Oluja vam je napravila štetu u stanu; Grad tvrdi da nije nadležan, stručnjak upozorava na "kvaku 22"

Početak jula obeležilo je jako nevreme na teritoriji Srbije, a Beograd je jedan od gradova na koji se za svega tri sata sručila mesečna količina kiše, praćena jakim nanosima vetra od 120 kilometara na sat. Takvi uslovi bili su idealni za nastanak štete na stambenim objektima, jer voda kao voda, uvek nađe put, a kada ima pomoć oluje koja diže krovove, čupa oluke i ruši fasade - katastrofa je zagarantovana.

U Beogradu 55 kritičnih tačaka: Zašto je prestonica poplavljena

Iz Gradskog pravobranilaštva koje zastupa Grad Beograd dobili smo odgovor da oni nisu nadležni za naknadu štete u privatnim stanovima posle elementarne nepogode.

"Ukoliko skupštine stanara zgrada imaju predviđeni budžet za sanaciju štete usled posledica nepogoda, onda se ta šteta može refundirati iz budžeta Skupštine stanara", rekli su nam i dodali da Gradsko pravobranilaštvo ne poseduje informaciju o tome da li su građani zahtevali utvrđivanje stanja, odnosno da na njihovu adresu nije pristigao nijedan takav zahtev.

Takođe, navode da ne poseduju informaciju o ukupnoj šteti u gradu koja je prouzrokovana na privatnim posedima.

Iz JP "Gradsko stambeno" objašnjavaju da utvrđivanje štete u privatnim stanovima usled elementarnih nepogoda, takođe nije u njihovoj nadležnosti.

"To rade osiguravajuće kuće sa kojima stambene zajednice, odnosno vlasnici stanova eventualno imaju zaključen ugovor", tvrde iz gradskog preduzeća.

Dodaju da su stambene zajednice koje imaju ugovor o održavanju sa JP "Gradsko stambeno" u znatno boljoj poziciji od onih drugih.

"To je pre svega, jer u okviru redovnog mesečnog održavanja mogu da računaju na neograničen broj intervencija u okviru specifikacije radova koja je sastavni deo ugovora o održavanju. Osim toga, dostupnost hitnih intervencija 24/7 svakog dana u godini posebno je značajna u uslovima vremenskih nepogoda kakve su nedavno zadesile Beograd nakon čega su različita izlivanja i zagušenja najčešći problemi", kažu za RT Balkan i dodaju da stanari radove velikog obima i vrednosti za zgrade koje su u njihovom sistemu, mogu plaćati na do 60 mesečnih rata putem objedinjenih uplatnica JKP "Infostan tehnologije".

Iz osiguravajućih kuća za RT Balkan objašnjavaju da postoji posebno osiguranje stambenih zajednica koje reguliše zajedničke prostorije, kao i da sam vlasnik stana može posebno da osigura svoj objekat.

Ipak, kako otkrivaju, to skoro niko ne čini pa imamo situaciju da se na 10 osiguranih automobila, osigura tek jedna nekretnina.

"Kod nas se najviše osiguravaju vozila, nekretnine, pa život, a trebalo bi obrnutim redosledom. Cena polise je sa 6.000 dinara, zbog inflacije skočila na 10.000 za 100 kvadrata godišnje. To nije veliki iznos, osiguravajuće polise nisu komplikovane, jednostavne su i rade se za pet minuta. Bitno postaviti osnovne parametre kako treba. Naš savet je da se plati pravi rizik, kad se ugovara osiguranje da se zna šta se ugovora, a to je odgovornost obe strane", objašnjavaju nam iz osiguravajuće kuće.

Naš sagovornik ističe da se stanovi ne osiguravaju na tržišnu vrednost od 1.000-2.000 evra po kvadratu, već na vrednost građevinskog objekta, u zavisnosti od toga koje je godište zgrade određuje se vrednost od 65.000 do 85.000 dinara po kvadratu.

A pre svega imamo "kvaku 22", jer se i sve osigurane stavke vezane za prirodne rizike - olujno nevreme, grad, kišu ili požar, ne nadoknađuju uvek.

"Ako je bilo olujno nevreme, onda se prihvataju štete nastale usled prokišnjavanja, propuštanja vode na plafon i izlivanja, ali je posebno definisano da olujno nevreme podrazumeva da je duvao vetar od 120 kilometara na sat. To procenjuje Služba za procenu i likvidaciju štete na osnovu RHMZ izveštaja, a neophodno je da procenitelj izađe na teren i vidi kolika je šteta", navodi sagovornik RT Balkan. 

Osiguralac napominje i da se u vezi sa poplavama 2014. godine pričalo da osiguravajuće kuće neće da plate štetu i izbegavaju svoje obaveze, ali da ta priča ne stoji.

"Većina stanova nije bila osigurana od dopunskog rizika od poplave, bujice i visoke vode, to je posebna klauzula i može da se uporedi sa osiguranjem vozila, koje nije osigurano od krađe", savetuje.

Profesionalni upravnik zgrade "Beostan" za naš portal podseća da svaka zgrada mora po Zakonu o stanovanju da ima svog upravnika, pa makar on bio i iz redova stanara.

"Kiša koju smo imali napravila je zajednički problem stambenoj zajednici i ona to mora da finansira iz zajedničkog budžeta. Kada majstor izađe na teren, on proceni i daje razloge zbog kojih je nastala šteta, npr. da li je napukla fasada, ili je loša izolacija, zapušen odvod, krov, oluci, pucanje cevi i slično", poručuje i ističe da krajnju reč ima skupština stanara koja daje saglasnost za finansiranje i sanaciju štete.