Neupitno je da su fotografije snimljene tokom atentata na Donalda Trampa u Batleru, Pensilvanija, neverovatno sugestivne i donose simbolički kapital istorijskih razmera, jednostavno zato što je ceo incident od istorijskog značaja.
Upravo taj istorijski karakter fotografija koje su tom prilikom snimljene, izgleda, smeta anonimnim fotografima koji su razgovarali s "Aksiosom".
Za razliku od nekih pristalica "plavih" koji su zaboravili tvrdnje sopstvene strane da su teorije zavere domen republikanaca (konkretnije, trampista) i koji smatraju da je Tramp iscenirao atentat zarad popularnosti, fotografi koji su pod uslovom anonimnosti razgovarali s prodemokratskim portalom ne dovode u pitanje autentičnost atentata, niti fotografija.
Umesto toga, čini se da je problem to što je na njima — Tramp.
Foto-urednik i fotograf u jednoj velikoj novinskoj kući brine to što je učestalost fotografije Evana Vučija sa krvavim republikanskim kandidatom koji diže pesnicu pod američkom zastavom "na neki način besplatnan marketing za Trampa", i da je "opasno za medijske organizacije da dele tu fotografiju uprkos tome koliko je dobra".
Zaista, opasno je predstavljati događaje onakvim kakvi su zaista ukoliko vam to ne ide na ruku.
Sa druge strane, još jedan fotograf koji je radio kao frilenser za velike publikacije zabrinut je da će ta fotografija postati "propagandna mašina" i da će Trampa učiniti "mučenikom".
Jedan mudar čovek je svojevremeno rekao da propaganda nije istina. Ako je verovati anonimnom fotografu, međutim, i istina je propaganda. Ako Tramp s njom ima ikakve veze, naravno.
Fotografi, međutim, priznaju da takve fotografije treba snimiti i podeliti sa svetom, a isto priznaje i "Aksios".
"Ne možemo da kontrolišemo kako ljudi nešto doživljavaju. Ali možete ih obrazovati", dodao je još jedan frilens fotograf.
Na osnovu svega što je rečeno "Aksiosu", to obrazovanje verovatno počinje sa cementiranjem ideje da je, što bi se na anglosaksonskim sferama interneta reklo, orange man bad (narandžasti čovek zao).