I to je EU: Sprint u šest ujutru za najbolje mesto u redu

Zapanjujući snimci iz najveće administrativne jedinice u zemlje: ljudi po celonoćnom čekanju u redu, čim se rano ujutro otključa visoka kapija, trče koliko ih noge nose ka upravnoj zgradi da bi se tamo ponovo "postrojili" i kroz dva sata, kada u 8 ujutro konačno prorade šalteri – pokušali da dođu do nasušnih ličnih dokumenata.

Snimak je osvanuo zahvaljujući stanarima okolnih visokih zgrada koje je u cik zore probudio poklič "Juriš!". Imali su šta i da vide – očajnike koji su se dali u sprint preko (još uvek) praznog parkinga ka glavnoj zgradi upravne jedinice u slovenačkoj metropoli.

Nemila scena za koju ljubljanski mediji kažu da je sramota ne samo za Sloveniju, nego i celu Evropsku uniju, posledica je štrajka 34 od ukupno 58 administrativnih jedinica posejanih po celoj državi, a koje su ovlašćene za izdavanje ličnih i drugih isprava. Štrajk je počeo posle nove godine, a pošto su zahtevi štrajkača naleteli na gluve uši aktuelne vlade, protest javnih službenika koji rade na izdavanju dokumenata (ličnih karata, pasoša, krštenica, potvrda o državljanstvu, vozačkih i drugih dozvola, isprava za boravak stranaca, radnih dozvola...) nedavno je pooštren i već poprima apsurdne razmere.

Građani moraju da uzmu godišnji odmor da bi obavili osnovne usluge kao što je izdavanje ličnih dokumenata, iako su to radnje koje bi država morala da im obezbedi. Zato svako jutro u radnoj sedmici (izuzev četvrtkom kada administracija ionako ne radi sa strankama) potvrđuju maksimu da je "čovek čoveku vuk" čim se postave u dugačak red koji kao zmija vijuga oko zgrade glavne upravne jedinice u Ljubljani. Obezbeđenje ih ne pušta unutra, u klimatizovane čekaonice, već jednog po jednog, dok drugi stoje napolju na paklenoj vrućini ili izloženi pljusku.

Takva su štrajkačka pravila.

Ali ni to nije garancija da će baš tog dana uspeti da vide šalter i obave po šta su došli. U redu su pomešani stranci i domaćini, stari i mladi, svako sa svojom mukom. Stranci se bez radne ili dozvole boravka plaše da će biti izbačeni iz države, dok domaćini bez važeće lične karte ne mogu do svog novca u banci, ili preko granice, na godišnji odmor, bez pasoša čije je važenje upravo isteklo.

Nedavno su slovenački mediji digli veliku poviku i zbog kršenja prava invalida; odmah su se javili i razni državni ombudsmani, od onog koji štiti prava pacijenata do drugog, koji bi da spreči kršenje ljudskih prava. Prašina se podigla jer je mnogim iz te grupe stanovništva istekla vozačka dozvola, a do nove nisu mogli jer već šest meseci štrajkuju i lekari, pa nije bilo načina da dobiju potvrdu za produženje dokumenta.

Posle sijaset objavljenih tužnih priča kako neki od ugroženih ne mogu bez auta nikuda, ni u prodavnicu po bakaluk, ni na posao, i da će zbog toga dobiti otkaz, slovenačka vlada je donela posebnu uredbu kojom je lekarima odredila da su pregledi osoba sa invaliditetom prioritet koji poništava štrajkačka prava. Lekari su bili kivni jer ih je vlada nadmudrila – ne podignuvši im plate – a invalidi razočarani jer su preskočili jednu stepenicu ali ne i sledeću – štrajk državnih birokrata koji produžavaju ili izdaju nove vozačke dozvole...

U javnosti se ređaju priče očajnih ljudi, pa tako i inače uspešnog proizvođača montažnih kuća koji strahuje da će zbog neizdavanja građevinskih dozvola biti prinuđen da svoje radnike pošalje na čekanje. Ili još gore – plaši se da će radnici koje je netom "uvezao" iz BiH i Srbije, a koji sad ne mogu do radnih dozvola, pobeći u zapadnu Evropu, gde radnika za manuelne poslove nikad dosta...

