U Beogradu 55 kritičnih tačaka: Zašto je prestonica poplavljena

Bujice vode slivaju se niz pojedine beogradske ulice, jezera vode na raskrsnicama, voda u podrumima i hodnicima zgrada, slike su koje smo prethodnih dana mogli da vidimo, kada je u Beogradu pala višemesečna količina kiše.

Delovi grada koji nemaju dovoljno dobro izgrađenu atmosfersku kanalizaciju, odnosno, sistem za prihvatanje i odvođenje padavina, te važe za najkritičnije oblasti u Beogradu su: Donji Dorćol, od Ulice cara Dušana do Dunava, kao i delovi Dedinja, Kaluđerice, Banovog brda i opštine Lazarevac.

V. d. direktora JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" Radomir Vujadin navodi da je locirano 55 kritičnih tačaka u Beogradu.

"Uzroci nastanka tih kritičnih tačaka su višedecenijski, vremenom su se pojavile i prirodne depresije, a grad se neplanski širio. Svi ti objekti, planski i neplanski, su priključeni na postojeću kanalizacionu mrežu koja sve to ne može da primi", navodi Vujadin.

Ukazuje da je kanalizaciona mreža projektovana na bazi dvogodišnjeg proseka padavina.

Prema njegovim rečima, prvog dana za prvih nekoliko sati u Beogradu je palo 68 litara kiše po kvadratnom metru.

"Prosečna količina padavina u Republici Srbiji se kreće između 40 i 70 litara na mesečnom nivou. Mi smo imali za tri sata 68 litara", ukazuje Vujadin.

Govoreći o izlivanju kanalizacije tokom nevremena na Autokomandi, navodi da bi deo problema rešila dva taložnika.

Ukazuje da je privremeno rešen i problem vode na Ibarskoj magistrali.

"U Žarkovu između dve NIS-ove pumpe je uvek bilo jezero. To smo rešili, našli smo neko privremeno rešenje, napravili smo taložnike i tu vodu odveli do prvog postojećeg kolektora", objašnjava on.

Aleksandar Đukić, vanredni profesor na Građevinskom fakultetu kaže da projekti nove kišne kanalizacije postoje, ali nisu do kraja urađeni.

"Jake kiše prelaze kapacitet postojeće kanalizacije, a moramo znati da naši sistemi nemaju nikakav uređaj ili objekat za kontrolu tokom kiša, možemo samo da se uzdamo u kapacitet slivnika ili kolektora", objašnjava Đukić.

Još se u pojedinim delovima grada sanira šteta od nevremena, koja je velika kako na stambenim objektima, tako i na vozilima. Iako je najčešće plaćaju građani, do sada je zvanično 110 građana podnelo zahtev za pomoć, najviše Gradskom zelenilu. 

Hitno upozorenje MUP-a: Štabovi za vanredne situacije da preduzmu mere

Kada prijave štetu u opštini, nadležne službe, uglavnom Komunalna inspekcija, izlazi na teren i pravi zapisnike, ali kada i da li će dobiti novčanu pomoć za sanaciju, zavisi od budžeta opštine i prioriteta.

Šteta može da se ublaži redovnim čišćenjem slivnika, kojih u Beogradu ima oko 33.000.

Ne prolaziti kolima kroz duboku vodu

Dragan Miković, komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd ističe da pojedini građani ne shvataju ozbiljno upozorenja na nevreme.

"Na društvenim mrežama i raznim snimcima vidimo da ima naših sugrađana koji svojim automobilima ulaze u duboku vodu, stajaću vodu, a naša preporuka uvek je bila i naravno i dalje je da kada vide da stoji voda na kolovozu, da ne pokušavaju da prođu kroz nju zato što može da se desi da se automobil ugasi usred te vode i onda samim tim ugrožavaju svoju bezbednost i sigurnost", kaže Miković.

Zelenilo: Najčešća oštećenja na automobilima

Javno- komunalno preduzeće "Zelenilo Beograd" saopštilo je danas da se posledice nevremena koje je zahvatilo Beograd u noći između 1. i 2. jula i dalje saniraju i da je to preduzeće intervenisalo na 639 lokacija u gradu, od kojih je na 56 lokacija došlo do nekog vida materijalne štete najčešće u vidu oštećenja na automobilima.

"Zelenilo- Beograd" imalo je veliki broj intervencija na saniranju prelomljenih stabala i grana.

"Prioritet u saniranju imale su one lokacije na kojima je usled pada stabla došlo do prekida javnog saobraćaja, zatim lokacije na kojima su stabla ili grane onemogućile kretanje pešaka, prilazak, pre svega, zdravstvenim institucijama, kao i lokacije na kojima su stabla ili delovi stabala pali na automobil", navode i dodaju da se posle pristupilo intervenciji na stablima koja svojim padom ne ugrožavaju funkcionisanje Beograđana.