Tači se brani alibijem da nije bio na Kosmetu od jeseni 1998. do proleća 1999.

Bivši vođa tzv. Oslobodiačke vojske Kosova (OVK) Hašim Tači pozvao se danas, preko advokata, na alibi u odbrani od optužbi za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu.

Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK, optuženi su još Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

Svi su u vreme zločina bili članovi Glavnog štaba tzv. OVK, a potom, od marta 1999. i čelnici "privremene vlade Kosova".

Unakrsno ispitujući svedoka Bisljima Zirapija, Tačijev advokat Luka Mišetić sugerisao je da Tači nije bio na Kosmetu od novembra 1998. do marta 1999, kada je, po optužnici OVK počinila većinu zločina.

Zirapi, tadašnji načelnik GŠ OVK, odgovorio je da Tačija u to vreme nije video na KiM.

Svedok je potvrdio i da je Tači, kao politički lider tzv. OVK, tada u inostranstvu pregovarao sa stranim diplomatama. Zirapi je kao tačno prihvatio i da se Tači u tom periodu nije mešao u vojna pitanja na Kosmetu.

Tači, po Zirapiju, u to vreme nije odgovarao njemu, kao načelniku GŠ tzv. OVK, već direktno komandantu tog štaba Azemu Sulji, koji je bio u Albaniji.

"Tači nije naređivao vama, ni vi Tačiju", sugerisao je branilac Mišetić.

"Upravo tako", odgovorio je svedok.

Zirapi je potvrdio i da su se regionalni komandanti tzv. OVK, s proleća 1999., protivili sporazumu iz Rambujea u strahu da će izgubiti moć zbog odredbe o raspuštanju tzv. OVK.

Na zasedanju GŠ tzv. OVK u martu 1999, Tači je, po svedoku, te zapovednike privoleo da sporazum prihvate, pošto im je preneo obećanje američkog državnog sekretara Madlen Olbrajt da će NATO bombardovati Srbiju "ako Albanci prihvate, a Srbi odbiju sporazum".

Tači je tada rekao i da će referendum o nezavisnosti tzv. Kosova biti održan za tri godine, a da će tzv. OVK biti pretvorena u "nacionalnu gardu".

Zirap će u ponedeljak, 8. jula, nastaviti da odgovara na pitanja Tačijeve odbrane.

U međuvremenu, sudije će do kraja današnjeg zasedanja saslušati zaštićenog svedoka optužbe WO4445.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora tzv. OVK na KiM i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosmetom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala "protivnicima".

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri tzv. OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na tzv. Kosovu u novembru 2020.