Gujon: Verujem da će Srbi na KiM jednog dana živeti slobodno

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon zabranu ulaska na tzv. Kosovo, koja mu je izrečena pre šest godina, posmatra u kontekstu širenja terora i straha među Srbima što vrhunac dostiže, kako kaže, za vreme aktuelne vlasti Aljbina Kurtija.

Gujon podseća da mu je pre šest godina zabranjen ulazak na KiM, kao i da je tada uhapšen, pretresan i izložen pretnjama kosovske policije.

"Sve to je ostavilo dubok trag na mojoj porodici. Najvažnije je da naša humanitarna organizacija nastavlja s radom, pružajući podršku Srbima na Kosovu i Metohiji uprkos izazovima s kojima smo se suočili. Zabranu ulaska u južnu srpsku pokrajinu posmatram takođe u kontekstu širenja terora i straha među srpskim življem, što vrhunac dostiže za vreme trenutne vlasti Aljbina Kurtija", kaže Gujon za "Kurir".

Kako dodaje, zabrana ulaska na prostor Kosova, a samim tim i pokušaj sprečavanja humanitarnog rada, mali je deo jasne namere da se sprovede etničko čišćenje Srba pomoću modela koji se naziva "tiha oluja".

"Smatram da ničija nije gorela do zore, tako da verujem da će se situacija promeniti i da će Srbi na KiM jednog dana živeti slobodno, a da ću ja imati slobodu da ih posetim. Radujem se tom danu", poručuje.

Govooreći o Kancelariji Vlade Srbije za javnu i kulturnu diplomatiju za čijeg je direktora imenovan krajem maja, Gujon navodi da im je cilj da poboljšaju imidž Srbije u svetu.

Misija im je, kako kaže, da kreiraju jasne poruke namenjene međunarodnoj javnosti, ističući ne samo bogatu kulturnu baštinu, istoriju ili umetnost već i ekonomske prioritete i težnje Srbije ka stabilnosti i miru.

"U aktivnoj saradnji sa stranim medijima obezbedićemo tačne informacije i aktivno ćemo se suprotstavljati svim netačnim predstavama i stereotipima koji postoje", kaže.

Govoreći o nedavno održanim izborima za Evropski parlament, Gujon kaže da rezultati definitivno daju šansu da se proširi mreža evroparlamentaraca koji su spremni da čuju i argumente Srbije u vezi sa očuvanjem srpskih vitalnih nacionalnih interesa i da ih uvaže kao relevantne u svojim političkim stavovima.

"Ovu šansu ćemo iskoristiti ako svi budemo zajedno i naporno radili, i svakako da će i to biti jedan od zadataka kancelarije na čijem sam čelu, a upravo afirmativnim predstavljanjem Srbije u svetu. Pitanje članstva Srbije u EU ostaje naš strateški cilj, kom smo maksimalno posvećeni, iako to dodatno komplikuje teška geopolitička situacija. Na tom putu, koji donosi mnogo benefita, Vlada Srbije vodi računa o očuvanju srpske kulture i tradicionalnih vrednosti", kazao je.

Gujon smatra da su izbori za Evropski parlament doneli najviše razočaranja pronatovskoj opoziciji u Srbiji jer su, kako dodaje, neki njihovi favoriti ostali bez mandata.

Tu, kako kaže, mislim na prvoborce protiv interesa Srbije poput Viole fon Kramon i Klemena Grošelja, ujedno i najstrastvenije zagovornike nezavisnosti Kosova.

"Jasno je da do radikalne promene mišljenja o pitanju Kosova i Metohije u EU neće doći i mi tu situaciju moramo da posmatramo racionalno. Dokaz da borba jeste teška, ali ne i nemoguća pokazuje primer članstva Kosova u Savetu Evrope, što se i pored svih pritisaka nije dogodilo", kazao je.

Dodaje da do tog članstva nije došlo zbog odličnih odnosa predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Francuske Emanuela Makrona.

Navodi i da ko god da pobedi na predstojećim izborima u Francuskoj, biće predstavnik francuske države sa kojima će Srbija nastaviti da vodi razgovore i po pitanju Kosmeta.

Komentarišući Srbe koji su u različitim zemljama ušli u Evropski parlament, Gujon je kazao da su oni lojalni građani zemalja u kojima žive, ali i most sa Srbijom.

"Pored Aleksandra Nikolića, zamalo da u parlament uđe i Konstantin Dobrilović iz FPO u Austriji i Andrea Kotarac iz stranke Marin le Pen. Imamo sve više i više Srba iz naše dijaspore koji su aktivni u evropskoj politici. David Bilbija iz SPO iz Austrije je, na primer, kandidat za poslanika u Austriji krajem septembra. Supruga Aleksandra Nikolića je takođe u drugom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj, kao i Andrea Kotarac. Ranije smo imali jednog poslanika srpskog porekla u francuskom parlamentu iz Makronove stranke, Živka Paka. Sve te ljude sam upoznao. Oni su lojalni građani zemalja u kojima žive, ali su ujedno i most sa Srbijom jer, pored razumevanja francuskog i nemačkog jezika i njihove kulture, razumeju i srpski jezik i kulturu, a to je velika prednost. Bez obzira na to kojim strankama pripadali, oni su resurs za Srbiju", kazao je Gujon.