Bogdan Živković u "Relativizaciji": Dolazak Donalda Trampa na vlast u Srbiji bi bila dobra vest

U novoj epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović je razgovarala s istoričarem Bogdanom Živkovićem s Balkanološkog instituta SANU, mladim naučnikom koji je doktorirao na temi Jugoslavije i evrokomunizma, na šta ga je navela želja da uvidi kako su dve male partije, jedna u Italiji, druga u SFRJ, stvorile prostor za sebe i izborile veću autonomiju u odnosu na tadašnjeg hegemona SSSR.

"Često mi je žao što se na srpskom nacionalnom polu među intelektualcima odričemo iskustva nesvrstanosti koje bi nam bilo vrlo korisno u osmišljavanju strategija otpora danas, u osmišljavanju toga kako jedna relativno mala zemlja koja je pod udarom velikih država i koja dela suprotno interesima velikih sila može da se izbori za svoju bolju poziciju", kaže Bogdan Živković.

Budući da je rođen u Baru i pomno prati crnogorsku političku scenu, kaže da su ga tamošnje promene podsetile na italijanske komuniste, koji su imali oko 35 odsto glasova u zemlji koja je deo NATO-a i potpuno u sferi interesa SAD, odnosno na Srbe u CG, koji su takođe trećina stanovništva u NATO zemlji koja nije bila sklona tome da ih primi u vlast.

"To me je nagnalo na zaključak da je iskustvo italijanskih komunista važno i za razumevanje savremene politike i za pronalaženje strategija otpora. Nedavni izbori u Evropi su pokazali da se stvaraju nove generacije marksističke levice koja uspeva da pruži neku vrstu otpora NATO hegemoniji u Zapadnoj Evropi", ističe Živković, te dodaje da je s padom Berlinskog zida zapadnoevropska levica potpuno izgubila svoju bitku i postala imitacija svega onoga protiv čega se borila, da je postala lutka američkog imperijalizma.

Što se tiče srpskog faktora u Crnoj Gori, ovih dana posebno je aktuelna Rezolucija o Jasenovcu koja je usvojena u tamošnjoj skupštini, a za koju gost "Relativizacije" kaže da je pokazala da Crna Gora ipak uvažava Srbiju.

Rezolucija o Jasenovcu znak jačanja položaja Srba u Crnoj Gori

Prema njegovim rečima, iako bi površna analiza ukazala na vrstu trgovine, na kontrauslugu Srbima u vladi koja je podržala rezoluciju o Srebrenici u UN, njen uticaj i značaj su mnogo veći, i na nacionalnom i na regionalnom planu.

"Prvi put smo videli simbolično jačanje položaja srpskog naroda u CG. Nakon tri decenije vladavine Mila Đukanovića, gde su Srbi i njihova nacionalna i politička prava bili skrajnuti, sada se pokazuje da Srbi ipak uživaju neka prava, ali i potvrđuje da nisu bili isključivi krivci za sve ratove i stradanja u istoriji Balkana već da su bili i žrtva, a ako govorimo o Jasenovcu, najveća žrtva", precizira Živković.

Dodaje da se regionalni značaj jasenovačke rezolucije najbolje vidi po reakcijama Hrvatske – ona demaskira licemerne pozicije tamošnjih aktera čija je politika suštinski antisrpska a koji su isticali da je rezolucija o Srebrenici u redu, a da je ova rezolucija, po tekstu značajno slabija od srebreničke, strašan atak Beograda na suverenost CG.

"Važno je reći da se Srbima u regionu često delegitimisao otpor, kao i 1991. kada su se pobunili u Hrvatskoj, za šta se tvrdilo da je po Miloševićevom nagovoru kao da su bili glupi i nisu videli da se povampirio ustašluk. Tako se delegitimiše i otpor Srba u CG – kad god imaju neku inicijativu za svoja nacionalna prava, to se pripisuje Beogradu. To što je ovakva rezolucija usvojena u zemlji članici NATO-a koja ima prozapadnu većinu i vladu pokazalo je da Srbi mogu da plasiraju svoja prava", konstatuje istoričar.

