Mali maturanti koji su primljeni u željenu školu u prvom krugu, danas i sutra moraju da se formalno upišu, dok je za decu koja su imala manje sreće počeo drugi upisni krug.
Ove godine, gimnazije su ponovo u modi, a upravo na ove škole vladala je navala širom Srbije. Takođe, đaci su u velikoj meri, za razliku od 2023. godine, od 200 obrazovnih profila najčešće birali zanatska, deficitarna zanimanja koja po završetku školovanja donose brzo zaposlenje i dobru zaradu.
Smerovi za frizere, pedikire, manikire, kuvare, poslastičare, instalatere vodovoda i klima uređaja, vozače, tehničare za informacione tehnologije ili u transportu, popunjeni su do poslednjeg mesta.
Prema podacima Ministarstva prosvete slobodno je još 9.780 mesta u različitim srednjim školama širom Srbije. RT Balkan istražuje kakva je situacija u tri najveća grada, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
U Trgovinskoj školi u Nišu za trogodišnji obrazovni profil trgovac ostalo je slobodno 14 od 28 mesta, za komercijalistu sedam (28 mesta), a za trgovinskog tehničara četiri.
U niškoj Mašinskoj školi slobodnih mesta ostalo je na smerovima tehničar vuče (19) i bravar-zavarivač (19).
Direktorka te ustanove Bojana Simović kaže da je veliko iznenađenje to što je popunjen smer za vodovodnog i grejnog instalatera, a to zanimanje đacima je bila prva ili druga želja. Takođe, tražilo se mesto više za tehničara za kompjutersko upravljanje CNC mašina.
"Mesta je ostalo na obrazovnim profilima tehničar vuče, novi smer koji je otvoren zbog novina u železnici i železničkog čvorišta u Nišu, kao i bravar-zavarivač, gde će do kraja upisa možda ostati dva, tri nepopunjena mesta", navodi ona.
Podseća da su učenici škole na čijem je čelu u dualnom sistemu obrazovanja, tako da oni počinju da rade i zarađuju za vreme školovanja.
"Kompanije ih angažuju dok su još na praksi, odmah dobijaju ponude za posao, a zarađuju najmanje 100.000 dinara, što je više i od moje, direktorske plate", primećuje Simovićeva.
Ona je naglasila da je oko 70 dece ostalo neraspoređeno u Nišavskom upravnom okrugu, te da se nada da će se sva mesta u školi popuniti.
Kada je u pitanju Novi Sad u Tehničkoj školi "Pavle Savić" 15 mesta je slobodno na smeru tehničar za preradu nafte i gasa, a četiri na smeru za mesara.
Petar Rakas, profesor Građevinske škole u Beogradu za RT Balkan kaže da je ova škola popularnija nego lane, a samim tim viši je i upisni prag.
"Nadamo se da ćemo u drugom krugu popuniti i trogodišnje profile monter suve gradnje ili dekorater zidnih obloga. Svi profili su perspektivni, kao i onaj za građevinskog tehničara. Đaci imaju preduzetništvo, pa mogu da napreduju posle godinu, dve dana kada se ustale u struci. Često naši bivši đaci započinju svoj biznis, najambiciozniji među njima svakako, jer je malo školovanih majstora i ko god je u struci lako može da napreduje", primećuje on.
Profesor Rakas kaže da tokom dualnog obrazovanja đaci idu na građevinu i čim završe posao istog trenutka mogu da nađu posao, kako ovde, tako i u inostranstvu.
"Škola je međunarodno priznata, imam đake od Australije do Amerike, početne plate su oko 1.000-1200 evra, posle može samo da raste", navodi naš sagovornik.
Određeni trogodišnji profili su slabije traženi u poljoprivredi, u tekstilstvu, u kožarstvu.
Tako je u Tehničkoj školi za dizajn kože u Beogradu ostalo mesta za školovanje obućara (13 od 14) i tehničkog dizajna proidzvoda od kože (10 od 28).
U Poljoprivrednoj je za Tehničara poljoprivrede i Prehrambeno-biotehnološkog tehničara ostalo četiri, odnosno šest slobodnih mesta, za mesara 21 od 28 i za pekara tri od 28. Slobodnih mesta je ostalo i u Železničkoj školi.
Ovogodišnje iznenađenje je i Hemijsko-prehrambena škola u Beogradu, gde je ostalo nepopunjeno tek po koje mesto za školovanje pekara, mesara i izrađivanja hemijskih proizvoda.
"Vrlo smo zadovoljni ove godine, biće nam popunjena sva mesta jer ima neraspoređene dece. Verujem da ćemo popuniti i ta trogodišnja, manje popularna ali vrlo perspektivna zanimanja. Po zahtevu roditelja, njihovim mejlovima i pozivima, vidimo da je najtraženije mesto za tehničara operativne forenzike", primećuje direktorka Milanka Perović.
Ona podseća da njihovi đaci imaju stipendije koje obezbeđuju socijalni partneri i obezbeđena radna mesta.
"Nema pekare na kojoj ne piše da im nije potreban radnik. Oni imaju dobre plate, u zavisnosti od toga kakvi su majstori, a to će kod nas u školi zaista postati, uz praksu i odgovarajuću obuku", zaključuje ona.