"Bez građevinskih dozvola ne možemo da obavljamo našu delatnost, a to je postavljanje montažnih kuća. A ako nema građevinskih dozvola, ne preostaje nam drugo nego da zaustavimo proizvodnju. To vidimo kao veoma veliku pretnju", kaže direktor preduzeća "Lamar" Marko Lukič.

"U poslednja dva meseca dobijali smo jedva dve građevinske dozvole mesečno. To nije ništa. Kompanija proizvodi između osam i deset kuća mesečno. A nemogućnost da dođemo do građevinskih dozvola znači da preduzeće ne može rentabilno da posluje", rezigniran je Lukič.

U međuvremenu, privreda poziva državu i štrajkače da građevinske dozvole tretira kao hitne slučajeve i rešava ih "u hodu". U suprotnom, upozoravaju privrednici, Sloveniji se crno piše.

Štrajkači s druge strane svedoče u kamere o svojim, ništa manje tragičnim sudbinama. Radnik za šalterom Dragan K. je, na primer, pred penzijom. Iako ima iza sebe 40 godina radnog staža, plata mu je za osmočasovni posao sa strankama poslovično nervoznim zbog bolno dugog čekanja u redu – tako mala (750 evra), da je ispod zagarantovanog "minimalca" koji iznosi 1.253,90 evra bruto, odnosno 902 evra neto. Zato mu država (takav je zakon) svakog meseca "dodaje" po 150 evra kako bi zadovoljila zakonski minimum. Užasava ga pomisao kakvi će mu biti penzionerski dani sa još bednijom penzijom za koju već sada zna da će biti ispod granice siromaštva...

Jasno je da su na gubitku svi – i oni koji ranom zorom stoje u redu pred zaključanom kapijom, a potom se bace u trk kako bi stotinak metara dalje ponovo stali u red da bi došli do nasušnih dokumenata, kao i oni koji ih već mrzovoljni čekaju sa druge strane šaltera, u administrativnoj zgradi. Ljuti sprint preko parkinga do zgrade administrativne jedinice i slične scene (u redu često dolazi do svađa kada obezbeđenje potiskuje od ulaznih vrata ka dvorištu nervozne stranke, sabijene kao sardine, a bilo je i tuča, pa je morala da interveniše policija) svako jutro posmatraju sablaznuti susedi iz okolnih solitera.

Sve je to odraz osiromašenja slovenačke državne kase koja po diktatu Vašingtona i Brisela šakom i kapom šalje novac Ukrajini, a kod kuće ne može da podmiri ni minimalne zahteve državnih službenika za povišicu plata koje ne dostižu ni zakonski minimum.

Novinari slovenačkih elektronskih medija su snimak nesrećnika koji se svakodnevno nadaju da će baš tog dana doći na red za najhitnije poslove sa državom – pokazali predstavniku štrajkača Frančišeku Verku, sa molbom za komentar. "Možemo da kažemo da je ovakva situacija zaista sramotna za jednu državu članicu EU i članicu OECD. Ali tako je kako je. Mi već 10 godina molimo našu dragu državu da uredi užasno stanje u administrativnim jedinicama", odgovorio je Verk.

"Ne razumem kako država može da gleda kako se klijenti bukvalno takmiče, kao da je u pitanju život ili smrt, ko će prvi doći na red. Da to (u vladi) baš nikoga ne pogađa", čudi se Verk, vođa Sindikata državnih organa Slovenije.

"Postoji samo jedan put da se to prevaziđe, a taj put je da se sistemom plata pozabavimo sveobuhvatno i odjednom za sve", insistira premijer Robert Golob i tako odgovara na višemesečne štrajkačke zahteve lekara, sudija, tužilaca i ostalih državnih službenika za povišicom plata.

Građani Slovenije koja je upravo proslavila 20 godina od ulaska u EU, po društvenim mrežama objavljuju setna sećanja kako je bilo nekada, u Jugoslaviji, kada u socijalizmu nije bilo užasno dugih "perioda čekanja" za pregled ili poseg kod lekara specijaliste (sada od tri meseca do više od četiri godine za pojedine operacije), niti sudskih postupaka izvan svakog razumnog roka. Sada se sve to iz dana u dan, i zbog štrajkova, sve više produžava, pa im ne preostaje ništa drugo, bar kad je po sredi borba za neophodne lične dokumente, nego divlji stampedo.