Srbija i Balkan
Donosi li sredina jula superćelijsku oluju Srbiji? "Toplija planeta nosi više ekstremnih događaja"
RT Balkan istraživao je da li će našu zemlju u julu ponovo pogoditi superćelijske oluje, identične onim od prošle godine. Šta su preduslovi za njihov nastanak, kao i kakvi nas još vremenski ekstremi očekuju
Sve češće na društvenim mrežama možemo da vidimo fotografije i video-snimke kako se iznad njiva formiraju pijavice, dok crni oblaci izgledaju kao da će usisati čitav grad – iščupati drvo, saobraćajni znak ili deo krova.
RT Balkan istraživao je da li će Srbiju u julu ponovo pogoditi superćelijske oluje, identične onim od prošle godine. Šta su preduslovi za njihov nastanak, kao i kakvi nas još vremenski ekstremi očekuju.
Meterolog Ivan Ristić za naš portal kaže da sve nepogode nastaju na severu Jadrana, pa se potom od Slovenije i Slavonije spuštaju ka našoj teritoriji.
"Nedavno smo u Grčkoj imali toplotni talas sa izrazitom sparinom i vlažnim vazduhom, što je prvi preduslov za nastanak superćelijske oluje. Posle toga je došlo do blagog zahlađenja sa grmljavinom, a takvi uslovi su pogodni za javljanje morskih pijavica, koje se ponašaju kao vodene pumpe koje usisavaju vodenu paru i vlagu blizu površine mora i odnose je u atmosferu u oblake. Tako se povećava kapacitet oblaka da generiše superćelijsku oluju", objašnjava Ristić.
Dodaje da je za početak sezone tajfuna potrebno da temperatura Atlantika bude minimum 27 stepeni, a da po sličnom mehanizmu nastaju i superćelijske oluje.
"U pitanju je veliki rotacioni sistem koji zauzima područje od 50 km sa naletima vetra od 200 km na sat", navodi naš sagovornik.
Klimatolog i prof. Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević za RT Balkan objašnjava da za razliku od Atlantika i Pacifika, gde pri temperaturi okeana od 27 stepeni nastaju tropski cikloni, od kojih su najrazorniji uragani i tajfuni, na Jadranu situacija je drugačija.
"To je drugi fenomen i druge su razmere. U poređenju sa okeanima, Jadransko more je barica, pa ne možemo da poredimo. Ujedno, superćelijske oluje koje nastaju u našem regionu, mogu da se formiraju i severnije, ne moraju da nastanu iznad Jadranskog mora. Da biste znali da li je u pitanju superćelijska oluja, morate da gledate radarsko osmatranje vetra u oblaku, koje ima samo RHMZ. Da biste kao osmatrač videli da li je ili nije superćelija, morate da imate iskustva da vidite specifičnu vrstu rotacije u oblaku. Vi na radaru vidite da nastaje olujni oblak, ako vidite i to spiralno kretanje, vrtložnu komponentu, znači da se pretvorio u superćelijsku oluju. Dok ne nastane, ne možete da znate, bez obzira na temperaturu Jadrana", kaže prof. Đurđević.
Još jedan faktor za nastanak ovog razorne nepogode je, kako kaže, da imate smicanje vetra sa visinom – odnosno kako se podiže kroz atmosferu, vetar menja pravca i intenzitet, ako je to smicanje vetra povoljno, pojedine oluje koje nastanu u tom polju mogu da prerastu u superćelijsku oluju.
Klimatolog za RT Balkan ističe da na našem području svi ekstremi koje smo imali u prošlosti, toplotni talasi, udari vetra, suše, ekstremne padavine, poplave... svi oni su se intenzivirali i postali češći.
"Sve pojave su promenile dinamiku, učestalost i intenzitet i zato se sve češće suočavamo sa nepogodama koje nam prave problem. Sve je promenjeno, ali je nepobitna i neupitna činjenica da toplija planeta nosi više ekstremnih događaja, samo je pitanje koliko ćemo nepovoljnih promena videti u budućnosti", priča prof. Đurđević.
Da li će postati veliko opterećenje ili ćemo se zaustaviti u okvirima da imamo prostora da se prilagodimo i postanemo otporniji na klimatske promene, zavisi od poštovanja Pariskog sporazuma koji sve države sveta obavezuje da se u narednih 30 godina globalno zagrevanje stopira na 2 stepena, pa ćemo nekako naučiti da živimo s tim, kaže sagovornik RT Balkana.
"Da bi se to desilo moramo da prestanemo da emitujemo gasove sa efektom staklene bašte, pre svega ugljen dioksid, a to znači da niko više u Srbiji ne bi trebalo da koristi ugalj, naftu ili gas da bi proizvodio energiju ili koristio prevozno sredstvo koje koristi te energente. Potrebno je da se kompletno društvo izmeni, da se okrenemo obnovljivim izvorima – suncu, rekama i vetru. Samo je pitanje da li hoćemo ili nećemo. U slučaju da pređemo kritičnu tačku, ulazimo u zonu u kojoj je prilagođavanje mnogo komplikovanije organizaciono i finansijski, upozorava on.
Profesor skreće pažnju i na to da će naš geografski položaj trpeti najekstremnije promene.
"Klimatske promene će u proseku biti izraženije, brže i ozbiljnije u regionu jugoistočne Evrope i Mediterana od prosečne globalne slike. Međutim, svi će dobiti svoju porciju, pa ćemo videti kako će se nositi sa njom", zaključuje klimatolog.
Prema prvim izgledima dugoročnih prognoza vremena, od 13. do 20. jula posle izrazito visokih temperatura od skoro 40 stepeni, ponovo se očekuje nestabilan period i manji pad temperatura. Takođe, slične prilike imaćemo u početkom avgusta, a da li će iz njih nastati razorne oluje, ostaje da vidimo.
