Osnivač "Blekvotera" o atentatu na bivšeg predsednika: Tajna služba podbacila, Trampa spasao vetar

Bivši pripadnik specijalnih snaga američke Ratne mornarice i osnivač zloglasne privatne vojne kompanije "Blekvoter" Erik Prins je na društvenoj mreži Iks izneo sopstveno viđenje atentata na predsedničkog kandidata i bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.

U pitanju je kompanija za policijsku, vojnu i obuku za blisku borbu, zaštitu ličnosti i objekata, a reputaciju je stekla tokom ratova u Iraku i Avganistanu. Tokom svog postojanja "Blekvoter" je imao čvrste veze sa američkim vlastima i Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA).

Kako navodi Prins, Tramp je atentat preživeo isključivo zahvaljujući "lošoj proceni vetra" koju je napravio "zli ubica u pokušaju", a u prilog svojoj teoriji osnivač "Blekvotera" je objavio i fotografije na kojima se mogu videti lokacija atentatora, Trampa (govornice) i pravac iz kog je duvao vetar.

"Kako se može videti na fotografiji, vetar koji je duvao brzinom od svega pet milja na čas (8,05 km/č) je bio dovoljan da poremeti putanju, za sada nepotvrđeno, ali najverovatnije lakog metka od 55 grejna (oko 3,6 grama) za dva inča (5,08 cm), zbog čega je umesto čela pogodio njegovo (Trampovo) uvo", navodi Prins i dodaje:

"Donalda Trampa nije spasila briljantnost Tajne službe SAD. Činjenica da je Tajna služba dozvolila naoružanom strelcu da uđe u krug od 150 jardi (oko 137 metara), na unapred pripremljenom događaju je ili zloba ili velika nesposobnost."

Inače strelac je tokom atentata koristio poluautomatsku pušku AR-556, u kalibru 5,56 NATO ili .223 "Remington", a kada je reč o drugom navedenom kalibru u civilnoj upotrebi najčešće se mogu pronaći upravo meci mase 3,6 g.

Prema njegovim rečima, očigledno je da je postojao "adekvatan nekontrolisan mrtav prostor" koji je omogućio atentatoru da zauzme položaj, nanišani i ispali nekoliko hitaca.

"Gledajući video prilog u vestima, na osnovu kratkog vremenskog roka između zvuka pristiglog metka (supersonična brzina) i praska pucnja (brzina zvuka) može se čuti koliko je strelac zapravo bio blizu", ocenjuje Prins.

I dalje nije poznato kako je atentator uspeo da se naoružan popne na zgradu sa fotografije i zauzme gotovo savršen položaj na nepunih 150 metara udaljenosti sa kog je imao dovoljno vremena da nacilja predsedničkog kandidata Trampa za govornicom i ispali ne jedan, nego čak osam hitaca.

Takođe, kako navode mnogi portali specijalizovani za teme iz oblasti bezbednosti, Tajna služba SAD je bila dužna da obezbedi sva potencijalna snajperska gnezda, daleko pre dolaska štićenog lica. To znači da je na obližnjim krovovima i u zgradama moralo biti pripadnika snaga bezbednosti, kao i da je ceo prostor morao biti pod nadzorom operatera dronova.

Međutim, u slučaju Trampovog skupa, moglo se videti da su snajperisti Tajne službe (ili neke druge agencije) bili prisutni samo na zgradi iza pozornice, odnosno govornice na kojoj se nalazio predsednički kandidat.

Svedoci o napadu na Trampa: (Ne)primetan napadač koji puzi na neobezbeđenom krovu

Manjak prisustva pripadnika snaga bezbednosti u okolnim objektima je najverovatnije i ključni faktor koji je omogućio da se atentator (ne)primetno popne na krov obližnjeg objekta usred bela dana. Sa druge strane, deo okupljenih tvrdi da je tri minuta pre početka pucnjave, video atentatora sa puškom kako se penje na krov i odmah o tome obavestili policiju i agente Tajne službe.

Još jedan od propusta koji se često navodi, jeste i taj da službe bezbednosti nisu postavile nikakve prepreke koje bi ometale liniju preglednosti i onemogućile atentatoru da sa uzvišenih tačaka ima pogled na štićeno lice.

Snajperisti posmatrali atentatora?

Još jedna okolnost, koja dodatno komplikuje čitav slučaj, jeste to što je, prema oceni Prinsa, jedan od snajperista koji se nalazio iza Trampa navodno posmatrao atentatora pre nego što je prvi put zapucao.

Ovo je evidentno, navodi osnivač "Blekvotera", iz toga što se snajperista (Tajne ili druge službe) nakon prvog pucnja atentatora naglo odvojio od nišana svoje puške.

"Snajperista snaga bezbednosti (nije poznato da li se radi o Tajnoj službi) je na objavljenom snimku očigledno bio iznenađen jer je odvojio lice od puške, umesto da je uradio svoj posao i ubio atentatora. Očigledno je da su posmatrali strelca, ali nemaju politiku 'prvog pucnja'", rekao je Prins.

Kako navodi, "jedini pozitivan potez je pucanj snajperiste Tajne službe sa 488 jardi (oko 446 metara) udaljenosti", kojim je atentator eliminisan i to tek nakon što je ispalio najmanje pet (odnosno osam) hitaca, ranivši Donalda Trampa i usmrtivši jednu osobu u publici.

Prins se u nastavku osvrnuo i na greške tokom evakuacije Trampa.

"Jasno je da Tajna služba nije uspela da obezbedi prsten (oko skupa), a kada su hici ispaljeni, njihovo izvlačenje je bilo nespretno i izložilo je Donalda Trampa daljim napadima. Izgledalo je kao da nikada nisu vežbali zajedno, jer bi takve reakcije trebalo da budu efektivno autonomne. Da li će neko snositi odgovornost? Ovo nije vašingtonski način", napisao je on.