Bratunačko groblje, na brežuljku iznad gradića sa koga se vidi krst crkve i minaret džamije u centru grada i dalje sve do Drine – Zalazja i brda u Srbiji, slika je i ogledalo srpskih stradanja u srednjem Podrinju i Bosni i Hercegovini u poslednjem ratu.
Leže ovde jedne pored drugih i žrtve Kravice, Sekalana, Bjelovca, Zalazja – i Srbi pobijeni u logorima u Srebrenici – oni kojima su nađene kosti. I Srbi iz Sarajeva – oni čije su kosti ovde prenete kad su se Srbi posle Dejtona selili iz glavnog grada BiH, pa ni grobove nisu ostavljali – oni koji su ovde umirali živeći teški i gorki izbeglički život, daleko od svojih domova.
Na Bratunačkom groblju savile se danas majke, braća i sestre, sinovi i ćerke oko belih krstova – svako da zapali sveću i oplače svoje – svoju tugu i svoju bol, svoju muku.
Tužni su i teški ovi dani s početka jula u Bratuncu, uz Drinu i niz Drinu. Nakupe se jedna za drugom godišnjice, sve jedna krvavija od druge, uvuče se tuga u narod, pokrenu se sećanja na pobijenu dečicu – na zlo koje je ovde carovalo – ima tome već više od tri decenije.
Na groblju u Bratuncu bio je danas čas istorije. I za dečicu iz osnovne škole i za one starije koji su možda pozaboravljali. Čas istorije i iz Prvog i iz Drugog, iz poslednjeg rata, na neke zaboravljene lekcije – podsetnik na ono šta je bilo i šta će biti.
Patrijarh srpski gospodin Porfirije služio je danas u crkvi u Bratuncu svetu arhijerejsku liturgiju, porta crkve bila je puna kao nikad. Igla nije imala gde da padne. Posle je litija prošla gradskim ulicama sve do groblja na brežuljku iznad grada.
Na groblju, dečica iz osnovne škole donela su slike svojih pobijenih vršnjaka iz poslednjeg rata – malih Dimitrijevića iz Skelana, malog Vladimira, tek su mu četiri i po godine bile kad je ubijen. Radisav Dimitrijević, kad je iz snajpera ubijen na mostu kraj Drine, imao je 12 godina, a Aleksandar pet. Radisav bi danas imao 44, bio bi odrastao čovek, imao decu, porodicu, a Aleksandar 37... Imali bi, da zlo januara 1993. godine nije držalo snajper u ruci u brdu iznad Skelana.
"Nevino postradali Srbi iz srednjeg Podrinja i Birča istinski su mučenici koji su stradali od ruku zločinaca, zato što su pravoslavni Srbi", rekao je danas na bratunačkom groblju patrijarh Porfirije.
Poručio je, a u Bratuncu mora da se kaže i ono što se inače podrazumeva, da "za bol i suze majki Bratunca i okolnih mesta u srednjem Podrinju i Birču ne treba pisana potvrda".
"Suze neprestano teku i peku, i bez kamera i medijskih mašinerija koje konstruišu stvarnost onako kako odgovora interesima onih koji su im zadali zadatak. Suze su više nego stvarne i moćnije od svake laži i za to nam nisu potrebna nikakva glasanja i potvrde", rekao je patrijarh.
Njegova svetost ponovo je, kao i prošle godine, da se ne zaboravi, rekao da "niko nema ekskluzivno pravo na bol i da bol ne boli više ili manje u zavisnosti od toga kako se neko zove".
"Nije nam palo na pamet da umanjujemo žrtve drugih naroda i kao pravoslavni hrišćani klanjamo se pred svakom žrtvom", rekao je patrijarh, dodajući da Srbima u Bratuncu, kraj Drine, "nisu potrebne nikakav i ničija glasanja i potvrde istina o stradanju nevinih žrtava".
I premijer Srbije Miloš Vučević, koji je sa ministrima u Vladi, Nikolom Selakovićem i Nenadom Popovićem, prisustvovao svetoj liturgiji, govorio je danas u Bratuncu o istoriji.
Podsetio je na razmere stradanja Srba u Podrinju od 1992. do 1995. godine, govorio o tome "da stradanje Srba u Prvom i Drugom svetskom ratu na ovom prostoru potvrđuje da je reč o kontinuiranoj genocidnoj politici sa jasnim ciljem uništavanja srpskog naroda na ovim prostorima".
"Kao da je neko hteo da kazni Srbe što su se usudili da se nastane sa obe strane Drine. Opsednutost srpskim faktorom pokušavali da 'izleče' istrebljenjem čitavog naroda", rekao je premijer Srbije danas u Bratuncu.
