Ima li Srbija veće zlato? Andrej se sa jednog takmičenja vratio sa pet medalja

"Ponekad gledam kroz prozor i često se zapitam zašto je nešto tako kako jeste, primetim odsjaj i na osnovu njega pokušavam da izračunam poziciju Sunca", kaže za RT Balkan Andrej Drobnjaković (16), učenik drugog razreda Matematičke gimnazije koji se sredinom juna vratio sa Međunarodne naučne olimpijade "StemKo" iz Singapura sa čak pet zlatnih medalja.

Baš kao i u scenama i izjavama koje viđamo samo u filmovima o ekranizaciji nekih blistavih umova, poput Ajnštajna, Tesle ili Ramanudžina, tako i beskrajno daroviti dečko iz Beograda suvereno vlada različitim disciplinama u kojima je pomeo svoju svetsku konkurenciju - fizikom, hemijom, matematikom, biologijom i inženjerstvom.

Dok su oni radili jednu ili dve oblasti, Andrej je želeo da se oproba u svih pet. I uz veliko odricanje, vežbanje zadataka po pet sati dnevno, odneo je ubedljivu pobedu u svakoj.

"Naučio sam fiziku čitave srednje škole jer sam se prošlog meseca takmičio sa četvrtacima na Srpskoj fizičkoj olimpijadi i mogu da kažem da sada mogu da opišem većinu pojava oko sebe. Plan mi je da još više povećam teorijsko znanje, a najviše bih voleo da se bavim elektronikom, elektiričnim inženjeringom i kvantnom fizikom. Sledeće godine bih da se takmičim u astronomiji i astrofizici, to je u 4. godini ali dosta unapred učim. Počinjem i sopstvena istraživanja, voleo bih da se udubim u razne oblasti, zanima me CERN, verujem da bi to bila velika prilika i korak napred u učenju. Ne sumnjam da će i to doći kasnije", kaže ovaj svestrani dečko.

Otkriva da mu je uzor svaki naučnik i da se ugleda na sve njih.

"To su velike glave, volim da kažem da stojimo na ramenima džinova. Ništa što danas postoji ne bismo znali da ih nema", podvlači mladi genije.

Kaže da je prirodne nauke zavoleo tek posle takmičenja iz fizike i hemije u 7. razredu.

"Tada nisam bio toliko dobar, ali na prelazu iz 6. u 7. razred su mi se složile kockice u glavi i shvatio sam šta sve mogu da uradim. Iako nisam imao prevelika očekivanja od tog republičkog takmičenja, kad sam saznao da sam prvi, osvestio sam da mogu sve što poželim, da je samo važno da nastavim da radim, i od tada ne sumnjam u svoje sposobnosti", kaže Andrej.

Otkriva da mu je u osnovnoj bilo lako, da je imao puno slobodnog vremena, a da je u Matematičkoj gimnaziji zapravo naučio da organizuje svoje vreme. Zbog toga ne čudi čime sve stiže da se bavi.

Hemijski fakultet pred katancem: Milionski računi mogli bi da zaključaju zgradu na Studentskom trgu

"Gledam fudbal na Evropskom prvenstvu, osam godina sam trenirao karate i plivanje, išao sam na ozbiljne kurseve engleskog jezika, sviram klavir itd. Ali sada zbog novih obaveza nemam vremena da se svime time bavim, ali uz dobru organizaciju stignem da idem sa društvom na tenis i stoni tenis, bioskop. Roditelji me podržavaju u svemu, tu su da me savetuju, ali ne utiču na moje odluke, puštaju me da ih sam pravim", priča nam dok otkriva planove za budućnost - da upiše neki od prestižnih "ajvi lig" fakulteta, MIT, Kembridž ili Prinston.

"Na MIT-u su informatika i fizika najjače discipline izučavanja. Želim da ga upišem kako zbog prestiža, tako i zbog želje da napustim poznatu sredinu i odem u svet odraslih. Verujem i da na našim univerzitetima može da se stekne isto, ako ne i veće znanje jer imamo izvanredne profesore, upućen sam na ETF, Fizički fakultet ili Fizički institut, ali mi je ključno da se osamostalim", navodi Andrej.

Kaže da je u kontaktu sa bivšim učenicima gimnazije, od kojih im mnogi često predaju dodatnu nastavu.

"Oni su jako zahtevni profesori jer su dostigli najveći nivo u svojim oblastima i očekuju mnogo, nekad i iz onih disciplina koje nas i ne zanimaju toliko. Naučimo mnogo od njih, ne samo u prioritetnim disciplinama, nego nam daju šire znanje. Voleo bih da po povratku u Srbiju, našoj talentovanoj, izvanrednoj i pametnoj deci, od kojih mnogi i ne shvataju da su to sve, pokažem šta sve mogu da urade, da dam doprinos koji će ih inspirisati i motivisati", poručuje on.

Na kraju ističe da mu znači što je država pokazala da ceni i poštuje njegove uspehe:

"Stipendije i nagrade nisu pitanje novčane vrednosti, verujem da ćemo kao država poboljšati nauku i motivisati mnoge ljude, to je znak da veruju u nas, da nismo sami, da stoji iza nas i da nam pomaže!".