Đorđa Meloni slika pacifikacije ekstremne desnice u Evropi

Upitan za komentar fenomena premijerke Italije Đorđe Meloni, koja je od novog Musolinija prerasla u nekog ko podržava Ukrajinu a da joj to ne narušava rejting, kaže da je ona deo neofašističkog pokreta u Italiji koji počinje 1945, te da je istorijsko iskustvo Italije i SAD od Drugog svetskog rata vrlo pozitivno, i zato je neofašistika desnica proamerička.

"Đorđa Meloni u savezu sa SAD je slika pacifikacije ekstremne desnice u Evropi, ona je zapravo ogled budućnosti zapadnoevropske desnice koja će biti nacionalistička, ali koja će vremenom naći zajednički jezik sa SAD i uklopiti se u interese Sjedinjenih Država", ističe Živković.

Pojašnjava da je Italija kao jedna od siromašnijih zapadnih zemalja uvek bila laboratorija promena – bez strukturalnih reformi ne može da se obezbedi bolji život, pa u njoj prvo dolazi do kriza na Zapadu i do novih političkih pokreta, kao što je bio fašizam, ali i Berluskonijev desni populizam.

Italijanska premijerka je, ističe, primer koji pokazuje da ako prihvatate američku hegemoniju, ako prihvatite da je rat u Ukrajini nešto ispravno, da se njime brane evropske vrednosti, vremenom će vam se zaboraviti sve.

"Zato su iluzorne nade u Srbiji u zapadnoevropsku desnicu. Ne verujem da će od njih išta dobro doći. Posebno ne od italijanske desnice kojoj je Albanija glavni strateški partner na Balkanu", upozorava sagovornik Ljiljane Smajlović.

Aktuelna tema da li prisustvujemo propasti američke imperije vrlo je važna i za srpsku javnost budući da od sudbine SAD zavisiće mnogo toga i u našoj nacionalnoj sudbini.  

Moguće je da će Amerika preživeti pad 

"Teško je predvideti kada će pasti američko carstvo. Ne bih se uzdao čak ni u Bajdena na mestu predsednika SAD kao sigurni znak propasti. Amerika je ipak najsnažnija imperija u istoriji svetske civilizacije. Nikad nije postojala takva sila koja je mogla da projektuje svoju vojnu moć po celom svetu, pogotovo nakon 1991. godine. Imajući u vidu koliko je velika i da smo svi umreženi u njenim interesima i u njenoj moći, njen pad će biti spor i daleko od toga da će biti dramatičan. Moguće je i da će preživeti pad establišmenta i naći neku novu ideološku paradigmu na kojoj će graditi dalje svoju dominaciji", konstatuje Živković.

Za Srbiju je, budući da je njena istorija – pogotovo od Miloševićevog pada – istorija pokušaja da se pomire srpski nacionalni interesi sa zapadnim interesima, odnosno da im se odupre, kako kaže, važan ishod predsedničkih izbora u Americi, ali u odnosu na rat u Ukrajini.

"Rat u Ukrajini je pojačao hegemoniju SAD zapadno od Ukrajine u Evropi, pa samim tim i pojačao pritiske na Srbiju. Svaka vrsta pacifikovanja tog konflikta i nekog rešenja dozvoliće nam veći manevarski prostor da uspostavimo svoje nacionalne interese. Mir u Ukrajini je zato i naš interes, ali i interes Zapadne Evrope iako to političke elite ili ne smeju ili ne umeju da osveste. Zato dolazak Donalda Trampa na vlast, iako daleko od toga da je idealan kandidat i miroljubiv kako voli da se predstavlja, na ovom prostoru bi bila dobra vest", zaključuje gost "Relativizacije".