Učesnici festivala "Mirdita, dobar dan", najtolerantniji su deo "kosovskog društva" i "najneophodniji su i najdragoceniji u ovom vremenu napetosti", uverava nas predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova i Metohije Rada Trajković, u susret manifestaciji koja će se održati 27. i 29. juna u Beogradu, sa idejom da "kulturnim vezama" promoviše nezavisnost južne srpske pokrajine.
Bez obzira na to što Trajkovićeva sa istorijom glasnog ćutanja na zločine protiv Srba i imidžom Kurtijeve, a pre toga i Haradinajeve miljenice, i nema kredibilitet da nas ubeđuje da zdravo za gotovo prihvatamo organizovanje događaja koji promoviše separatizam – ovoga puta odlučili smo da joj poverujemo i proverimo kakve nam to "dragocenosti" stižu u Beograd.
Znajući istorijat "Mirdite", čiji su raniji učesnici Eliza Hodža i Fatmir Spahiju pre nekoliko godina pokrenuli i kampanju "Sloboda ima ime – OVK", u čast i slavu vrhuške terorističke UČK koja je trenutno u Hagu, mogli smo samo da pretpostavimo da nas organizatori ni ove godine neće razočarati.
Već sam program festivala obećava – otvara ga predstava "Otac i otac", na stihove Jetona Neziraja, u režiji Kuštrima Koljićija, komad koji nas, kako je rečeno, "podseća na gubitke i preko 1600 nestalih osoba nakon rata na Kosovu koji se završio pre 25 godina". U Beograd stiže i Azem Deliju, pisac čija se knjiga "Beleške crva Smolinskog", bavi temama "u vezi sa nasleđem rata i njegove savremene uticaje na odnose Kosova i Beograda", a dolazi nam i umetnica Ermira Murati čiji radovi "prenose specifične političke poruke istražujući motiv poljupca".
Ko je ko na "Mirditi"?
Još interesantnije od programa su, međutim, biografije učesnika.
Recimo, Ermira Murati, poznatija kao "Orandž grl", sušto je oličenje neophodnosti o kojoj priča Rada Trajković. Ova vizuelna umetnica poznata je po tome što je prošle godine skandalizovala region slikom na kojoj se srpski predsednik Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti – ljube u usta.
"Očekuje se da poljubac bude svečan i pun poštovanja. Poljubac je izraz, ali nikada neutralan. Ima smisla u zavisnosti od konteksta, gde i zašto se daje. Istorija beleži poljupce bola i na rastancima. Ali prepoznaje i poljupce bratstva ili čak izdaje. Hoće li ovo biti jedan od njih?", napisala je tada Muratijeva.
U svom umetničkom traganju, prištinska umetnica koja se javno bavi brisanjem rodnih, seksualnih i etničkih predrasuda, uspela je da pronađe i marginalizovanu porodicu koju čine gej muškarac sa invaliditetom i transrodna žena aškalijske nacionalnosti iz Kosova Polja.
Marginalizovanog Srbina na Kosmetu, međutim, još nije uspela da nađe.
Pisac Azem Deliju, koga Trajkovićeva takođe ubraja u "dragocenosti", više puta je, barem kroz svoje objave na društvenim mrežama, iskazivao privrženost liku i delu zloglasnog OVK komandanta Adema Jašarija, odgovornog za masovne zločine i proterivanje Srba.
Sve u skladu sa svojom tvrdnjom kako je "književnost prostor u kom nema mesta bilo kakvim ideologijama, nacionalizmu, verskom ekstremizmu i sličnim remetilačkim faktorima".
"Srbija treba da traži oproštaj. Srbija je zemlja koja i dalje živi u poricanju i to bi trebalo da se promeni, pre svega zbog same Srbije. Svet zna šta se dešavalo na Balkanu u prošlom veku i Srbija, pokušavajući da se predstavi kao žrtva, u suštini se čini smešnom u očima svih sa zdravim razumom", jedan je od "dragocenih" saveta koje nam je dao mladi Deliju, sa stranica prozapadnog "Danasa" odakle je isticao i da će se dijalog Beograda i Prištine, "ako je Srbija dovoljno pametna" završiti priznanjem.
Pisac predstave koja otvara ovaj "šou", Jeton Neziraj, stari je znanac Srba sa Kosmeta. U Beograd pre njega stiže njegov imidž – odnosno izveštaji o tolerantnosti koju je, između ostalog, manifestovao i crtajući metu srpskom pozorištu u Gračanici (inače Narodnom pozorištu Priština koje su separatisti prognali sa matične scene), a za koje kaže da "služi srpskoj hegemonističkoj politici" i da je deo "opšte mašinerije za nacionalno pročišćenje Kosova od, kako su to nazvali, albanske dominacije".
Njegov saradnik na komadu "Otac i Otac" je reditelj Kuštrim Koljići, inače direktor NVO "Integra", koja organizuje "Mirditu".
Koljići je često i prvi izbor stranih medija kada treba pozvati nekog intelektualca – Albanca, da komentariše nešto u vezi Srba. Tako ga je, recimo, nemački "Dojče vele" svojevremeno pitao za mišljenje o ideji Prištine da osnuje Međunarodni sud za Srbiju i da se zakonski kažnjava "poricanje zločina Srbije i genocida počinjenih na Kosovu".
Koljići je rekao da "smatra da postoji potreba da se suočimo sa prošlošću i ratnim zločinima i da bi predložena rezolucija bila dobar korak u normalnom okruženju, ali ne i na Balkanu".
Reditelj priznaje da priželjkuje stvaranje međunarodnog tribunala, ali nije nešto naročito optimističan da bi ta ideja mogla da se ostvari. S obzirom na to da se "Integra", bar zvanično bavi manjinskim pravima i tranzicionom pravdom, očekivali bismo da Koljići u istom razgovoru pomene i postizanje prave za Srbe. Ipak, to mu nije ni palo na pamet.
Sutrašnje otvaranje "Miridite" zaista obećava. Stižu nam, zaista, sve sami – probrani gosti – što se i očekivalo od festivala, koji služi promociji interesa lažne države. Samo još fali da ih doprati Rada Trajković.