RT Balkan analiza: Šta je sve (za sada) čudno oko atentata na Trampa?

Još se ništa ne zna o tome šta je bio motiv atentata na bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. I sam mladić kojeg je FBI označio kao atentatora, dvadesetogodišnji Tomas Metju Kruks, ostaje nepoznanica, a njegova biografija, barem onaj deo koji su mediji uspeli da sklope, puna je kontradiktornosti. Nelogična je gotovo koliko i sled događaja vezanih za sam atentat.

Iza ovog momka, koji je trebalo prvi put da glasa na predsedničkim izborima u SAD u novembru, nije ostao nikakav politički manifest niti poruka kakvu neretko ostavljaju počinioci ovakvih dela o svom sumanutom naumu. Štaviše, u ovom vremenu sveprisutnih društvenih mreža, iza Tomasa Metjua Kruksa nije ostala ni bilo kakva objava na društvenim mrežama koja bi više otkrila o njegovim stavovima.

"Ovaj tip je gotovo nevidljiv", rekao je za En-Bi-Si njuz nekadašnji pripadnik FBI Greg Mek Kreri koji je radio psihološke profile za američku obaveštajnu agenciju, konstatujući da Kruksa gotovo da i nema na društvenim mrežama.

Dan posle pokušaja ubistva: Tramp nastavlja predizborne aktivnosti; FBI: Napadač delovao sam

Mediji su ranije preneli saopštenje platforme za onlajn igranje video-igara Diskord u kojem se navodi da je Kruks imao nalog kod njih, ali da ga je retko koristio, da nikada preko njega nije promovisao nasilje ili iznosio političke stavove, kao i da je bio neaktivan poslednjih nekoliko meseci.

Iako je FBI-u trebalo vremena da uđe u Kruksov telefon, pošto lokalna policija nije imala uspeha u tome, i pre nego što su ga "otključali" požurili su da saopšte da je Kruks delovao sam. Iako nikakvih dokaza (za sada) nema ni za jednu ni za drugu mogućnost.

Kruks, rodom iz Betel parka u Pensilvaniji, završio je srednju školu u ovom gradu 2022, a njegovi drugovi i poznanici iz škole za različite američke medije opisali su ga kao povučenog, usamljenika, neki od njih govoreći za njega da je bio pametan dečko, drugi da je bio žrtva maltretiranja, uz konstataciju da nikada nije bio nasilan.

Deo školskih poznanika rekao je za Kruksa da je bio konzervativnih shvatanja, dok je jedan od njih, Džejson Koler, naveo da su ga drugi svakodnevno ismevali, između ostalog i zbog lovačke odeće koju je povremeno nosio, kako je to prenela agencija AP.

Jedan detalj iz tih školskih dana posebno je interesantan: na početku srednje škole Kruks se prijavio za školski streljački tim i bio je odbijen. Predsednik školskog kluba Frederik Mah opisao ga je kao veoma lošeg strelca, dok je drugi vršnjak osumnjičenog Džejmson Marfi rekao za "Njujork post" da je bio "očajan strelac" i da je promašio metu za čitavih šest metara.

Nekoliko godina kasnije, a najmanje godinu dana pre atentata na Trampa, Kruks je postao član lokalnog streljačkog kluba Klerton sportsmen klab.

Deluje u najmanju ruku neobično da mladić koji je bio očajan strelac za nekoliko godina postane snajperista koji s krova udaljenog više od stotinu metara hladnokrvno nišani u glavu Donalda Trampa. Gotovo kao da nije reč o istoj osobi. A ako jeste, kako zvanična priča kaže, onda je ozbiljno pitanje: ko ga je obučio da od totalnog neznalice postane toliko vešt strelac?

Jer, ako je verovati proceni osnivača privatne vojne kompanije "Blekvoter" Erika Prinsa, Trampa od sigurne smrti nije spaslo to što je nekadašnjem "očajnom strelcu" zadrhtala ruka, već isključivo njegova loša procena vetra.

Premda je bar podjednakog uticaja imao i neočekivani trzaj glavom Donalda Trampa, u poslednji čas, da pogleda podatke o migracijama na ekranu pored bine.

