Spoljnopolitička vizija novog Trampovog potpredsednika: Umesto Ukrajine, u centru pažnje biće Kina

Nakon višemesečnih spekulacija, republikanski predsednički kandidat Donald Tramp konačno je izabrao svog potpredsedničkog kandidata na novembarskim izborima: senatora iz Ohaja Džejmsa Dejvida Vensa, poznatog kao Džej Di Vens.

Izbor Vensa ne predstavlja preterano iznenađenje, s obzirom na to da se o njemu prethodnih meseci govorilo kao o jednom od favorita za mesto potpredsednika. Svetski mediji su ubrzo počeli da objavljuju tekstove o njemu, u kojima se fokus najčešće stavljao na samo jedan podatak - da se protivi slanju vojne pomoći Ukrajini.

Vens se već godinama protivi takvoj politici administracije predsednika Džozefa Bajdena, ali i dela Republikanske partije, tvrdeći da SAD nemaju dovoljno kapaciteta da proizvedu količinu oružja koja je potrebna Kijevu, kao i da Ukrajina nema kapaciteta da pobedi u ratu sa Rusijom.

"Mi jednostavno nemamo proizvodne kapacitete da podržavamo kopneni rat u Istočnoj Evropi na neodređeno vreme. Mislim da je dužnost lidera da to objasne narodu", rekao je Vens tokom Minhenskog bezbednosnog foruma u februaru ove godine.

Magazin "Politiko" je, citirajući neimenovanog evropskog diplomatu, napisao da je izbor Vensa za potpredsedničkog kandidata "katastrofa" za Ukrajinu.

Sa takvim tumačenjem slaže se i politikolog Aleksandar Pavić: "Vens govori ono što govori i Tramp, da nije vredno trošiti toliki novac na Ukrajinu, i da su zainteresovani da se tamo postigne mir. On je i ranije govorio da Ukrajina mora da se pomiri sa teritorijalnim ustupcima Rusiji."

Izolacionista ili "jastreb"?

Vens kao Trampov potpredsednik: Katastrofa za Evropsku uniju i Ukrajinu

Upravo zbog svojih komentara o Ukrajini, Vens je poslednjih godina stekao reputaciju izolacioniste. Međutim, kako ističe portal "Risponsibl stejtkraft", njegov "izolacionizam" se ne proteže dalje od Istočne Evrope pošto, kada je reč o drugim žarištima, on više liči na klasičnog "jastreba".

Trampov novi potpredsednik važi za velikog kritičara Kine, i smatra da bi SAD, umesto što šalju desetine milijardi dolara Kijevu, trebalo da se fokusiraju na ograničavanje moći Pekinga. Vens je kritikovao Bajdena zbog toga što nije uradio dovoljno da bi pomogao američkim saveznicima u regionu, kao i zato što nije poslao dovoljno vojnika u Istočnu Aziju.

Iako je ranije kritikovao američke ratove na Bliskom istoku, Vens zdušno podržava nastavak američke podrške Izraelu, ali i zalivskim monarhijama. On je kritikovao aktuelnu administraciju zbog pokušaja da "upravlja svakim aspektom izraelskog rata u Gazi", tvrdeći da Izraelce treba pustiti da "završe posao".

"Iako je oštro kritikovao neokonzervativnu politiku na Bliskom istoku, on zapravo deli njihovu viziju: savez Izraela i sunitskih muslimanskih država, podržan od strane američke vojne moći, koji će 'glumiti policajca' u regionu", objavio je portal "Rizon" u aprilu ove godine.

Vens je, međutim, kritikovao američke pokušaje "širenje demokratije" na Bliskom istoku, navodeći da je oni dovode do nestabilnosti i sukoba, kao i da takvi konflikti disproporcijalno pogađaju lokalno hrišćansko stanovništvo. Ukazujući na propast drevnih iračkih hrišćanskih zajednica nakon rata u Iraku, on je tvrdio da "tradicionalna neokonzervativna spoljna politika dovodi do genocida nad hrišćanima".

Prošle godine, Vens je bio jedan od nekolicine republikanskih senatora koji su pozvali na korišćenje američke vojske u borbi protiv meksičkih kartela, u kontekstu sve drastičnije epidemije fentanila na ulicama američkih gradova.

