Svet
Vens kao Trampov potpredsednik: Katastrofa za Evropsku uniju i Ukrajinu
"Politiko" podseća da je ovaj senator iz Ohaja igrao centralnu ulogu u nastojanju da se u Senatu poništi zakon o pomoći Ukrajini, a uz to je vatreni zagovarač američke proizvodnje
Evropa je već bila u panici kada je bivši predsednik SAD Donald Tramp najavio kandidaturu za novi mandat u Beloj kući, jer će obustaviti finansiranje Ukrajini ukoliko trijumfuje na novembarskim izborima, a sada je situacija još gora pošto je objavio ime svog kandidata za potpredsednika SAD Džej Di Vensa, jednog od najoštrijih republikanaca na temu finansiranja Kijeva, piše "Politiko".
Jedan visoki zvaničnik EU rekao je za briselski portal da je imenovanje Vensa katastrofa za Ukrajinu, samim tim i za Evropsku uniju, koja podržava Kijev u ratu protiv Moskve.
"Politiko" podseća da je ovaj senator iz Ohaja igrao centralnu ulogu u nastojanju da se u Senatu poništi zakon o pomoći Ukrajini ranije ove godine, i iako je taj napor propao, Vens je tada rekao novinarima: "Uspeli smo prilično jasno da stavimo do znanja i Evropi i ostatku sveta da Amerika ne može beskonačno da ispisuje blanko čekove."
Evropu takođe brine Vensov protekcionizam koji bi navodno mogao da ometa trgovinske odnose Starog kontinenta i Sjedinjenih Država budući da je vatreni zagovarač američke proizvodnje i zalaže se za carine na uvoz robe.
U intervjuu koji je dao "Politiku" na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru, objasnio je zašto Amerika ne bi trebalo da pomaže Ukrajini.
"Mi jednostavno nemamo proizvodne kapacitete da podržimo kopneni rat u Istočnoj Evropi na neodređeno vreme. I mislim da je dužnost lidera da to kažu svom stanovništvu. Koliko će ovo trajati? Koliko će koštati? I najvažnije, na koji način treba da proizvedemo oružje neophodno za podršku Ukrajincima?", istakao je tada Vens.
Na pomenutoj konferenciji, na kojoj je inače bio prvi put, preskočio je razgovor Vladimira Zelenskog i ministra spoljnih poslova Ukrajine Dmitrija Kulebe s grupom senatora iz obe partije SAD, rekavši da je smatrao da na tom okupljanju neće naučiti ništa novo.
Vensova spoljna politika je u Trampovom maniru – Amerika na prvom mestu – i obuhvata kritike na račun evropske "članarine" u NATO-u. U govoru u Senatu u aprilu, osudio je Evropu što ne troši dovoljno na odbranu.
"Evropljani su nam tri godine govorili da Vladimir Putin predstavlja egzistencijalnu pretnju Evropi. I tri godine nisu uspeli da odgovore na nju", rekao je Vens, posebno prozivajući Nemačku što nije potrošila dva odsto svog BDP-a na odbranu.
Očekivano je i da će se Vens fokusirati na unutrašnju ekonomiju i protiv Kine, što će takođe zadati glavobolju Briselu dok EU nastoji da popravi narušene trgovinske odnose s Vašingtonom.
Gorepomenuti visoki evropski zvaničnik je primetio i da će potencijalna administracija Tramp–Vens verovatno naterati Evropu da se približi američkoj poziciji u odnosu na Kinu, odnosno da preuzme oštar pristup prema Pekingu.
"Videćete mnogo agresivniji pristup zaštiti domaćih proizvođača" ako Tramp osvoji drugi mandat, rekao je Vens za "Politiko" ovog proleća.
Bivši predsednik SAD je tokom svog mandata uveo carine na evropski uvoz čelika i aluminijuma, a obećao je da će ponovo zaštititi američku industriju ako bude reizabran u novembru.
A pošto je objavio da je izabrao Džejmsa Dejvida Vensa za potpredsednika SAD ako pobedi na izborima, Tramp je istakao senatorov uspeh u zaštiti prava američkih radnika: "I sada, tokom kampanje, biće fokusiran na ljude za koje se tako briljantno borio, za američke radnike i farmere u Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu, Ohaju, Minesoti i još dalje."