I sami događaji u tih nekoliko dramatičnih minuta tog subotnjeg popodneva na Trampovom predizbornom skupu u Batleru Pensilvanija ostavljaju prostor za brojna pitanja i nude vrlo malo odgovora.

Čenel 11 njuz preneo je tako, pozivajući se na više izvora, da je napadač primećen na krovu zgrade gotovo 30 minuta pre nego što je došlo do pucnjave u kojoj je bivši predsednik SAD ranjen, jedan učesnik mitinga ubijen, a dvoje teško povređeno.

Američki mediji preneli su i izjavu neimenovanog policajca da je uočio Kruksa koji se sumnjivo ponašao pored detektora za metal i da je preneo pripadnicima Tajne službe da obrate pažnju na njega, preneo je Si-En-En.

I ne samo to: dva izvora iz policije rekla su za AP da je jedan policajac čak i video napadača na krovu zgrade pre pucnjave. Kako je prenela ova agencija, nekoliko učesnika skupa videlo je muškarca na krovu zgrade, i o tome su obavestili policiju. Kada se ovaj konkretni policajac popeo merdevinama na krov, video je muškarca koji je uperio pušku u njega, nakon čega se povukao.

Od trenutka kada su posetioci spazili čoveka na krovu zgrade, i to snimili svojim telefonima, do trenutka pucnja prošlo je čak dva minuta: i više nego dovoljno vremena za napadača i nedopustivo mnogo vremena za policiju i snajperiste raspoređene po krovovima zgrada da ne preduzmu ništa.

To je, verovatno, ostavilo prostora napadaču da ispali čak osam hitaca pre nego što je usmrćen.

Povrh toga, krov sa kojeg je pucano, kako je izvestio En-Bi-Si njuz, prilikom bezbednosne kontrole dan pre skupa označen je kao potencijalno veoma opasan, pa ipak je, kako su događaji dan kasnije pokazali, ostao nepokriven i neobezbeđen.

Konačno, u nizu pitanja bez odgovora i nelogičnosti oko samog čina atentata, kao posebna bizarnost izdvaja se to što je policijski snajperski tim imao zborno mesto baš u zgradi sa čijeg je krova pucano na Trampa. Prema saznanjima "Njujork posta", radilo se o lokalnom policijskom timu snajperista, a zgrada je bila odabrana kao "osmatračnica" za moguće pretnje jer se nalazila na svega oko 120 metara od govornice za kojom je bio Tramp.

Policajci su bili u zgradi, ali ne i na krovu na kome je bio atentator – pojašnjava se u tekstu "Posta".  

Troje snajperista koji su bili u zgradi sa koje je pucano na Trampa, videlo je Kruksa pre pucnjave, otkriva nam dalje Si-Bi-Es njuz, i to kako osmatra krov zgrade, zatim gleda u svoj telefon, meri daljinometrom rastojanje do mete, odlazi i vraća se, od čega poslednji put s rancem na leđima. 

Dakle, prema nepotpunoj slici koju do sada imamo, krajnje sumnjivi lik na političkom skupu i nekadašnji očajni strelac, smestio se na krov koji je ranije označen kao visoko bezbednosno rizičan i pucao iz zgrade pune snajperista na bivšeg predsednika SAD.

Ne čudi stoga što je snajperista koji je 14 godina bio u kanadskoj vojsci i obezbeđivao brojne svetske lidere, Dalas Aleksander, ubeđen da je atentator na Trampa imao pomagača. I to iznutra.

"Nemam nikakve sumnje da je napadač imao pomoć iznutra, nekog iz službe, organizacije ili vlade", rekao je Aleksander za "Dejli mejl".

Nemoguće je usred bela dana da se popneš na krov, sa puškom, na stotinak metara od mesta na kojem govori predsednik, ističe on.

"To je jednostavno nemoguće. Dakle, nešto se dogodilo i ne upirem prstom ni u koga, ali je suviše očigledno da je ovom momku neko pomogao da do tamo dođe", dodao je Aleksander.