Bivša kancelarka Nemačke Angela Merkel priznala je da je svrha Minskih sporazuma bila da se Ukrajini "kupi vreme" tokom kojeg će ona ojačati za nove sukobe sa Rusijom, i dodala da NATO nije bio u stanju da pruža vojnu podršku kijevskom režimu u meri u kojoj to čini danas.
Merkelova je u intervjuu za nemački list "Cajt" izjavila da bi pokretanje postupka za pristup Ukrajine u NATO alijansu 2008. godine, kada je Ukrajini i Gruziji obećana NATO perspektiva, bilo pogrešno.
"Niti su te zemlje zadovoljavale uslove za pristup, niti su posledice takve odluke bile do kraja razmotrene", izjavila je Merkelova.
Bivša nemačka kancelarka je takođe izjavila da Minskih sporazumi iz 2014. i 2015. godine nisu bili potpisani sa namerom da se postigne trajni mir.
"Minski sporazum iz 2014. godine je bio pokušaj da se Ukrajini kupi vreme", izjavila je Merkelova.
"Ona je to vreme iskoristila da ojača", ukazala je Merkelova i dodala da "Ukrajina iz 2014-2015. nije Ukrajina koju vidite danas."
Bivša nemačka kancelarka je rekla da bi ruski predsednik Vladimir Putin "lako pregazio" Ukrajinu tada.
"Takođe sumnjam da je NATO mogao da pruža toliko pomoći Ukrajini kao što to sada čini", rekla je Merkelova za period kada je Kijev pokrenuo ofanzivu protiv proruske populacije u Donjecku i Lugansku.
Sporazumi iz Minska
Drugi Minski sporazum, potpisan u februaru 2015. godine, podrazumevao je prekid vatre, ali i reformu ustava Ukrajine.
Glavne stavke reforme bile su decentralizacija moći i dodela posebnog statusa određenim delovima Donjecke i Luganske oblasti. Kijev, međutim, nikada nije ispunio to obećanje.
Severni tok 2 nije greška
Merkel navodi da izdavanje dozvole za izgradnju druge trase gasovoda Severni tok ne smatra greškom.
"Zabrana projekta tada bi osetno pogoršala odnose sa Rusijom", ocenila je bivša kancelarka.
Ona je dodala da pojačana zavisnost Nemačke od ruskog gasa nije samo rezultat zajedničkog nemačko-ruskog projekta Severni tok nego i činjenice da je iz "Norveške, Velike Britanije i Holandije dolazilo manje gasa".