Skupština Crne Gore usvojila je danas Predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu.
Predsednik Skupštine CG Andrija Mandić zaključio je glasanje: 42 poslanika su glasala za, 1 je bio protiv, nema uzdržanih.
"Uradili smo danas veliki posao, od kada sam predsednik parlamenta nikad nisam bio ovako ponosan, da se raduju duše jasenovačkih mučenika koji su stradali u ovom logoru. Ovo nije usmereno protiv bilo koje države i nijednog naroda, već protiv jednog strašnog režima ", rekao je Mandić po završetku glasanja.
On je dodao da je Crna Gora prva država na planeti koja se na ovakav način ponela prema ovom pitanju, da je ovim pokazala da je deo ozbiljnog regiona koji ima budućnost.
Da se predlog prethodno nađe na sednici kako bi se obavila rasprava podržalo je 42 poslanika, od 42 prisutna. Protiv i uzdržanih nije bilo.
Sednica Skupštine Crne Gore je nastavljena nakon što je prekinuta, zbog održavanja Kolegijuma predsednika parlamenta na zahtev opozicione Demokratske partije socijalista (DPS).
U nastavku sednice lideri Nove srpske demokratije (NSD) i Demokratske narodne partije (DNP) Andrija Mandić i Milan Knežević dostavili su amandmane na Predlog rezolucije o Jasenovcu, kojim je predloženo da njom budu obuhvaćeni i logori u Dahauu i Mauthauzenu.
Rasprava je završena oko 18 časova, posle čega je usledilo glasanje.
Ko je napustio salu?
Bilo je izvesno da će predlog podržati PES, Demokrate Crne Gore, ZBCG, poslanici SNP koji su podneli amandmane, dok će protiv biti opoziciona DPS i njeni tradicionalni sateliti, kao i GP Ura Dritana Abazovića.
U završnoj reči, predsednik parlamenta Andrija Mandić, kao predlagač, rekao je da će Crna Gora biti prva država koja je usvojila rezoluciju o genocidu u Jasenovcu. On je rekao, komentarišući napade na poslanike PES-a, da ne veruje da oni kojima su glavni akteri bili heroji Skaj komunikacije, Radoje Zvicer i Neno Kaluđerović, danas napadaju grupu čestitih poslanika.
"Danas radimo veliku stvar glasajući za ovu rezoluciju. Pomerićemo Crnu Goru korak napred od onog dna, gde su nas doveli ovi koji su zarobili državu vezama sa organizovanim kriminalom. Videli ste gde su završili bivši čelnici pravosuđa", rekao je Mandić.
On je naveo da su se i pre 1918. godine u Crnoj Gori na Vidovdan donošene važne odluke. Rekao je da našoj generaciji, koja se ne bavi švercom, pripala čast da pomeri Crnu Goru korak napred.
"Uz sve povike koje saopštava opozicija, ali parlament je takav, uz sve proteste, moram reći "Vidovdane, moj očinji vide", ovo je ono što treba da bude osnova na kojoj će se zidati bolja i poštenija Crna Gora, pa kako god ko o tome misli. Ovo je većinska Crna Gora. Živela Crna Gora", rekao je Mandić.
Iz Ure smatraju da je ovaj dokument Crnoj Gori nepotreban, jer genocid u Jasenovcu niko ne spori i tvrde da se o njemu raspravlja u parlamentu pod pritiskom zvaničnog Beograda.
Govoreći o rezoluciji, Dritan Abazović je rekao da je ona ništa više, već odgovor na usvojenu nedavno usvojenu rezoluciju o Srebrenici.
"U narednom periodu možete očekivati stotine rezolucija o stradanju albanskog naroda, crnogorskog naroda, ali i internacionalizaciju - stradanja sa afričkog i azijskog kontinenta. Ja smatram da je u Jasenovcu počinjen genocid", kazao je Abazović i dodao da u predlogu Rezolucije nisu dodati crnogorski građani.
Prema njegovim rečima, najvažnija stvar koja ostaje za sutrašsnji premijerski sat, jeste da je premijer Milojko Spajić prevario ljude iz Hrvatske.
Nakon što je predsednik parlamenta Andrija Mandić predložio da se dnevni red dopuni Predlogom rezolucije o genocidu u Jasenovcu, koji je prethodno prošao Zakonodavni i Odbor za ljudska prava i slobode, poslanik DPS Andrija Nikolić zatražio je održavanje kratkog vanrednog Kolegijuma na kojem će, kako je rekao, poslanici DPS-a izložiti svoje zahteve.
"Da na toj sednici porazgovaramo o daljem učešću opozicije u radu tog Kolegijuma, imajući u vidu da ste sednicu sazvali mimo poslovnika i da ste nas na prethodnoj sednici kolegijuma obavestili da ćete nas pozvati onda kada obezbedite kvorum", kazao je Nikolić.
