatski konstitutivni narod buni), a o načinu izbora sudija u Ustavni sud Bosne i Hercegovine, da etnička pripadnost nikako ne sme biti korišćena kao osnov za izbor sudija Ustavnog suda Bosne i Hercegovine.
Po mišljenju Venecijanske komisije, posebno je istaknuto da se pri izboru sudija u Ustavni sud Bosne i Hercegovine "ne mogu koristiti etničke kvote ili etnički paritet (dvoje Bošnjaka, dvoje Hrvata i dvoje Srba), jer to predstavlja diskriminaciju i narušava integritet Ustavnog suda BiH i u potpunoj je suprotnosti sa evropskom praksom".
Venecijanska komisija navodi i da se stručno iskustvo kandidata za sudiju Ustavnog suda Bosne i Hercegovine precizira na način da kandidati imaju od 10 do 15 godina radnog iskustva na poziciji sudije, profesora ustavnog prava ili pravnika.
Željko Komšić je 15. marta 2024. godine, u svojstvu predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine, podneo zahtev za mišljenje Venecijanskoj komisiji o načinu izbora sudija Ustavnog suda Bosne i Hercegovine i poređenja sa praksi u zemljama Saveta Evrope.
Povod za traženje mišljenja bila je, kako je navedeno, "činjenica da odredbe Ustava Bosne i Hercegovine, koje regulišu način izbora sudija u Ustavni sud Bosne i Hercegovine, nisu dovoljno precizne i otvaraju mogućnost da nesposobna lica bez ikakvog sudskog iskustva su imenovani u najvišu pravosudnu instituciju u Bosni i Hercegovini".
Ustavom BiH je određeno da dvoje sudija u Ustavnom sudu BiH bira Narodna skupština Republike Srpske, četvoro Predstavnički dom Federacije BiH i troje Evropski sud za ljudska prava i nigde ne piše da moraju biti određene nacionalnosti, pa je mišljenje takozvane Venecijanske komisije suvišno, izjavio je pravnik Ognjen Tadić.
Tadić je naveo da su i uslovi izbora određeni Ustavom BiH, te da je Republika Srpska uvek birala sudije, advokate i profesore prava sa dugogodišnjim iskustvom.
"Manje kvalifikovani bili su jedino kandidati Komšićeve sestrinske stranke SDA, i to bivši predsednik Ustavnog suda Mirsad Ćeman koji je pravosudni ispit položio u 43. godini", rekao je Tadić za Srnu.
Tadić je podsetio i da je aktuelna predsednica Ustavnog suda BiH Seada Palavrić diplomirala u tridesetoj godini, a pravosudni ispit položila u 41. godini.
Ima neka tajna veza?
Na drugoj strani, profesor ustavnog prava Siniša Karan tvrdi da "neobavezujuće mišljenje Venecijanske komisije nije ništa drugo nego trasiranje puta i realizovanje ideja unitarista s ciljem stvaranja građanske – unitarne BiH u kojoj će kojekakvi Komšići zastupati interese naroda kojima 'pripadaju'".
Na pitanje Srne da prokomentariše mišljenje Venecijanske komisije, profesor Karan je naglasio da je Ustavni sud BiH potpuno neskriveni mehanizam i oružje svih unitarista, dodavši da je na to upozoravano više puta iz Republike Srpske.
"Ta institucija, ako se može uopšte i nazvati institucijom, nanela je veće zlo BiH, čak više i od svih onih stranaca i 'međunarodnih' koji nam ovde decenijama zagorčavaju život. Ovo najnovije mišljenje je katastrofalno i flagrantno kršenje ustavnog uređenja i ustavne strukture", ukazao je Karan.
Karan je naveo da je Ustavni sud BiH postao otuđeni centar moći, vlast nad vlastima, očigledan primer sudokratije, organ samovolje, ekspozitura velikobošnjačke majorističke politike, rušitelj dejtonskih dogovorenih principa i rušitelj Ustava BiH, te predvodnik eliminacije pronađenog okvira zajedničkog života u multietničkoj konfederalno-federalnoj novonastaloj državnoj zajednici.
Od kada je 1. januara Zlatko Knežević na sopstveni zahtev otišao u penziju, Ustavni sud BiH, čije odluke ne priznaje Republika Srpska, nema nijednog sudiju. Krajem 2022. godine mandat je istekao Miodragu Simoviću, a Narodna skupština Republike Srpske nije imenovala njihove zamene, pošto je stav rukovodstva Srpske da nema smisla imenovati nove sudije koje bi opet bile preglasavane i time davati legitimitet Ustavnom sudu.
Podsetimo, izmenom Pravila Ustavnog suda BiH koji se našao na sednici 30. maja, omogućeno je da se odluke donose sa tri glasa, što znači da, već krnji Ustavni sud bez srpskih sudija sada može da donese odluke bez bilo kojeg domaćeg sudije.
