Ustavni sud pokrenuo je postupak na 8. sednici kojim se utvrđuje ustavnost Zakona o rodnoj ravnopravnosti, odnosno rodno osetljivog jezika.
"Sud je obustavio izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu odredaba navedenog Zakona", navodi se u saopštenju.
Odluka je doneta juče na sednici kojom je predsedavala Snežana Marković, predsednica Ustavnog suda.
U delu Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je počeo da se primenjuje od 1. juna ove godine, piše da treba da se koristi rodno osetljivi jezik u (član 37, stav 4, tačka 3) školskim udžbenicima, nastavnom materijalu, svedočanstvima, diplomama, licencama, a isto su dužni i mediji.
Za nepoštovanje odredbi 37 i 44 Zakona propisana je kazna za organe javne vlasti sa 5.000 do 150.000 dinara, dok mediji neće novčano odgovarati.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti usvojen je 2021. godine, a izazvao je kritike dela javnosti, kao i SPC i Matice Srpske. Za nepoštovanje odredbi 37 i 44 Zakona propisana je kazna za organe javne vlasti sa 5.000 do 150.000 dinara, dok mediji neće novčano odgovarati.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti usvojen je u junu 2021. godine, a izazvao je kritike dela javnosti, kao i SPC i Matice Srpske.
Advokat Milenko Radić izjavio je za RT Balkan da je njegova advokatska kancelarija podnela inicijativu Ustavnom sudu Srbije (USS) za ocenu ustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti, uverena da nije u skladu sa Ustavom Srbije koji ne poznaje kategoriju roda.
Istu inicijativu pokazao je zaštitnik građana Zoran Pašalić.