"Kosovo" ne bi trebalo da preduzima nikakve akcije koje nisu koordinisane sa Sjedinjenim Američkim Državama, poručuje predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani u intervjuu za "Glas Amerike".
"Uverena sam da akcije koje iznenađuju partnere, bez obzira na legitimnu svrhu i usklađenost sa ustavom, dugoročno ne mogu pomoći Kosovu, naprotiv, to mogu samo ako su usaglašene sa partnerima, posebno sa našim saveznicima u SAD", kaže Osmanijeva, komentarišući zahlađenje odnosa lažne države sa Amerikom i sve malobrojnije posete visokih zvaničnika Prištine Vašingtonu, nakon više jednostranih poteza Prištine i eskalacije na severu Kosmeta.
Ona ističe i da je "u određenim slučajevima" bilo razlika "u pristupu, ne u svrsi", između američkih zvaničnika i vlasti tzv. Kosova. Više puta je, kaže, naglašavala da se zbog interesa "Kosova mora gledati dugoročno a ne na "trenutne pobede" – pogotovo kada je reč o bezbednosti u južnoj srpskoj pokrajini i u regionu.
"Sve to zavisi od naših bezbednosnih partnera i njihovog doprinosa i toga što smo deo ovih alijansi vrednosti. Zato moramo da se dogovorimo, koordiniramo i o svemu unapred razgovaramo sa našim partnerima", ističe Vjosa.
"ZSO umanjuje prava Srba"
Ona je govorila i o formiranju Zajednice srpskih opština ističući da se ovim mehanizmom umanjuju prava Srba na "Kosovu".
"U stvari, sada na Kosovu postoji najnapredniji sistem manjinskih prava, sa sadašnjim Ustavom, sa zakonima Ahtisarijevog paketa i sa drugim zakonima koje smo usvojili kao rezultat dogovora u dijalogu", kaže ona, podvlačeći da ZSO smanjuje prava građana, a da jača "vlast nad njima odnosno čelnicima ZSO koje bi da kontroliše Vučić".
Što pre napreduje dijalog, Kosovo će brže ići ka EU i NATO-u?
Osmanijeva je rekla da što bude veći napredak u dijalogu sa Beogradom, "to će Kosovo pre preduzeti odlučne korake ka EU i NATO-u".
"Ali jedno moramo da razjasnimo: u svakom ugovoru, u svakom sporazumu postoje dve strane, a osnovni princip međunarodnog prava je da ako jedna strana odustane od sporazuma, onda druga strana nema obavezu da sprovede svoj deo sporazuma", kaže Osmanijeva.
Ona je ponovila da u Osnovnom sporazumu postoje obaveze za Kosovo, "od kojih su neke bile teški ustupci, ali postoje i jasne obaveze za Srbiju, koje u celini podrazumevaju faktičko priznanje Kosova, što su jasno naglasili i evropski lideri u svojoj izjavi od 26. oktobra".