Rekao je i da Mandić ne može da "ponižava Skupštinu" i da je, kako tvrdi, predsednik parlamenta "demonstrirao bahatost i samovolju".
Najglasniji protivnici iz DPS tvrde da će Hrvatska zaustaviti crnogorski evropski put, ako rezolucija bude usvojena.
Lider Hrvatske građanske inicijative (HGI) Adrijan Vuksanović je zahvalio Hrvatskoj i njenom državnom vrhu na tome što je Crna Gora dobila pozitivan IBAR, ali je ustvrdio da, kako je naveo, "ono što rukovodstvo Srbije nije uspelo da sprovede podmeće preko Crne Gore".
Poslanik UCG Vladimir Dobričanin je zamerio poslanicima opozicije da, kada govore o rezoluciji, ne govore o zločinu nad Srbima, jer, kako je kazao, ne smeju.
Poslanik DPS Ivan Vuković smatra da predložena rezolucija isključivo ima veze sa trulim kompromisima kako bi se svojim glasačima opravdalo podržavanje Vlade koja je glasala za Rezoluciju o Srebrenici u Skupštini UN.
Slađana Kaluđerović iz SNP-a je istakla da je njena partija priložila amandmane prema kojima se osuđuju svi zločini koji su sprovedeni na teritoriji NDH.
"Prvi logor je bio Jadovno, koji je otvoren u junu 1941, a nakon njegovog zatvaranja, otvoren je Jasenovac. Postojala je teza da trećinu Srba treba pokatoličiti, trećinu pobiti, a trećinu raseliti", kazala je Kaluđerović i dodala da su i Hitlerovi saradnici bili zgroženi zločinima u NDH.
Ona je dodala da je neophodno da se navedu svi logori, a da Jasenovac bude simbolično prvi.
"Došlo je doba da osudimo zločine nad srpskim narodom", istakla je poslanica SNP.
Šef poslaničkog kluba Demorkata Boris Bogdanović konstatovao je da je "Jasenovac večna opomena gde mržnja može odvesti".
"Priča o Jasenovcu nadilazi granice vremena. To je bila životinjska mapina smrti. To je bila tačka na kojoj su se sve noćne more materijalizovale. Svaka priča i govor o Jasenovcu moraju početi ćutanjem. Ova rezolucija nije tačka na priču o toj temi, već opomena svetu i budućim generacijama na šta je spreman ljudski um kad nije ograničen moralom i insititucijama. Jasenovački genocid nije tema upućena protiv bilo koga, niti protiv jedne države, nacije, naroda... To je tema pomračenja uma čitave jedne političke generacije. Nek je proklet svaki dželat koji je ubijao u Jasenovcu", kazao je on i dodao da će njegov poslanički klub glasati za Rezoluciju.
Rasprava je na momente prelazila u polemiku poslanika parlamentarne većine i opozicije, ponovo se pričalo o četnicima i partizanima, pominjali su se Draža Mihailović i njegova žena, ali i stradanje Pavla Đurišića.
Predlog rezolucije o Jasenovcu podnet je sredinom maja, nekoliko dana pre nego što je Crna Gora podržala usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Nakon toga, iz Demokratske narodne partije su poručili da je usvajanje rezolucije o Jasenovcu najkasnije do kraja juna preduslov da čak i razmotre dalju podršku Spajiću.
Predsednik DNP-a Milan Knežević izjavio je ranije ovog meseca da bi voleo da se 28. juna, na Vidovdan, glasa o rezoluciji u Jasenovcu kako bi se simbolično poslala poruka "da se u Jasenovcu dogodio nezapamćen genocid, koji mnogi pokušavaju da relativizuju i izjednače sa nekim zločinima".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je ranije da ne očekuje da crnogorski parlament donese rezoluciju o genocidu u Jasenovcu. Dodao je da je spreman, ukoliko se to ipak dogodi, da se izvini za pogrešnu procenu i čestita im na donošenju rezolucije.
Hrvatska upućuje protestnu notu Crnoj Gori?
Pojedini mediji preneli su vest da će Hrvatska da uputi protestnu notu Crnoj Gori zbog toga što se Rezolucija o genocidu u Jasenovcu našla na dnevnom redu Skupštine.
Navodno je rečeno da ukoliko rezolucija bude usvojena, Hrvatska će povući na konsultacije svog ambasadora u Podgorici Veselka Grubišića.
Večernji list je objavio da se pored toga spekuliše i o mogućnosti da Hrvatska proglasi sve poslanike u crnogorskom parlamentu koji glasaju za rezoluciju o Jasenovcu za persone non grata.
Iz Ambasade Hrvatske u Crnoj Gori za RTCG su kazali da ne mogu da potvrde te informacije.
Iz Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore još uvek nema zvaničnih informacija o ovome.