"Želim da podstaknem predsednika SAD, bilo da je on demokrata ili republikanac, da iskoristi američku vojnu moć protiv narko-kartela", izjavio je on u julu 2023. godine.

Trampova spoljna politika i Balkan

Kada je reč o američkoj spoljnoj politici na Balkanu u slučaju Trampove pobede, ona bi mogla da predstavlja šansu za Srbiju, smatra Aleksandar Pavić.

"U prvom Trampovom mandatu je definitvno bi smanjen pritisak na Srbiju. Grenel je govorio i da je cilj bio da se povuče vojska sa KiM. Ako bi se to dogodilo, to bi bilo dobro za nas, kao i smanjenje vojnog prisustva u BiH", ističe on za RT Balkan.

O potencijalnom povlačenju američkih trupa sa KiM govorilo se početkom 2020, kada je to predložio tadašnji republikanski senator Dejvid Perdju. Njegov predlog su podržali sin predsednika Trampa, Donald Tramp Mlađi, ali i Ričard Grenel.

Američki fokus na Kinu bi, međutim, mogao da dovede do novih pritisaka na Srbiju, koja je poslednjih godina učvrstila svoje veze sa Pekingom, što se videlo tokom nedavne posete kineskog predsednika Beogradu, kada su dve strane ojačale svoje "čelično prijateljstvo".

Naš izbor

"Mirovna misija 5.0": Kakvu poruku Viktor Orban šalje nakon sastanka sa Donaldom Trampom?

Aleksandar Pavić smatra da će pritisaka zbog odnosa sa Kinom svakako biti, ali da to nije politika samo Trampa i njegovih saveznika, već da je to trend na čitavom Zapadu. 

"Ko god da pobedi u SAD, biće pritiska na Srbiju zbog odnosa sa Kinom. Treba imati u vidu da i Viktor Orban i Mađarska gaje dobre odnose sa Kinom, jer tamo Kinezi grade fabriku električnih automobila. S obzirom na Orbanove dobre odnose sa Trampom, ne mislim da će on toliko 'gaziti' po Mađarskoj, koja se sigurno neće okrenuti od Kine", ističe on.

Pavić dodaje da Vens i Tramp zastupaju isti stav da Evropljani treba da preuzmu veći teret odbrane: "To bi značilo da umesto Amerikanaca dobijemo Nemce ili Francuze, ali to nije isto. Albanci na KiM veruju samo Amerikancima, tako da bismo mi tu bili na nekom dobitku."

Novo viđenje američke spoljne politike

Drugim rečima, Vens ne odudara previše od "novog mejnstrima" u Republikanskoj partiji. On nije klasični neokonzervativac, nalik na one koji su dominirali u administraciji predsednika Džordža Buša Mlađeg, ali se ne može nazvati ni izolacionistom.

Spoljnopolitička vizija Trampovog kandidata za potpredsednika je sličnija viđenju ljudi poput Elbridža Kolbija, nekadašnjeg zvaničnika Trampove administracije i njegovog potencijalnog savetnika za nacionalnu bezbednost.

Osnovni postulati njihove spoljne politike su: Evropa mora sama da bine (i plaća) za svoju odbranu; fokus spoljne politike bi trebalo da bude Kina, čije se jačanje mora sprečiti, dok bi na Bliskom istoku trebalo raditi na stvaranju arapsko-izraelskog saveza usmerenog protiv Irana.

Gubitnik takve strategije nesumnjivo je Ukrajina, koja bi postala "kolateralna šteta" američkog okretanja prema Indo-Pacifiku. Fokus bi bio stavljen na jačanje veza sa Japanom, Južnom Korejom, Australijom i Tajvanom, kao i sa drugim potencijalnim partnerima (i saveznicima): Indonezijom, Filipinima, Vijetnamom, Indijom i drugim zemljama u regionu.

Slične stavove u nedavnom tekstu za "Forin afers" izneo je i nekadašnji Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O'Brajen, koji je takođe govorio o stavljanju fokusa na Aziju i smanjenje prisustva u Evropi.

Dakle, prvi obrisi spoljne politike u Trampovom potencijalnom drugom mandatu polaku počinju da se pojavljuju.