Srbija i Balkan
Žustra polemika u Crnoj Gori: Kome smeta rezolucija o Jasenovcu
Lider Demokratske narodne partije Milan Knežević je istakao da je Crna Gora usvajanjem rezolucije jedina na svetu pokrenula institucionalnu temu Holokausta nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu i da su se stvorili uslovi da nastupi "period unutrašnje političke stabilnosti"
O rezoluciji o Jasenovcu su proteklih dana žustro raspravljali, komentarisali, sporili se i podržavali skoro svi politički lideri u Crnoj Gori - predsednici države, skupštine i vlade Jakov Milatović, Andrija Mandić i Milojko Spajić. Reči kritike nisu štedeli ni njihovi politički oponenti.
"Pokret Evropa sad je spreman da se suoči sa prošlošću. Mi se principijelno odnosimo prema rezolucijama ii usvajaćemo sve rezolucije koje se odnose na žrtve, a ne na narod. Rezolucija o Jasenovcu odaje pijetet žrtvama i nije uperena ni protiv jednog naroda", poručila je Jelena Nenadović, poslanica PES-a.
Opozicija, demokratska partija socijalista, Socijaldemokratska stranka, Bošnjačka stranka, Građanski pokret URA i Hrvatska građanska inicijativa danima u javnim istupima svojih predstavnika u parlamentu i brojnim konferencijama za novinare osporavaju čak i pravo Crne Gore da usvoji takav dokument.
Ova politička grupacija ne zaboravlja da blede dokaze protiv rezolucije o Jasenovcu "začini" i imenom predsednika Srbije Alekandra Vučića.
Optužuju ga da sve što se pokrene od strane srpskih stranaka i nevladinih organizacija dolazi od njega, pa je i rezolucija, tvrde, njegovo štivo koje je samo prosleđeno crnogorskoj parlamentarnoj većini na usvajanje.
Mandić: Rezolucija je moja ideja
Vučić je javno demantovao takve tvrdnje i pozvao Milatovića i Spajića da javno kažu da li ih je zvao ili se s njima dogovorio oko pokretanja i usvajanja rezolucije o Jasenovcu. Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić za "Politiku" kaže da predsednik Srbije govori istinu i da ga Milan Knežević i on nisu konsultovali u vezi sa usvajanjem rezolucije o Jasenovcu.
"Nikoga nije zvao, niti smo mi zvali njega da se konsultujemo šta ćemo usvajati u Skupštini Crne Gore. Izvorno je ideja potekla od mene. U okviru koalicije "Za budućnost Crne Gore" kolega Knežević i ja smo u razgovoru s predsednikom najjače parlamentarne stranke Spajićem i stranke demokrata tražili i dobili podršku i izglasali to u skupštini", kategoričan je Mandić i dodaje da je to stvar Crne Gore.
Mandić izražava žaljenje što je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel otkazao posetu Crnoj Gori, ali iz izjave Mišela, kaže, razumeo je da Crna Gora treba da nastavi putem evropskih integracija, "da smo lideri u regionu i da treba da budemo u potpunosti posvećeni tome".
Marković: Rezolucija će ugroziti CG na putu EU
Nekadašnji potpredsednik Demokratske partije socijalista i predsednik vlade Crne Gore Duško Marković, koji je nedavno osnovao Stranku evropskog progresa, ocenio je da je "politički pristup oko predlaganja, a potom i usvajanja rezolucije o Jasenovcu parlamentarne većine, naneo ogromnu štetu Crnoj Gori".
"Mislim da usvajanje rezolucije o Jasenovcu nije izvorna odluka Crne Gore, već je proistekla iz regionalnog, šireg interesa koji je proistekao iz odluke o usvajanju rezolucije o Srebrenici. Postupak crnogorske vlasti je neobjašnjiv, težak politički i demokratski promašaj. To će Crnu Goru ugroziti na EU putu i to je činjenica", rekao je Marković.
Knežević: Rezolucija je istorijski čin
Njegovo mišljenje ne deli lider Demokratske narodne partije Milan Knežević, koji je uveren da su se nakon izglasavanja rezolucije o Jasenovcu, Dahauu i Mauthauzenu, stvorili uslovi da "uđemo u period unutrašnje političke stabilnosti".
"Izglasavanje Rezolucije o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen predstavlja istorijski čin kojim se Crna Gora svrstala u predvodnike država koje se bore protiv revizije istorije i relativizacije nacističkih i ustaških zločina", rekao je Knežević.
On je istakao da je Crna Gora jedina na svetu pokrenula institucionalnu temu Holokausta nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu.
Podsetimo, Milatović je za danas zakazao sastanak s liderima svih parlamentarnih političkih stranaka nakon posete Briselu na poziv predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela.
Milatović je u pozivnom pismu naveo da je navodno povodom okupljanja lidera stranaka da im se zahvali na "dosadašnjem zalaganju kako bi Crna Gora dobila pozitivan IBAR".
Dobri poznavaoci političkih manira Milatovića veruju da je pravi povod ipak njegovo neslaganje s usvojenom rezolucijom kroz političku dioptriju zvaničnog Brisela.
