Svi naši Vidovdani: Praznik na koji smo kroz vekove krojili istoriju

Carstva su nicala i padala, ratovi počinjali i završavali se, države i savezi nastajali i cepali se. Pretili su nam, pritiskali nas i osvajali, a svakih nekoliko vekova, upravo su 28. juna Srbi odlučivali da slobodu stave ispred svega. Nijedan nas datum nije više učinio nama samima, više nas usmerio, utemeljio i odredio nam sudbinu.

Zato se danas, kako je o Vidovdanu govorio vladika Nikolaj, "penjemo na visinu sa koje se da pregledati sva naša istorija, unazad i unapred". Sabiramo se, sećamo se odakle smo došli i razmišljamo o tome kuda idemo.

Dana 28. juna 1389. godine po gregorijanskom kalendaru odigrala se Kosovska bitka u kojoj je, braneći svoj narod i hrišćansku kulturu od turske ruke poginuo srpski knez Lazar, u čiju slavu se i obeležava jedan od najvećih srpskih praznika, koji je Srpska pravoslavna crkva prvi put unela u svoj kalendar 1892. godine.

Na Vidovdan 1878. započela je rasprava o Kneževini Srbiji na Berlinskom kongresu, a kao zvaničan državni praznik uveden je na 500. godišnjicu Kosovskog boja 28. juna 1889. godine, kada je obeležavan kao Spomen-dan palima u borbi za otadžbinu. Tom prilikom je u manastiru Žiča miropomazan kralj Aleksandar Obrenović. 

Nekoliko sati nakon Vidovdana 1913. godine, bugarskim napadom na Bregalnicu započeo je Drugi balkanski rat, a godinu dana kasnije, pre tačno 110 godina, 28. juna 1914. godine u Sarajevu je Gavrilo Princip usmrtio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, što je Austrougarska iskoristila kao povod za objavu rata Srbiji. 

Versajski mirovni sporazum, kojim je proklamovan poraz Nemačke u Prvom svetskom ratu, takođe je potpisan na Vidovdan – 28. juna 1919. godine. 

Dve godine kasnije, na Vidovdan 1921. godine, Ustavotvorna Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je prvi Ustav zajedničke države, koji će i ostati zapamćen kao Vidovdanski ustav.

Staljinova Rezolucija Informbiroa takođe je doneta na Vidovdan – 28. juna 1948. na drugom zasedanju te organizacije u Bukureštu. godine. Njome je ozvaničen sukob Komunističke partije Jugoslavije i Sovjetskog saveza. 

Povodom 600 godišnjice Kosovske bitke, 28. juna 1989. godine, pred dva miliona okupljenih na Gazimestanu, tadašnji predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević održao je čuveni govor u kome je, između ostalog, istakao da je "igrom istorije i života baš te 1989. godine Srbija povratila svoju državu i svoje dostojanstvo".

Upravo igrom istorije i života, ili slučaja, kako su srpske vlasti tada navele, 28. juna 2001. godine, Milošević je iz Centralnog zatvora izručen u Hag. Prema svedočenjima, njegove poslednje reči pre izručenja bile su: "Znate li da je danas Vidovdan, Srbi?"

Poslednji Vidovdan koji je nepovratno prekrojio našu istoriju bio je 28. jun 2006. godine, kada je Crna Gora posle otcepljenja zvanično postala 192. nezavisna članica Ujedinjenih nacija.