Već 25 godina, razrušena zgrada Generalštaba dominira nad prometnom raskrsnicom u centru Beograda, gde je namerno ostavljena kao simbol NATO bombi koje su padale na srpsku prestonicu 1999. godine.
Međutim, na tom mestu će uskoro biti izgrađen glamurozni hotel i kompleks stanova, a glavni investitor dolazi ni manje ni više nego iz Amerike, piše "Fajnenšel tajms".
Reč je o Džaredu Kušneru, Trampovom zetu i direktoru investicionog fonda "Afiniti partners", i Ričardu Grenelu, bliskom saradniku nekadašnjeg predsednika SAD koji je pomogao da se postigne sporazum.
Dogovor o Generalštabu studija slučaja o tome kako mala nesvrstana država može da se pripremi za Trampov mogući povratak u Belu kuću, kažu analitičari. To takođe odražava pojačani fokus Zapada na Srbiju u trenutku kada je odvajanje od njene "istorijske srodne duše", Rusije, postalo prioritet, piše britanski list.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je dogovor čisto poslovnog karaktera, kao i da je "veoma ponosan na njega".
"To će dovesti više investitora i više ljudi u Beograd. Onda ćemo imati Tramp hotel, hotel Ric-Karlton. Imaćemo sve vrlo brzo. Ljudi koji su pregovarali u ime Amerikanaca bili su veoma profesionalni, njihovi zahtevi nisu bili laki", izjavio je predsednik Srbije za FT.
Međutim, britanski list navodi da je dovođenje američkih investitora u Srbiju predstavlja nastavak Grenelovog zadatka iz perioda provedenog u Trampovoj administraciji, kada je on kroz ekonomsku saradnju pokušao da "privuče Srbiju u američku interesnu zonu i udalji je od Rusije".
"Verujem da smo preduzeli značajne korake u udaljavanju Srbije od uticaja Rusije i Kine i njenom približavanju SAD", kaže Grenel za FT. "Takođe prepoznajem da je potrebno uraditi još toga i posvećen sam tome."
Grenel i Kušner odbacuju navode da bi njihova investicija u Generalštab mogla predstavljati sukob interesa ako Tramp pobedi na američkim predsedničkim izborima. Kušner je rekao da u slučaju drugog Trampovog mandata neće imati ulogu u njegovoj administraciji.
FT piše kako predsednik Srbije pokušava da balansira između vodećih svetskih sila, kao i da on u isto vreme jača odnose i sa Trapovima ljudima, ali i sa administracijom predsednika Bajdena.
Britanski list navodi da Vučić gaji bliske odnose sa Kinom, ali da pokušava da održi veze i sa Rusijom, "doduše kroz posrednike, dok ruskog predsednika Vladimira Putina drži na distanci".
Srpski predsednik je razvio dobre odnose i sa svojim francuskim kolegom Emanuelom Makronom, dok sa Evropskom unijom radi na razvoju potencijalno najvećeg rudnika litijuma u Evropi, piše "Fajnenšel tajms".
Na pitanje da li veruje u EU, Vučić za FT kaže da "nije neko ko bi je branio ili napadao", dodajući da "oni koji napadaju EU nisu racionalni, ali da je isti slučaj i sa onima koji histerično govore o tzv. evropskim vrednostima".
Vučić kaže i da u EU postoji "previše grupnog razmišljanja, pre svega o Ukrajini", kao i da "niko ne želi da čuje drugačije mišljenje".
Međutim, on dodaje da kada mu je (neimenovani) lider nove članice BRIKS-a predložio da bi i Srbija trebalo da se priključi tom bloku, on je tu ponudu odbio: "Rekao sam mu da je naš put Evropska unija."
FT piše da zapadne diplomate i analitičari veruju da se on polako okreće ka Zapadu. Taj list ga opisuje i kao "kameleona", koji je više puta promenio svoje "političke boje".
Dok ga protivnici opisuju kao "srpskog Orbana", Vučić je izgradio prijateljstvo sa Aleksom Sorošem, investitorom i filantropom koji je nasledio Fondaciju za otvoreno društvo od svog oca Džordža.
"Fajnenšel tajms" navodi Vučić vidi Ekspo 2027 kao svoj najvažniji projekat, za koji se nada da će izvesti Srbiju na novi ekonomski put.
Vučić odbacuje navode svojih kritičara da je "dvoličan" i kaže da svi moraju da nauče da se menjaju. "Morate da učite svaki dan", kaže on. "Samo magarci ne menjaju mišljenje."