U novoj epizodi emisije „Relativizacija“ Ljiljana Smajlović razgovarala je sa sudijom Draganom Boljević, članicom Ustavnog suda, sudijom od 1988. godine, koja je u svojoj blistavoj karijeri između ostalog bila i generalni sekretar MEDELA (Evropsko udruženje sudija i tužilaca), a u Srbiji se posebno istakla u borbi protiv reforme pravosuđa u vreme Borisa Tadića, kada je bez posla ostalo 220 tužilaca i 837 sudija i to bez procedure, rešenja, bez ičega. Ona je tada "smaknuta" i kao predsednica Društva sudija Srbije i sudija
"Kao što niko od onih što su prouzrokovali veliku finansijsku krizu 2008. nije odgovarao, tako je bilo i u ovom slučaju. Pogaženo je najmanje nekoliko desetina prava u toku ove reforme. Reizbor sudija koji je sproveden zakonom iz 2009. bio je neka vrsta seče sudija u srpskom sudstvu", kaže Boljevićeva.
Iako se slično dešavalo u ekssocijalističkim državama, gde je sprovedena neka vrsta lustracije, kaže da je srpski slučaj neuporediv jer su u tim zemljama bile jake tajne službe. Na primer, Zapadna Nemačka je sprovela lustraciju istočnonemačkih sudija koje su sarađivale sa Štazijem, ali je to rađeno po zakonu i u dugom vremenskom periodu. Uz to su sudije imale pravo na sudski proces, tako da je lustrirano oko trećine sudija – i to oni koji su bili tajni rukovodioci u Štaziju ili počinili krupne povrede prava.
Sada, s distance, pošto je srušena naopaka reforma, kaže da su sudije i tužioci bili moćniji pre 30-40 godina nego sada.
"Iako je tada sva vlast izvirala iz jednopartijskog sistema i mi nismo imali garancije formalne nezavisnosti, sudstvo je bilo jedno od tri najcenjenije profesije (uz lekare i vojsku). Dakle, u vreme SFRJ bilo smo mnogo moćniji i nezavisniji, čak smo imali mandat na osam godina, pa su nas reizabirali, a stalno smo bili pod proverom. Sistem je bio dobro uhodan, zakoni su bili potpuno usklađeni, selekcija je bila pozitivna i svaki stručnjak je ulazio u dobro uhodan sistem", pojašnjava gošća "Relativizacije".
Dodaje da prvi problemi nastaju s višestranačjem, jer se gledalo ko će od partija koliko sudija birati, što naravno ne znači da su ljudi koji su izabrani krajem 1990-ih i početkom 2000-ih bili politički poslušnici već je stvar bila u tome ko se kome više sviđao.
U srpskom sudstvu se zapatio robovski rad
O današnjoj situaciji u pravosuđu kaže da sudije formalno gledano imaju vrlo dobre uslove, ali da su nesigurni, a samim tim podložni uticajima.
"Opekli smo se tim da preko noći neko može biti razrešen iako ima zagarantovani stalnu funkciju, a uz to smo materijalno nesigurni. Sudija može da se bavi samo sudijskim poslom i mora da vodi računa o dostojanstvu funkcije. Mi ne možemo baš ništa drugo da radimo i živimo samo od svoje plate, što nije tako lako, posebno u velikim gradovima", kaže Boljevićeva.
Prema njenim rečima, veliki problem je i to što se u sudstvu zapatio robovski rad–tu misli na rad pripravnika i pomoćnika koji je mahom volonterski. Čak i pomoćnici, koji su morali da polože vrlo složen pravosudni ispit, mesecima rade besplatno, teret su svojim roditeljima a u godinama su kad treba da osnuju svoje porodice i kupe stan.
Kako kaže, ova praska traje više od 15 godina i situacija je sve gora i gora. Ljudi zato ne žele u pravosuđe veću advokate, banke, "Blekrok", "Dilojt" i sl.
"Zato kada govorimo o materijalnom položaju sudija, nije samo stvar da se povećaju plate već da se sudstvo učini atraktivnim. Ako to ne učinimo, za nekoliko godina nećemo imati koga da izaberemo za sudije, a kamoli da pravimo pozitivnu selekciju. Sudstvo nam je matoro, više od 60 odsto za 6-7 godina odlazi u penziju. Nema ko da zameni te ljude", upozorava sagovornica Ljiljane Smajlović.
O korupciji u sudstvu kaže da prema istraživanju koje je nedavno uradilo Društvo sudija, skoro 80 odsto anketiranih misli da u pravosuđu vlada korupcija, iako 70 posto ljudi nikada nije imao kontakta sa sudom.
Manje od tri odsto ljudi je lično učestvovalo u nekoj vrsti korupcije
"Istraživanje je pokazalo i da građani koji su uspeli u postupku lošije misle o sudstvu od građana koji nisu uspeli, što nam je enigma. Oko sedam odsto je reklo da je učestvovalo u korupciji preko posrednika, najčešće preko advokata. To nas nije zabrinulo jer advokati često kažu u prazno da treba da se dogovore sa sudijom. Međutim, zabrinulo nas je to što je nešto manje od tri odsto ljudi reklo da je lično učestvovalo u nekoj vrsti korupcije, dakle to nije samo davanje novca već nega vrsta trgovina uticajem i sl.", ističe sudija Dragana Boljević.
Upitana koji su najveći problemi u sudstvu, kaže da je s jedne strane nesigurnost koja dolazi iz iskustva 2009. i iz materijalnog i radnog položaja u sudstvu, a s druge to što je vrlo mnogo nadležnosti dato u ruke sudijama, odnosno sudskim telima, posebno Visokom savetu sudstva, koji ne mogu da odgovore svim tim zahtevnim stvarima koje su im poverene da rade.
"Ne postoji škola za upravljanje sudskim sistemom. I kada si u jednom sistemu koji je disfunkcionalan kao naše sudstvo, moraš da budeš Tesla da bi dobro upravljao tim sistemom", dodaje Boljevićeva.
Zato, iz osećanja nesigurnosti, a iz neznanja može da proistekne potreba pojedinih sudija da se ne konfrontiraju ni sa kim, odnosno da ne donesu odluku koja bi im ugrozila karijeru.
"Ne mogu to da negiram, ali ljudi misle da toga ima u većoj meri, dok se pozitivni primeri ne osvetljavaju, npr. kada se presudi suprotno interesima onih koji su na vlasti, a takvih slučajeva ima mnogo. Niko to ne istakne kao primer nezavisnog sudije koji je radio po svojoj savesti i zakonu. Dosta nesporazuma između sudija i javnosti proizlazi iz nerazumevanja sudstva", zaključuje gošća "Relativizacije".