Svet
Ukrajina traži od Amerike da im pošalje kasetne bombe
Bajdenova administracija odbila je da u potpunosti odbaci taj ukrajinski zahtev, ali ga čuvaju kao poslednju opciju
Ukrajinski zvaničnici tražili su od američkog Kongresa i administracije predsednika Džozefa Bajdena da im pošalju kasetnu municiju, prenosi Si-En-En.
Reč je o najkontroverznijem ukrajinskom zahtevu do sad, pošto je upotreba ovog oružja zabranjena u preko 100 država. Ipak, Amerikanci ga još uvek nisu zvanično odbili, navodi američka mreža.
Američki zvaničnici više puta su naglasili da su spremni da podrže Ukrajinu "koliko je potrebno", kako bi poboljšali njen položaj na potencijalnim pregovorima sa Rusijom. Međutim, ni zalihe zapadnog naoružanja nisu neograničene, pa Ukrajinci smatraju da bi im američka kasetna municija, koja skuplja prašinu po skladištima, dobro došla.
Bajdenova administracija odbila je da u potpunosti odbaci ukrajinski zahtev, ali ga čuvaju kao poslednju opciju, ukoliko zalihe preostalog naoružanja počnu da presušuju. Još jedan problem po američke vlasti predstavlja i zabrana Kongresa na slanje ove municije drugim državama, a nije izvesno da bi ovo telo moglo da promeni tu odluku u bližoj budućnosti.
"Sposobnost Ukrajine da napravi iskorak u narednoj fazi sukoba nije zavisna ili povezana sa dobijanjem te municije", rekao je izvor iz Kongresa za Si-En-En.
Ukrajinci tvrde da je njihov zahtev opravdan zato što "i ruska strana koristi tu vrstu municije", tvrdeći da je oni "neće koristiti protiv civilnog stanovništva, već samo protiv ruske vojske".
Kasetna municija, poznata pod nazivom kasetna bomba, predstavlja poseban tip, najčešće municije bez navođenja, koja u sebi sadrži manje eksplozivne naprave ili komadiće metala. Ove bombe pri eksploziji raspršuju svoju sadržinu u svim pravcima, predstavljajući tako veliku opasnost za sve koji se nađu u blizini.
Čak i ako ne eksplodiraju, ove bombe mogu biti izuzetno opasne, pošto se na tlu ponašaju slično minama, čineći značajne delove teritorije nepristupačnim. Upravo je ta njihova karakteristika presudno uticala na donošenje Konvencije o zabrani kasetnih bombi, koja je postala važeća 2010. godine. Tu deklaraciju postpisalo je 108 država, međutim, ni SAD ni Ukrajina nisu među njima.
Amerikanci su koristili kasetne bombe u velikom broju oružanih sukoba, uključujući i NATO agresiju na Jugoslaviju, kada su kasetne bombe bačene na više gradova, uključujući i Niš.