Pred hiljadama Srba iz Podrinja, s obe strane Drine, govoreći na centralnoj manifestaciji obeležavanja godišnjice srpskih stradanja i pomenu za 3.267 srpskih žrtava, premijer Vučević podsetio je i na masakr srpskih civila na Božić i Kravici.
"Ubijali su civile posle liturgije, kome je mogao biti kriv Vladimir Gajić star samo četiri godine ili Novica star 14 godina", rekao je Vučević, ukazujući da su "zone pod zaštitom UN korišćene kao vojne baze i poligoni za teror nad Srbima u ovom regionu, a da su Bratunac, Srebrenica, Milić, Šekovići, Kravice gorka opomena iz prošlosti i sinonim za ubijanje srpskih civila".
Premijer je podsetio i da da su vlade Srbije i Srpske usvojile Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda.
"To je veliko delo predsednika Aleksandra Vučića, uz podršku rukovodstva Republike Srpske, sa predsednikom Miloradom Dodikom, da se okupljamo, a pre svega pamtimo, da glasno izgovorimo i da se sećamo naših nevinih žrtava, da sve nevine žrtve poštujemo i to je početak naše duhovne obnove", rekao je Vučević.
Predsednik Skupštine Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Branimir Kojić podsetio je danas u Bratuncu da su Srbi oko Drine u poslednjem ratu "ubijani od potomaka onih koji su u Drugom svetskom ratu ubijali naše pretke, a to je zloglasna 'Crna legija', samo što su sada Naser Orić, Zulfo Tursunović i njihovi jurišnici preuzeli ulogu Francetića i Kurelca".
Podsetio je i da je 20 srpskih porodica u ovom kraju izgubilo troje ili više članova, da je ubijeno 72 srpske dece, a više od njih 800 ostalo je bez jednog ili oba roditelja.
"Po tri brata Lazarević i Delić iz Vlasenice, dva sina i otac Rankić iz Brežana, tri Brata Simić iz Poloma, otac, majka, i dva brata Marinković iz Podravanja, otac, majka i sin porodice Vučetić iz Bjelovca, dvije kćeri i otac Matića iz Bjelovca, majka i dva sina Mlađenovića iz Ježeštice, troje Jovanovića, troje Lukića, Filipovići iz sela Loznica, četvorica Petrovića sa Obadi, troje Erića iz Kravice, troje Gvozdenovića iz Zagona, četvoro Simića iz Sikirića, četvoro Ristića iz Kušići, Mišići iz Vlasenice", naveo je Kojić.
On je dodao da se ne može i ne sme "verovati zapadnim ambasadama, jer ne žele dobro srpskom narodu, a to su pokazali i danas svojim nedolaskom u Bratunac".
"Nemoguće graditi suživot u BiH na tipu pomirenja u kome je bol 'belih' bošnjačkih marama veći od 'crnih' – srpskih", rekao je danas u Bratuncu predsednik RS Milorad Dodik.
"I ovim okupljanjem u Bratuncu šaljemo poruku međunarodnim faktorima – možete nam nuditi evropske i druge puteve, ali nećemo zaboraviti da su nas ovde ubijali. To nećemo, iako stalno pričate o pomirenju. Na čemu da se pomirimo – na nepravdi? Zar vam nije dosta nakon što ste osudili čitavo tadašnje vojno i političko rukovodstvo Srpske? Koga još hoćete? Rekli smo bio je zločin nad muslimanima Srebrenice, ali zašto je teško vama reći da je bio težak zločin i nad Srbima u Podrinju? Kad ćemo to čuti?", upitao je Dodik.
Predsednik RS dodao je da srpski narod mora uvek biti svestan da su zločine nad njime u proteklim vremenima uvek činili isti i njihove komšije, iako su im Srbi na bezazlen način bezbroj puta davali slobodu.
"A oni su uporno nasrtali na nas, naše kuće, porodice, pa i starce i decu. Sve njih su ubijali, pogotovo kada su važni srpski praznici, kada smo se molili ne samo za nas već i za njih i mir na ovim prostorima", rekao je Dodik.
Za njega, stari je projekat razdvajanja Srba u Srbiji i na ovim prostorima, i to na Drini, što su želele mnoge imperije.
"To je bila smislena politika udaljavanja Srba od matice, kao što su i kvalifikacije da smo mi tobože neki bosanski Srbi, iako smo Srbi. I zato je Svesrpski sabor, održan u Beogradu, prekretnica u suzbijanju svega toga. Na tome treba da zahvalimo predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću kome treba verovati kada govori o miru. Jer to je za nas jedina opcija u ovom vremenu, iako ne znači da se nećemo braniti ako to bude potrebno", rekao je Dodik, ponavljajući da "Srbi neće prihvatiti mantru da usvajanje rezolucije o Srebrenici u organima UN nije upereno protiv Srba, jer je to upravo tako".