Svet
Pokušaj ubistva Trampa: Duboka država se okrenula za 180 stepeni i sada cilja SAD
Bajden je praktično promovisao Trampa u državnog neprijatelja broj jedan, ali njegova satanizacija traje još od 2016. kada se prvi put pojavio kao predsednički kandidat, kaže za RT Balkan politikolog Aleksandar Pavić
Nikada se neću predati, bila je jedna od prvih poruka koju je bivši američki predsednik Donald Tramp uputio javnosti nakon što je na predizbornom skupu u Batleru, Pensilvanija na njega izvršen atentat.
Mediji su preneli da je tokom pucnjave ubijena i jedna osoba iz publike, kao i napadač kojeg je FBI identifikovao kao dvadesetogodišnjeg Tomasa Metjua Kruksa, dok su pripadnici Tajne službe evakuisali sa bine ranjenog Trampa koji je krvavog lica napustio skup.
Šta je kumovalo prvom pokušaju ubistva američkog predsednika ili predsedničkog kandidata od napada na Ronalda Regana 1981?
Mnoge zvanične i nezvanične ocene ukazuju na veliku polarizaciju u američkom društvu, a i pre ovog događaja mogle su se čuti ocene da je Amerika na ivici građanskog rata. Uz to, Tramp je već duže vreme meta medijske satanizacije, na šta je u svojoj objavi na društvenoj mreži Iks ukazao i njegov nekadašnji savetnik Ričard Grenel koji je podsetio da je pre samo nekoliko dana časopis "Nju ripablik" predstavio Trampa kao Hitlera na svojoj naslovnici pišući da on ispunjava 9 od 17 stavki koje definišu fašizam.
Oglasio se i premijer Slovačke Robert Fico, koji je i sam ranjen u atentatu u maju ove godine, a koji je naveo da su Trampovi protivnici huškali društvo sve dok neko nije uzeo oružje u ruke. Dodajući da je to prekopiran slučaj onoga što se dogodilo u Slovačkoj.
Polarizacija koja nije viđena verovatno od građanskog rata traje, ustvari, od 2016. i pojave Trampa kao predsedničkog kandidata, ukazuje za RT Balkan politikolog Aleksandar Pavić.
"Bajden je dolio ulje na vatru. On je nedavno tokom kampanje rekao da je glavna egzistencijalna pretnja Americi Donald Tramp. Praktično ga je promovisao u državnog neprijatelja broj jedan", kaže Pavić.
On kaže da se u potpunosti slaže sa ocenama da je Amerika na ivici građanskog rata i napominje da je i Holivud dao svoj doprinos filmom "Građanski rat" koji je pušten u aprilu ove godine.
"Odavno znamo da Holivud najavljuje događaje, to je sve samo nije umetnost. Neko svesno potpiruje atmosferu građanskog rata u Americi i to je ta močvara, američka duboka država. Oni izazivaju ratove širom sveta, a sada su se okrenuli za 180 stepeni i očigledno im je u interesu da izazovu unutrašnji sukob u samoj Americi", ukazuje naš sagovornik.
On podseća da su se početkom 2021. operativci Demokratske stranke otvoreno hvalili u "Tajmu" kako su radili na promeni režima u Americi.
"Mnogi od njih su učestvovali u obojenim revolucijama u drugim delovima sveta. A obojene revolucije uvek podrazumevaju i veštačku polarizaciju društva koje je na meti, a na meti je već neko vreme i samo američko društvo", napominje Pavić.
Mediji u SAD tu imaju ključnu ulogu, ističe naš sagovornik.
"Svi mejnstrim mediji su bili protiv Trampa još od 2016. pa do danas. Nema tog mejnstrim medija koji je bio čak i neutralan. Povremeno bi 'Volstrit džornal' imao neka iskakanja, ali on je izuzetak. Sve drugo je bilo u službi satanizacije Trampa, ustvari, polarizacije", kaže Pavić.
Govoreći o tome kako će se pokušaj atentata odraziti na Trampovu predsedničku kampanju, naš sagovornik navodi da on ne može da izgubi - ako ostane živ.
"Odmah posle atentata već smo dobili pobednički izborni plakat. Njega su svi već videli: Tramp sa stisnutom pesnicom, krv na desnoj strani lica, u pozadini plavo nebo i američka zastava koja se vijori. Moram da kažem, s obzirom da je to sistem koji je u stanju da proizvodi događaje, da imam malo skepse o svemu tome. To se toliko zgodno namestilo. Jeste da je pucano na Trampa, ali ovo kako je ovo predstavljeno, on ne može više da izgubi na iole regularan način ove izbore", ističe Pavić.
On podseća da govorimo o sistemu koji do dan-danas nije otvorio sve arhive o ubistvu Džona Kenedija, kao ni one vezane za 11. septembar.
"Imaćemo istragu koju vodi taj isti sistem, koji drži u tajnosti okolnosti vezane za dva možda najvažnija događaja u poslednjih 60-70 godina koji su zadesili Ameriku. Čak i ako budemo dobili neke rezultate nekih istraga: ko će u to da veruje", kaže Pavić.
Pogotovo što je vrlo 'zgodno' ispalo da je atentator odmah ubijen, dodaje on.
"Stoga, ne vidim da smo u mogućnosti više da dođemo do istine, suviše je bilo lako ubiti ga odmah. Taj deo priče nećemo nikada saznati", zaključuje Pavić.
