Mogućnosti i ograničenja mađarskog predsedavanja EU: Da li će Brisel dozvoliti "Srbiju na prvom mestu"

Najavljena agenda Budimpešte usredsređena na proširenje biće u velikoj meri ograničena. Ne samo administrativnim posledicama evropskih izbora, već i političkim otporom mnogih država članica koje su skeptične po pitanju mađarskog predsedavanja EU, piše u autorskom tekstu za "Balkan insajt" španski analitičar Alehandro Esteso Perez.

Vlasti u Budimpešti su jasno stavile do znanja da će im evropske integracije Zapadnog Balkana biti na vrhu dnevnog reda.

U centru pažnje će im, kako se ocenjuje, biti unapređenje pristupnih pregovora sa Bosnom i Hercegovinom, rešavanje pitanja zbog kojih su blokirani procesi pridruživanja Albanije i Severne Makedonije, i otvaranje novih poglavlja pravne tekovine sa Srbijom.

Mađarska politika zanemarivanja "Kosova" ogledaće se u nastavku njihove diplomatije "Srbija na prvom mestu", ali i u odsustvu konkretnih koraka za pristupanje Prištine, ocenjuje portal.

Ocenjuje se, međutim, da će izvršna vlast premijera Viktora Orbana biti jako ograničena u sprovođenju svoje agende.

Oko pitanja proširenja potrebno je da se saglase svih 27 država članica, a činjenica je da predlozi Mađarske od samog početka nailaze na protivljenje.

Budimpešta će se, takođe, suočavati sa Unijom u tranziciji: evropski izbori su održani manje od tri nedelje pre početka mađarskog predsedavanja, a veoma mali broj institucija EU je formalno uspostavljen.

Mađarsku će takođe sputavati ograničena komunikacija sa dolazećim Koledžom komesara koji "zavode red" u EU dok se sva njena tela ne konstituišu.

Koji su to politički i diplomatski iskoraci koji se mogu postići?

Budimpešta će nesumnjivo raditi na tome da Srbiju i Bosnu češće stavljaju na dnevni red, a njeni predstavnici će u ime EU dolaziti u posete Beogradu i Banjaluci.

Analitičar "Balkan insajta" navodi da će to "upaliti alarme u mnogim državama članicama", dodajući da će to "sigurno ohrabriti neliberalne puteve Aleksandra Vučića i Milorada Dodika pod maskom implicitnog blagoslova EU".

Kako se dodaje, nova konzervativna vlast u Skoplju će sigurno imati koristi od Orbanove uloge kao primarnog sagovornika EU.

Takođe bi moglo da se očekuje održavanje novog Samita EU–Zapadni Balkan na kome bi Srbija bila posebno dočekana, dodaje se u tekstu. 

Slučaj tzv. Kosova se u mađarskom predsedavanju izdvaja se kao "posebno problematičan" zato što je Priština u "nepovoljnoj poziciji" u odnosu na Beograd, pa bi, na primer, "moglo da dođe do masovnog curenja poverljivih podataka o tom pitanju u korist Srbije, što bi "učinilo dijalog asimetričnim i direktno ugrozilo evropske integracije Kosova".

Takođe, očekuje se da će napori Mađarske u biti usmereni na odlaganje kandidature Ukrajine za EU, čemu će se protiviti velika većina članica. One će, kako se navodi, vršiti pritisak na Budimpeštu da odustane od tog cilja "možda čak i na račun samog Zapadnog Balkana".